Pre nekoliko godina, na blogu sam objavio tekst „Tablet umesto dnevnika u nastavi“, navodeći nekoliko razloga (potkrepljenjih primerima) za uvođenje savremenih nastavnih sredstava i novih tehnologija u nastavu i upotrebu istih u obrazovanju.
Danas, posle svih primera koji se mogu naći na Internetu, mogu samo da kažem da smo tek na početku i da, generalno, nemamo svest o tome koje su sve prednosti ovakvih novotarija.
Razgovarao sam sa kolegama, roditeljima i učenicima o upotrebi tableta u nastavi.
Shvatio sam da su učitelji, s pravom, protiv, jer je neophodno da deca nauče da drže olovku ispravno, da pišu slova i brojeve, ovladaju tehnikom čitanja i pisanja, razviju finu i grubu motoriku, što je svakako nemoguće na tabletu. Zato je jasno što prednost, na ovom uzrastu, daju sveskama, zvučnim i običnim čitankama, slovaricama… Ipak, i oni se slažu da bi se neke stvari (kad svim gore navedenim ovladaju) mogu raditi na tabletu i da bi deci to bilo interesantno.
Međutim, kod nastavnika koji predaju učenicima od petog do osmog razreda, oprečana su mišljenja. Od onih koji su aspolutno protiv, do onih koji su za. Prvi navode razloge tipa:
– nisam informatički obučen za rad na tabletu, ništa ne znam i lakše mi je da radim na tradicionalni način;
– za ovu platu neću da se cimam sa tim glupostima;
– previše vremena bih izgubio u pripremi časova, lakše mi je ovako;
– odakle mi pare da kupujem sada i tablet, ko šta radi, ja kupujem papire, krede i svašta nešto, ništa nemamo u školi;
– samo mi fali još tablet, pa da mi se navuku roditelji online;
i još po nešto, slično tome.
Za razliku od njih, nastavnici koji su za, oduševljeno su prihvatili ideju. Kažu:
– mnogo bih lakše radio sa učenicima svoje časove preko tableta, clauda i online;
– odavno koristim mogućnost online povezivanja sa učenicima, najčešće kroz grupe u kojima delim sa njima sve informacije i zadatke;
– lakše je da im dam link, nego da nose knjige i radne sveske, da ih kontroslišem i proveravam šta su uradili;
– lakše mi je da uradim pripremu za predavanje, imam više informacija, zanimljivije je učenicima i više nauče kada radimo sa video, audio i ostalim sadržajima koji nam se nude online;
– imam mnogo više vremena na času i uradimo mnogo više nego kada radim na tradicionalni način;
Roditelji su odmah poludeli zbog plaćanja, ali kada su sagledali koliko ih koštaju knjige, sveske i sve ostalo, svake godine iznova, brzo su promenili mišljenje. Pride, većina bi volela da ima online uvid u ono što im deca rade, pa je većina ZA.
Srednjoškolci su čudo, skoro da nema ni jednog koji se ne slaže sa ovom idejom. Određeni smerovi, poput Administratora računarskih mreža, od prve godine imaju nastavu u okviru koje koriste sve mogućnosti koje Internet pruža. Najviše me je oduševilo saznanje da i nastavnici srpskog jezika povremeno koriste ovakav način rada.
Kažu da knjige iz mnogih predmeta ne postoje, pa često pišu dok profesori diktiraju, a da kod onih koji koriste nove tehnologije, jednostavno podele sadržaj online i onda imaju vremena za dalje aktivnosti vezane za nastavne teme i jedinice koje obrađuju. Često su povezani u grupe preko Facebook-a, ili Google drive-a, gde rade timski. Lakše, bolje, brže, više i kvalitetnije.
Skoro sam saznao da se već uveliko rade online knjige iz svih predmeta za srednje škole. Sama ta činjenica ide u prilog mom nastojanju da se uvedu tableti. Takođe, postoje srednje škole u Srbiji koje već par godina tako i rade.
Definitivno, sada se ne postavlja pitanje da li će tableti ući u obrazovanje, već KADA, zar ne?
Nedavno istraživanje, koje je među stručnjacima sproveo BBC, pokazalo je da je za većinu nastavnika dovoljno da deca razlikuju velika i mala slova. Sposobnost razlikovanja velikih od malih slova biće, dakle, za nekoliko desetina godina, a možda i manje, jedini zaostali trag pisanja rukom nad kojim smo se svi mi toliko mučili u osnovnoj školi.
Premda priznaju da pisanje rukom razvija finu motoriku kod dece, stručnjaci napominju da se ono može lako zameniti crtanjem ili tehničkim obrazovanjem koji, takođe, imaju pozitivan uticaj na mozak.
Možda je to ideja koja prevazilazi naše shvatanje mogućeg, a možda, u svetu u kome se sve prebrzo odvija, generacija odraslih nije u stanju da zamisli buduće načine komunikacije. Uostalom, kada su se pojavile prve audio kasete, a to nije bilo baš tako davno, malo je ko verovao da će biti izmišljeno išta bolje od toga.
Iako se slažem sa učiteljima i podržavam njihovu težnju da najmlađe učenike nauče pisanju i čitanju i razviju motoričke sposobnosti, nove tehnologije pokazuju novi pravac.
Istraživanje UNICEFA iz 2012. godine pokazuje da preko 50% učenika četvrtog razreda poseduje mobilni telefon, a da preko 84% svakodnevno koristi Internet na njemu.
Danas, u 2016. godini, niko me ne može ubediti da svaki učenik ne poseduje najmanje jedan mobilni, a kada imamo u vidu pametne telefone i njihove mogućnosti, potpuno sam siguran da brže tipkaju nego što pišu olovkom i da je uvođenje tableta u nastavu preko potrebna stvar.
I nije mi žao nastavnika koji NEĆE. Neka se vrate u 19. vek i neka se drže tradicionalnih metoda nastave. Žao mi je učenika koji su nas prešišali u svakom pogledu, još pre mnogo godina i kojima smo dosadni i nezanimljivi.
Ja želim da mi čas bude vrh vrhova, po svaku cenu, jer znam da će moji učenici dobiti mnogo više nego što dobijaju danas.
Autor: Vladimir Stanković
Vladimir je poznatiji i kao Deda Bor po istoimenom blogu. Bloger je sa dugogodišnjim stažom na, već pomenutom blogu dedabor.com kao i na lepiprimeri.com. Živi u Boru, najveće bogatstvo mu predstavljaju njegova deca, a Internet zajednici je prepoznatljiv i po svojoj krilatici Ljubav, muzika i sve nešto lepo…
Foto: dedabor.com, Linkedin Vladimir Stanković, Facebook Vladimir Stanković Deda
