Uglavnom se čuju priče o uspešnom napuštanju kompanije i bogaćenju putem privatnog biznisa i to preko noći, ali istina je da se u većini slučajeva ovakvi potezi ne završe dobro po osobu koja je preuzela rizik.
Veliki uspeh dolazi polako
Pisac Džef Goins, autor bestselera The Art of Work, nedavno je upitan kako je odjednom došao do velikog uspeha. „Uglavnom ne ide tako. Desilo se više manjih stvari tokom dužeg vremenskog perioda”, kaže Goins. Nije imao Džeri Megvajer momenat, dramatičnu deklaraciju koja menja svet. Neko vreme to ga je tištilo, ali kada je dublje sagledao put do uspeha, svoj i druge, shvatio je da je strategija na duže staze norma.
Bil Gejts je 1975. godine osnovao Microsoft. Ali tek šest godina kasnije je potpisao ugovor sa IBM-om, a bilo je potrebno još pet godina da kompanija uspe i da Gejts postane multimilioner „preko noći”.
Stiv Džobs i Stiv Voznijak osnovali su Apple Computer 1976. godine, a prodor napravili 1984. godine sa Macintosh-om. Potom je došlo do krize, pa tek do preokreta i potom globalnog uspeha.
Osnivači Google-a Lari Pejdž i Sergej Brin su takođe čekali uspeh. Kompaniju su pokrenuli 1996. godine, 8 godina kasnije savladali su konkurenciju, pa izašli na berzu i kapitalizovali.
Ovo prati teoriju istraživača Andersa Eriksona zvanu „promišljena praksa” ili „pravilo 10 hiljada sati”. U svojoj studiji Erikson je branio tezu da neko postaje ekspert u nekom polju tek posle 10 hiljada sati prakse. Drugim rečima, pre nego što date otkaz i napravite sledeći korak u karijeri, potrebno je vreme da izgradite veštine koja će vam biti potrebne za taj sledeći korak.
Kako velike promene donesu propast
Ipak danas, više nego ikada ranije, zbog neprekidnog proboja tech startapova i lakoće pokretanja online biznisa, ljudi su opsednuti brzim usponom. To je zato što deluje da tako nešto vidimo svuda oko nas. Pretpostavljamo da se do velike karijere stiže tako što se jedna osoba opkladi na sebe i to se isplati.
Dr Robert Maurer, autor knjige One Small Step Can Change Your Life, tvrdi da ljudi vole ideju velike promene, ali da to nije način na koji se dolazi do inovacija. Jedan od razloga je što ljudski mozak nije predodređen za tako nešto.
Mozak reaguje na izazove tako što pokrene amigdalu, centar za strah. Ako se izazov čini prevelikim, zbog straha osoba odustaje. Ako su koraci mali, mehanizam straha je tih i mozak razvija nove navike ponavljanjem tih malih koraka.
Maurer preporučuje kaizen, japanski proces kontinuiranog, postepenog napretka. Umesto što se izgladnjujete, vežbajte minut prvi dan, dva minuta sledeći itd. Tokom vremena, nešto malo može postati ogromno i održivo. Kako kaže Aristotel: „Mi smo ono što neprekidno radimo. Izvrsnost, dakle, nije čin nego navika.”
Umesto skoka
Kako možete da iskoristite Maurerov savet? Počnite polako. Većina ljudi misli da je potrebno da na početku naprave nešto veliko, ali to nije istina. Svaki dan ljudi koji jure svoj san naprave ovu grešku – pucaju visoko, a još nisu napravili ni prvi korak i zato ne uspeju. Takođe, stvarajte navike. Što češće radite na nečemu, postaje sve lakše. Na kraju, imajte na umu da dok razvijate veštinu, povećavate tražnju za njom.
Ovo možda nije dobra priča za Holivud, ali će svakako trajati duže od jednog filma.
Izvor: fastcompany.com, todoinstitute.org
Foto: pixabay.com
