Ovo je Lusi:
Lusi je deo generacije Y ili popularnih milenijalsa, ljudi rođenih između početka osamdesetih i početka dvehiljaditih, ali ovaj raspon zna da varira od autora do autora. Ona je takođe i deo japi-hipster kulture koja čini veliki deo tog gena Y.
Japiji i hipsteri u grupi generacije Y su specijalni japiji i hipsteri ili oni koji smatraju da su upravo oni glavni likovi neke veoma posebne priče.
Dakle, Lusi uživa u svom specijalnom životu i veoma joj je drago što je baš ona Lusi. Jedini problem predstavlja jedna stvar:
Moglo bi se reći da je Lusi nesrećna.
Da bismo došli do odgovora na pitanje Zašto je Lusi nesrećna, moramo definisati zbog čega se neko oseća srećnim ili nesrećnim u prvom trentku. Sve se svodi na jednostavnu formulu:
Veoma je jednostavno – kada je realnost nečijeg života bolja od očekivane, dolazi do sreće. Kada je realni život gori od očekivanog, ljudi su nesrećni.
Da bismo dobili određeni kontekst, počećemo uvođenjem Lusinih roditelja u priču:
Njeni roditelji su rođeni pedesetih, dakle oni su Bumersi (baby boomers generacija). Bumersi su odgajeni od strane svojih roditelja koji su pripadnici Velike Generacije koja je odrastala u doba Velike depresije, borila se u Drugom svetskom ratu i koja nikako nije pripadnik japi kulture.
Lusini baba i deda, pripadnici ere Velike depresije, bili su opsednuti ekonomskom sigurnošću i odgajili su svoju decu tako da streme praktičnim i bezbednim karijerama. Želeli su da njihova deca imaju travu malo zeleniju nego što je njihova bila, pa su, na osnovu toga, Lusini roditelji obezbedili prosperitetan i stabilan posao za sebe. Ovako nekako:
Oni su naučeni da ih ništa ne sprečava da dođu do tog bujnog, zelenog travnjaka karijere, ali da moraju da ulože godine teškog rada da bi sve to omogućili.
Nakon što su prevazišli fazu nepodnošljivih hipika, Lusini roditelji započinju svoju karijeru. Kako su se ređale sedamdesete, osamdesete i devedesete, svet je sve više gazio u ekonomski prosperitet. Lusini roditelji su uspevali da rade i zarade mnogo bolje i više nego što su očekivali. To je u njima ostavilo osećaj zadovoljstva i optimizma.
Uz jednostavnija i pozitivnija životna iskustva nego što su imali njihovi roditelji, Lusini tata i mama podižu Lusi u duhu optimizma i neograničenih mogućnosti. I nisu bili jedini. Bumersi širom sveta su svoju Y decu učili da mogu da postanu šta god zamisle, usađujući im tako ulogu specijalnog protagoniste duboko u psihi.
Ovo je milenijalsima izazvalo osećaj izuzetnog optimizma u vezi karijere, do te tačke da ciljevi njihovih roditelja nisu ništa specijalno izazivali u njihovim umovima. Oni nisu cenili zeleni travnjak. Oni su hteli da njihov travnjak ima cveće.
Ovo nas dovodi do naše prve činjenice o milenijalsima:
Milenijalsi su ludačko ambiciozni
Milenijalsima je neophodno mnogo više od puke karijere i lepog zelenog travnjaka prosperiteta i bezbednosti. Činjenica je da taj zeleni travnjak nije dovoljno izuzetan ili jedinstven za milenijalsa. Dok su bumersi želeli da žive Američki san, milenijalsi žele Svoj Lični San.
Kal Njuport ističe da prati svoje snove kao fraza, koristi se intenzivno tek u poslednjih dvadeset godina, sudeći po Google Ngram viewer. Ovaj alat pokazuje koliko se često određena fraza ili slogan pojavljuju u štampi tokom bilo kog perioda. Isti alat kaže da siguran posao je izašao iz mode, a karijera koja ispunjava postala hit.
Da ne bude zabune, milenijalsi žele ekonomski prosperitet kao i njihovi roditelji, ali, takođe, žele da se osećaju zadovoljno svojim karijerama na neke načine na koje njihovi roditelji nisu razmišljali.
Ali, nešto se drugo dešava. Dok su ciljevi celokupne generacije Y u celini postajali posebni i ambiciozni, Lusi je dobila još jednu poruku tokom svog detinjstva:
Ovo je dobar trenutak da uvedemo još jednu činjenicu o milenijalsima:
Milenijalsi su u zabludi!
Naravno, misli Lusi, svako će otići i izabrati neki ispunjavajući posao, ali ja sam neobično divna i kao takva, moja karijera i životni put će se izdvajati. Tako da, na to što milenijalsi imaju hrabar cilj za cvetni travnjak karijere, svaki individualni milenijals ima i svest o tome da je predodređen za nešto još specijalnije:
Za sjajnog jednoroga na vrhu cvetnog travnjaka.
Dakle, zašto je ona u zabludi? Zato što je ovo nešto o čemu SVI milenijalsi misle, a to prkosi definiciji specijalnog (bolji, drugačiji, različit od uobičajenog).
Prema ovoj definiciji, većina ljudi nije specijalna, inače specijalno ne bi značilo apsolutno ništa.
Čak i sada, milenijals koji ovo čita, razmišlja – Dobra poenta… ali ja sam jedan od onih rethih stvarno specijalnih – i u tome je problem.
Druga samoobmana milenijalsa dolazi kada jedan od njih uđe na tržište rada. Dok su očekivanja Lusinih roditelja bila da mnogo godina napornog rada dovode do velike karijere, Lusi smatra da velika karijera čeka na nekoga izuzetnog kao što je ona sama, i da je za nju samo pitanje vremena. Njena očekivanja pre samog zaposlenja izgledaju
ovako nekako:
Nažalost, ispostavilo se da je interesantna stvar o svetu ta da i nije neko lako mesto za život i još jedna čudna stvar – izgradnja karijere je veoma težak posao. Velike karijere zahtevaju godine krvi, znoja i suza kako bi se izgradile, pa
čak i one koje nemaju cveće i jednoroga. I najuspešniji ljudi retko kad rade nešto veliko u ranim ili srednjim dvadesetim godinama.
Ali milenijalsi neće to da prihvate.
Pol Harvi sa Nju Hempšir Univerziteta je sve ovo istraživao i došao do zaključka da Y gen sadrži nerealna očekivanja i jak otpor prema prihvatanju negativne povratne informacije, kao i predimenzioniranu sliku o sebi. On dalje kaže da je veliki izvor frustracije nezadovoljenje očekivanja. Milenijalsi često misle da polažu pravo na veliko poštovanje i nagrade koje nisu u skladu sa njihovim stvarim nivoima sposobnosti i rada.
Za one koji zapošljavaju milenijalse, Harvi predlaže postavljanje specifičnih pitanja na razgovorima za posao kao što su: Da li se osećate superiornije u odnosu na svoje kolege. I ako da, zašto?. Ako kandidat odgovori na prvi deo potvrdno, ali se bori sa zašto delom, to može ukazivati na gorepomenuti problem.
I pošto stvarni svet ima običaj da preispituje zasluge, nekoliko godina nakon fakulteta je dovelo Lusi do ovde:
Lusina ekstremna ambicija u kombinaciji sa arogancijom koja dolazi iz zablude o sopstvenoj posebosti, ostavlja je sa velikim očekivanjima. I njena realnost bledi u poređenju sa njima. Tako dolazimo do negativnog skora na polju realnost – očekivanja.
I to nije sve. Povrh svega ovoga, milenijalsi imaju dodatni problem koji se odnosi na celu generaciju:
Milenijasi su zavidni
Naravno, neki ljudi sa faksa Lusinih roditelja su postali uspešniji nego njeni roditelji. I dok su oni možda s vremena na vreme nešto načuli o tome, u većini slučajeva nisu baš preterano znali šta se dešava u karijerama drugih ljudi.
Lusi, s druge strane, oseća da joj se rugaju slike sa Fejsbuka.
Društvene mreže stvaraju svet za Lusi u kome, pod
A) Sve što drugi rade je na dohvat ruke
B) Većina ljudi predstavlja ulepšanu verziju sopstvenog postojanja i
V) Ljudi koji na sva zvona pričaju o svojim karijerama su oni čije karijere (ili veze) idu dobro, a oni kojima i ne ide najbolje, trude se da ne emituju svoju situaciju.
Ovo ostavlja Lusi pogrešan utisak o tome da su svi ostali zadovoljni i da im ide u životu vrlo dobro, što samo uvećava sve njene muke:
Eto zašto je Lusi nesrećna ili se, u najmanju ruku, oseća po malo frustrirano i neadekvatno. U stvari, ona je verovatno započela svoju karijeru savršeno dobro, ali se s njom oseća veoma razočarano.
Evo par saveta za sve Lusi koje čitaju:
1. Ostani ludo ambiciozna. Trenutni svet je prepun prilika za ambiciozne ljude da pronađu cvetni, ispunjavajući uspeh. Specifični pravac može biti nejasan, ali će se srediti, samo je potrebno upustiti se u sve to.
2. Prestani da misliš da si posebna! Činjenica je da to nisi. Ti si jedna potpuno neiskusna mlada osoba koja nema baš toliko mnogo čega da ponudi. Možeš postati specijalna, ali tek vredno radeći neko duže vreme.
3. Ignoriši sve ostale. Tuđa trava da je zelenija i nije baš neki novi koncept, ali u današnjem online svetu, tuđe dvorište izgleda kao veličanstveni proplanak u zalazak Sunca. Istina je da su svi ostali jednako neodlučni, frustrirani i sumnjaju u sebe. Stoga, samo ukoliko budeš radila svoj posao, nećeš imati razloga da zavidiš drugima.
Pripremila: Nevena Jovanović
Autor: Tim Urban
Foto i izvor: waitbutwhy.com
