The Internet of Things (IoT) naziva se sledećom industrijskom revolucijom – promeniće interakciju poslovnog sveta, vlade i potrošača sa spoljnim, fizičkim svetom. IoT je mreža fizičkih objekata, uređaja, vozila, zgrada itd. povezana elektronikom, softverom, senzorima i internet konekcijom, što ovim objektima omogućava da skupljaju i razmenjuju podatke. O značaju IoT govori i činjenica da je to bila glavna tema na poslednjem CeBIT-u u Hanoveru, vodećem svetskom forumu za informacione tehnologije, telekomunikacije i automatizaciju. Prošle godine na njemu su učestvovale 4 kompanije iz Srbije (HCP, Geneko, Galeb Group i prva srpska softverska kompanija koja nastupa samostalno – FSD). Na CeBIT-u 2016, koji je otvoren juče, taj broj je povećan na šest.
Duže od dve godine, BI Intelligence je pažljivo pratio rast IoT-a. Konkretno, analizirano je kako IoT ekosistem omogućava konzumentima, kompanijama i vlastima da se povežu i kontrolišu njihove IoT uređaje u 16 sfera, uključujući manufakturu, transport i agrokulturu. 
BI Intelligence objavio je izveštaj u kojem nudi procene i prognoze, zasnovan na rastu uređaja, količini uloženog i potencijalnom povratku na investiciju:
- Projektuju 34 milijarde uređaja povezanih sa internetom do 2020. godine (trenutno 10 milijardi). Od toga IoT uređaja biće 24 milijarde, dok će tradicionalnih uređaja (smartfona, tableta i dr.) biti 10 milijardi.
- Skoro 6 biliona dolara će biti potrošeno na IoT rešenja tokom sledećih 5 godina.
- Biznisi (kompanije i firme) biće najveći prihvatilac IoT rešenja. Postoje 3 načina na koji IoT može da se unapredi: smanjenjem operativnih troškova, povećanjem produkcije, ekspanzijom na nova tržišta ili razvojem nove ponude proizvoda.
- Vlade su fokusirane na povećanje produktivnosti, smanjivanje troškova i poboljšanje kvaliteta života. One bi trebalo da budu drugi najveći adopter IoT ekosistema. Potrošači će biti na trećem mestu po broju kupljenih proizvoda, ali svejedno će investirati veliki novac u IoT sisteme.
Gartner prognozira da će 6,4 milijardi uređaja biti konektovano i u upotrebu u 2016. godini, što je povećanje od 30% u odnosu na 2015. Ove godine 5,5 miliona predmeta biće konektovano svakog dana. IoT će podržati ukupno trošenje na servise u iznosu od 235 milijardi dolara, 22% u odnosu na prošlu godinu.
Gartner procenjuje da će do 2020. godine broj konektovanih uređaja biti 20,8 milijardi. U potrošačkom sektoru, taj broj će se povećati sa 4 milijarde u 2016. na 13,5 milijardi 2020. godine.
U mStartu objašnjavaju kako ovaj trend vide na nekoliko nivoa. Prva je tzv. connected consumer, odnosno primena brojnih senzora iz različitih prenosivih uređaja kao što su telefoni, vozila ili kućni aparati poput frižidera, termometara i alarma. Druga je connected business, odnosno korišće
nje podataka iz mreže senzora u poljoprivredi, proizvodnim industrijama ili trgovini.
No, u skoroj budućnosti očekuje se i nova paradigma, connected planet ili connected everything. Nju možemo objasniti kao svet u kojem će sve biti online i u cloudu. Posledica će biti raspolaganje dosad nezamislivom količinom podataka, koja će svakim trenutkom rasti.
IoT Megatrends izveštava da vać sada 4,5 miliona stručnjaka radi u IoT-u, a ta brojka bila je ranije predviđana za 2020. godinu. Sada se smatra da će do tada 10 miliona ljudi biti zaposleno u ovom sektoru. Samo u SAD-u će nedostajati oko 150 hiljada programera do 2018. i oko 1,5 miliona menadžera koji treba da donose odluke na osnovu dobijene date.
Tako da, ako ne želite da razmišljate da li ćete imati posao, a zanimaju vas nove tehnologije, obrazujte se u ovoj oblasti, pa da na već sledećem CeBIT-u broj srpskih kompanija bude dvocifren.
Izvori: gartner.com, businessinsider.com, mckinsey.com
Foto: pixabay.com
