Posle trenda zvanog blogovanje, koji smo oberučke prihvatili, sa zapada nam stiže i vlogovanje. Kako tinejdžeri, tako i malo stariji obožavaju da se snimaju, i da na svoje Youtube kanale dele iskustva, svakodnevne rutine, a takodje i probleme. Izgovarajući naglas svoje probleme i pričajući o nestabilnom psihičkom stanju u kom se nalaze, istraživanja su pokazala da vlogovanjem mladi uspevaju da se izbore sa istim. Kako?
Vlogovanje kao odličan način za diskusiju i suočavanje sa mentalnim oboljenjem
Sve veći broj se na Youtube kanal uključuje vlogujući o svojim sukobljenim mislima, šizofreniji, depresiji, bipolarnom bolesti i mnogim drugim mentalnim oboljenjima. Ono što ove bolesti učine ljudima jeste gubljenje hrabrosti da se izbore protiv njih. Vrlo je važno da se priča o ovome, jer tako će cela populaciha shvatiti da su mentalne bolesti ono sa čim značajan deo stanovništva ima problem.
Izgovoren problem je lakše razumeti
Znate kako kažu: ”Pričaj o problemu, možda neko i ima rešenje”. Tek nakon razgovora (ili u ovom slučaju monologa) o problemu, vi možete jasnije da mu pristupite. Izgovoreno naglas deluje iskristalizovano i vrlo često nam bude lakše kada kažemo ono što nas muči. Kako će tebi biti lakše vlogujući o svojim problemima, tako je lakše i ljudima koji se suočavaju sa istim problemom, jer tada shvataju da nisu sami i možda zajedno uspete da nađete rešenje.
Što dalje sledi..
Izgradnja grupe čiji članovi imaju sličan ili isti problem
Počećete da razmenjujete svoje probleme snimajući se, preko komentara a tako i organizovanjem nekog meet up-a kojim ćete se i uživo susresti. Osećaćete se snažnije i sigurnije uz međusobnu podršku.
Što još dalje sledi da..
Počinjete da pomažete drugim ljudima
Rešavajući svoj problem, suočavajući se sa istim pričajući o njemu, počinjete da bivate uzor i oslonac drugim ljudima koji imaju isti mentalni nesklop. Oni će u vama videti snagu, što će vas još više ohrabriti i čime ćete lakše isplivati na površinu.
Od nastanka mentalnog poremećaja, preko suočavanja sa istim pa sve do njegovog rešenja, vi postajete pravi mali psiholozi i sve to uz pomoć kamere.
Nas je zanimalo stručno mišljenje, s toga smo se o kompletnoj proceduri konsultovali sa Lidijom Ćulibrk, glavnom i odgovornom urednicom magazina Lepota&Zdravlje i specijalistom medicinske psihologije.
Lidija nam poručuje:
Nema zamene za lečenje
Vlogovanje kao i svaki novi vid komunikacije ima svoje mane i prednosti i ne treba biti isključiv. Kao i kod ostalih bolesti tako i kod menatalnih bolesti ne možemo smatrati da su internet lečenje ili internet grupe podrške “panacea”. Pa, i da imate kandidu ili ešerihiju, rekla bih vam da prvo odete kod lekara i uradite laboratorijske analize iako deluje da “Internet” zna sve o lečenju ovih teboga. Da ne govorimo o mentalnim poremećajima, koji su toliko delikatni i različiti od osobe do osobe. Vlogovanje sigurno pomaže kod povećanja svesti o mentalnim bolestima, lakšeg prihvatanja sopstvenih tegoba i destigmatizacije mentalnih poremećaja. Međutim, slušanje You Tube klipova, bilo da je reč o motivacionima govornicima koji vam pomažu da rešite svoje probleme ili o osobama koje imaju iskustvo bolesti pa i izlečenja, nije dovoljno za izlečenje. Ukoliko je reč o mentalnim poremećajima kao što su afektivni, bipolarni poremećaji, poremećaji ličnosti ili pak shizofrene i druge psihoze, lek izbora je odlazak kod psihijatra i farmakoterapija u prvoj fazi lečenja. Nakon nje, sled psihoterapija uz podršku farmakoterapije ukoliko je neophodno, a potom grupe podrške, bilo onlajn ili oflajn – u realitetu, koje vas osnažuju da istrajete u lečenju, upornom radu na sebi, u teškoćama koje nosi svakodnevni život. Lečenje mentalnih poremećaja je često dugotrajno, zahteva redovne kontrole, vašeg ličnog terapeuta koji će dobro poznavati socio-ekonomske uslove života koji vodite. To je put ukoliko želite da se zaista da smanjite tegobe na minimum i efikasno funkcionišete.
Ukoliko pak imate životne krize koje vas ne preplavljuju, svakodnevne dileme i tegobe koje su blage i kratkotrajne, veća je mogućnost da vam vlogovanje može pomoći. I na kraju krajeva, nemojte dugo čekati da vam pomognu paramedicinska sredstva jer se problem može zakomplikovati i postati još teži za potpuno izlečenje i oporavak. Vologovanje, po meni, definitivno nije psihoanaliza ni Frojd digitalnog doba.
Vi nam svoj sud ostavite u komentaru.