Čak i oni koji možda nisu pratili kultnu seriju Seks i grad, sećaju se, makar iz priče onih koji su pratili, kultne scene kada glavnu junakinju Keri Bredšo ostavlja tip sa kojim je bila u ozbiljnoj vezi tako što joj ostavlja poruku na frižideru na samolepljivom papiriću. Kao i mnoge scene iz pomenute serije, mnogima je ovo izgledalo prilično nerealno, naročito ukoliko probamo da izmestimo scenu u domaću realnost i ukoliko uzmemo u obzir životnu dob u kom su se junak i junakinja scene u tom trenutku nalazili – zreli ljudi ne rade takve gluposti, komentarisali su mnogi, ubeđeni kako je ova scena samo još jedan plod mašte američkih scenarista.
Međutim, izgleda da je Burger (zlikovac koji je ostavio Keri preko poruke na frižideru) pripadao eri old school frajera koji nestaju iz života. U sticker-u na frižideru ima čak i nešto romantično – potrudio se da bude kreativan i da ostavi živo pisani trag. Nešto moderniji tipovi su oni koji su u istu svrhu koristili sms poruke, na opšte zgražavanje pripadnica lepšeg pola (jer ko normalan ostavlja nekog SMS-om?!). U svakom slučaju, u pitanju su nijanse, ali je princip isti – kratko i, za osobu koja odlazi, što bezbolnije izvlačenje iz nečega šta više ne ide između dvoje ljudi, koje ne ostavlja mnogo prostora za dalju raspravu, neprijatne scene ili, ne daj bože, duge razgovore o tome šta škripi ili iznalaženje nekakvog kompromisa. Ostavljena osoba biva stavljena pred svršen čin, bez mogućnosti da dalje reaguje, a opasnost da će ponovo hteti da ima nešto sa osobom koja ju je ostavila na ovako surov način je svedena na minimum.
Međutim, kao što je već rečeno, sve ovo pripada old school eri. Uprkos mišljenjima da će u doba ekspanzije društvenih mreža, kada su ljudi povezani više nego ikada, biti nemoguće da se tek tako nestane iz nečijeg života bez bojazni da dotičnu osobu više nećeš imati prilike da sretneš i da se sa njom suočiš (pa makar to bilo online, u nekoj besnoj prepisci u inbox-u ili razmenom gorkih tweet-ova), desila se upravo suprotna stvar – rodio se novi fenomen poznat kao ghosting. On donosi nešto sasvim novo, ili bolje reći odnosi ono što je u prethodnom modelu bilo prisutno – čak i minimum komunikacije, pa i najmanji nagoveštaj toga da neko prekida vezu, više ne postoji. Nema stickera, nema sms-ova, nema nijednog jedinog signala da će neko napustiti vaš život – on to jednostavno učini bez reči.
Ghosting je pojava u kome neko sa kim ste bili u vezi odluči da prekine vaš odnos tako što će preseći svaku komunikaciju bez ikakvog prethodnog objašnjenja. Pod u vezi se ne podrazumeva neko sa kim ste izašli par puta i koga ste upoznali na Tinderu – pričamo o pravoj vezi, u kojoj se dvoje ljudi redovno viđa, planira zajedničko vreme i radi sve ono što parovi inače rade. Prema istraživanju Elle magazina iz 2014, oko 33% muškaraca i 28% žena su doživeli ghosting tako što su bili sa obe strane – i one što se nada da će ipak dobiti taj odgovor posle Seen, ili one koja nikada nije odgovorila na poslednju poruku koju je dobio/la. Po slobodnoj proceni, uprkos nedostatku statističkih podataka, verujem da je ovaj fenomen dodatno uzeo maha, s obzirom na to da sve češće slušam priče o ghostingu u svom okruženju, koje je do nedavno komentarisalo scenu iz Seks i grada kao nerealnu američku maštariju.
Ghosting se, kako psiholozi tvrde, pojavljuje kao posledica urođene potrebe određenih tipova ličnosti da izbegavaju konflikte i neprijatne situacije. Strana koja nestaje obično to radi iz prilično sebičnih razloga – želi da sebe poštedi neprijatnosti koje donosi klasičan raskid odnosa, koji podrazumeva emotivno napetu komunikaciju čiji tok ne možemo sa sigurnošću predvideti. Onaj koji se isključuje to čini jer ne želi da izađe iz svoje zone komfora i stavi sebe u neprijatnu situaciju. Međutim, onaj koji je sa druge strane, doživljava duplo veću neprijatnost nego kod klasičnog raskida – nemogućnost postavljanja pitanja drugoj strani uzrokuje osećanje nemoći, nedovršenosti, i na kraju neprijatnosti i ljutnje. Ova lepeza najrazličitijih emocija koja se budi u onom ko je ostavljen na ovaj način je nešto potpuno novo, s obzirom na to da se klasičnim osećanjima koja se javljaju pri raskidu (kao što su tuga, razočaranje, osećanje izdaje i sl.), javljaju i osećanja izazvana nemogućnošću komunikacije – osećanje nedovršene priče, bespomoćnosti, nedorečenosti i nemogućnosti stavljanja tačke.
Pitanje koje se logično nameće je kako je ghosting postao toliko rasprostranjen baš u eri najveće ekspanzije razmene informacija. U doba kada se čini da privatnost ne postoji i da su sve informacije samo na klik rastojanja od onoga ko ih traži, ghosting deluje kao loša ideja osuđena na propast. Jer kako objasniti nestanak sa lica Zemlje pored svevidećeg oka društvenih mreža, sada kada postoji mogućnost praćenja kad je ko bio online, servisa za praćenje lokacije, screenshotova i ostalih lepota digitalnog doba? Možda je najbolji odgovor dao jedan stand-up komičar sa ovih prostora u jednom od svojih nastupa, terajući publiku da zamisli kako bi to izgledalo kada bi obična, realna konverzacija dvoje ljudi izgledala kao Facebook chat.
-Ćao, šta ima?
-Evo ništa, kod tebe?
-Evo gledam neki film.
-Super, koji?
-Neki sa Leonardom DiCapriom, baš je dobar
-Stvarno, kako se zove?
:seen:
E sada zamislite da ste sreli nekoga na ulici i da u sred vašeg pitanja taj neko jednostavno napusti razgovor, okrene se i ode. Skoro nezamisliva situacija, zar ne? Na Facebooku, ili na bilo kom tipu online chat-a, ovakve situacije su apsolutno prihvatljive i u njima nema ničeg čudnog – neko se zagledao u Leov film i zaboravio da odgovori, prekinulo ga je nešto drugo, hitno je morao da ostavi telefon i posveti se nekoj drugoj stvari… kako god, taj neprirodni prekid razgovora bez objašnjenja je nešto što je u digitalnoj komunikaciji prihvaćeno kao sasvim normalan model ponašanja. Međutim, kada se vratimo u stvaran život i ako u njega preslikamo ovu scenu, dobićemo jako čudnu i nesvakidašnju situaciju na koju ćemo dobiti različite reakcije koje variraju od zatečenosti do ljutnje. E, upravo takve su krajnje reakcije i na ghosting.
U doba preterane komunikacije, ljudi jako loše reaguju na njene nagle prekide. Ghosting je stoga često veoma traumatično iskustvo za onog ko ga je doživeo. Preživeti ghosting znači preživeti ogroman pad samopouzdanja, nesigurnost, pitanja šta sam uradio loše i šta sam mogao da uradim da do ovoga ne dođe, preispitivanje sopstvenih kvaliteta i veliki strah koji nastupa kada treba da se uđe u emotivnu vezu sa nekim novim. Sa druge strane, odlučiti se na ghosting možda deluje kao laka opcija, ali se na nju obično odlučuju ljudi koji su duboko nesigurni, plašljivi i sebični, koji svoje unutrašnje probleme na kraju dana guraju sve dublje po tepih i koje neće rešiti tako što će drugu osobu podvrgnuti ovom izuzetno neprijatnom iskustvu. Jedina taktika za preživljavanje jeste da se ne upadne u zamku samopreispitivanja, već da sve vreme imamo svest o tome da je druga osoba izabrala lakši put za izlazak iz sopstvenog nezadovoljstva. Nezreli izlaz iz situacije koja može da bude neprijatna po stranu koja nestaje obično nema nikakve veze sa onim ko je ostavljen. Ono što je najvažnije je da zapamtite da svako živo biće zaslužuje dostojanstven tretman i da vam je onaj ko je na ovaj način nestao iz vašeg života samo napravio prostor za nekog novog ko će vam takav tretman i pružiti.
Ako ste nekad bili ghost, Huffington post preporučuje da prevaziđete svoj problem izbegavanja konflikata kognitivnom bihevioralnom terapijom, odnosno tehnikom koja se zove izlaganje. Ono funkcioniše tako što sebe stavljate u veštačke situacije slične onima kojih se bojite u stvarnom životu, kako biste postupno smanjili svoje uobičajene anksiozne reakcije na situaciju. Vežbajte sa nekim kome verujete i sa kim se osećate ugodno, kao što su bliski prijatelji ili članovi porodice, a počnite od osnovnih stvari – neslaganja oko muzičkog ukusa, filmova ili političkih stavova. Ova tehnika bi postepeno trebala da vas oslobodi nelagode koju kod vas stvara strah od konflikta i da pospeši vaše komunikacione veštine, a što je najvažnije – da vas nauči koliko je važno da drugim ljudima date da izraze svoje mišljenje i svoja osećanja u ravnopravnom komunikacijskom procesu kakav zaslužuju.
Puno sreće svima koji traže ljubav u digitalno doba!
Autor: Višnja Filipović
Višnja je PR menadžerka udruženja građana Srbija u pokretu, ekspert za komunikacije u neprofitnom sektoru, politikološkinja, aktivistkinja, veliki zaljubljenik u društvene mreže i autentični prmerak srpske generacije Y. U slobodno vreme se trudi da što više uči, pokušava da ide u korak sa svetom oko sebe koji se stalno menja i uživa u životu.
