Ovih dana kragujevačka fabrika “Fijata” neplanski prekida sa radom; u pitanju je manjak delova koji se u srcu Šumadije ugrađuju u vozilo, a pristižu iz Kine.
Lageri su ispražnjeni, dok iz najmnogoljudnije zemlje ne stižu novi kontejneri. Razlog je epidemija gripa u kineskoj provinciji Hubei.
Gotovo cela pedesetmilionska regija je u specifičnom karantinu, đaci ne idu u školu, ne radi ni fabrike. Reč je, inače, o regiji u kojoj su skoncentrisani megaveliki pogoni za svetske kompanije, pa mnoge globalne lidere more iste brige kao i Kragujevčane.
Prekinuti su snabdevački lanci, dok je samo u toku jednog dana za sedam odsto pala vrednost akcija na berzi u Šangaju. Ipak, masovna zaraza uzrokovana virusom korona najviše remeti tržište nafte i gasa.
Nagli pad cena nafte i gasa
Tako je za prvih mesec i po dana tekuće godine cena nafte snižena 17 odsto, deset dolara po barelu, a potražnja za gasom je bezmalo prepolovljena.
Opadajućim trendovima umnogome je doprinela aktuelna zaraza. Doduše, epidemija nije i jedini razlog pada cena fosilnih energenata. Ali, onima koji igraju na niske cene energenata došla je kao “kec na jedanaest”.
Nevolja je što se zaraza raširila mnogo više nego što se prvih dana procenjivalo. Pojedini, izgleda centralni nivoi vlasti u Kini nisu reagoval najadekvatnije i epidemija se proširila unutar za Kinu i ceo svet veoma važnog regiona.
Kada su shvatili da je bolest izmakla kontroli, Kinezi su počeli primenjivati drastične mere zaštite, takve da većina ljudi u Vuhanu danas ni ne izlazi na ulice.
Pad privredne aktivnosti
Posledice su ozbiljne prvenstveno po zdravlje kineske populacije, ali i po kinesku, potom i svetsku ekonomiju. “Fijat” nije jedina kompanija koja ima poteškoća u pristizanju delova.
Brige more i “Boš” i “Epl”, zapravo vodeće kompanije iz gotovo svih delatnosti, od proizvodnje IT-opreme do proizvođača pomada. U nevolji su i hotelijeri pošto su desetine miliona Kneza već otkazali rezervacije za atraktivne turističke destinacije.
No, izgleda da će najburnije biti na energetskim tržištima, posebno u trgovini naftom i gasom. Ne čudi, Kina je vodeći svetski uvoznik nafte, pojedinih godina troši i po 580, od čega uvozi 380 miliona tona nafte.
Slično je i sa gasom. Naravno da se svaki poremećaj u intenzitetu kineske ekonomije, saobraćaja ili grejne sezone odražava i na svetsku ekonomiju, posebno na privrede država od kojih Kinezi kupuju energente.
A virus korona je baš sasekao ekonomiju zemlje koja je unazad tri decenije vodeća svetska ekonomska lokomotiva. Podsetimo, pre tri decenije udeo Kine u svetskom BDP iznosio je tek dva odsto, danas je osam puta veći, oko 16 odsto. Time je najmnogoljudnija država postala svetski relevantna, pri čemu je u znatnoj meri i ugrađena u globalizovanu svetsku ekonomiju.
Zaustavljene mašine, otkazani letovi
Zaustavljene mašine u Vuhanu i ostalim gradovima provincije Hubei ostavile su posledice. Procenjeno je da će u prvom kvartalu kineski BDP biti najmanje dva odsto niži u odnosu na raniju prognozu, koliko će se odraziti na kraju godine zavisi od budućeg toka i obima opasne epidemije.
Prekinute su i brojne saobraćajne veze, samo u prvih mesec dana otkazano je preko 25.000 letova svetskih kompanija u Kinu ili iz ove zemlje. Naravno, time su smanjene i potrebe avioprevoznika za kerozinom.
Ceni se da je ovih dana potrošnja goriva u provinciji Hubei tek na polovini od uobičajene za ovaj period godine, a u celoj Kini je manja za dobrih petnaest odsto. To se, naravno, odrazilo i na svetskim berzama. Dnevna globalna potrošnja nafte je smanjena za milion barela.
Proizvođači nafte na ispitu
Još je veći uticaj zaraze na cene, pa se tako na evropskim bezama nafta sredinom februara prodavala za 54 dolara po barelu, deset manje nego što je bila krajem prošle godine. Sa druge strane Atlantika, barel je oko 51 dolar, opet deset dolara niže nego pred Božićne praznike.
Već su se proneli glasovi da je “Kineska nacionalna hemijska korporacija” zatvorila jednu, a prepolovila proizvodnjuu u druge dve rafinerije i tako ukupnu dnevnu preradu smanjila za oko 200.000 barela. Druge kineske petrohemijske kompanije razmatraju mogućnost da prekinu ili koriguju dugoročne kupovne aranžmane.
Drugim rečima, svi su izgledi da će Kina narednih meseci i dalje umanjivati potrebu, time i potražnju. Biće to veliki ispit za zemlje proizvođače nafte koje su i do sada visok nivo cena održavali poštovanjem dogovora o ograničavanju proizvodnje.
Prepunjena skladišta
Što se tiče gasa, dešavanja su još burnija. Posebno je “Gasprom”, najveći svetski izvoznik, pred problemima.
Kina, koja veći deo gasa pribavlja putem gasnih tankera, ponajviše iz Australije, smanjila je potražnju, pa su mnoge kompanije odlučile da tankere preusmere na evropsko tržište, kupcima koji nisu vezani dugogodišnjim trgovačkim aranžamnima. Povećanju ponude doprinosi svakim danom sve veća ponuda američkog tečnog gasa dobijenog iz škriljaca.
Sa druge strane, potrošnja u Evropskoj uniji, koja godišnje uvozi oko 350 milijardi kubika gasa, ove zime je niža nego ikada ranije. Zima je blaga, posebno na severnoj hemisferi, naročito u Evropi.
Da nevolja bude veća, strahujući od neizvesnosti daljeg transporta ukrajinskim gasovodom, o čemu je dogovor postignut tek 31. decembra, svi evropski dobavljači su napunili gasna skladišta do maksimuma i sada troše rezerve. Polovinom januara rezervoari su bili puni 73 odsto, mnogo više nego što je uobičajeno sredinom zime.
Hiljadu kubika gasa za 175 dolara
Višestruko uvećana ponuda i bezmalo prepolovljena potrošnja su drastično snizili cenu gasa, pa se ovih dana manje količine mogu nabaviti po 130 evra za hiljadu kubika. Za sto dolara niže nego što su dobavljači dobijali godinu dana ranije.
Ostaje da se sačekaju maj, jun i jul, kada se ugovaraju godišnje isporuke na duže vreme, pa da se vide cene gasa. Za sada, menadžeri gasnih kompanija su prethodno očekivanu cenu gasa od 200 korigovali na 175 dolara za hiljadu kubika.
Međutim, ako se topla zima oduži, a epidemija duže održi i eventualno proširi, ne bi bilo iznenađenje ako bi cena dodatno pala, i to ne za malo. U svakom slučaju, zaraza virusom korona naišla je u zao čas, kada se na energetskom tržištu vode pravi mali ratovi.
Uticajem na ekonomiju i saobraćaj, bitno je doprinela dodatnom umanjenju privredne aktivosti i sniženoj potrošnji. Dugogodišnji odnosi na tržištima energetskom robom dodatno su poremećeni, a kada će se i na kom nivou ustaliti novi, dobrim delom zavisi i od daljeg toka epidemije.
Izvor: 021
Foto: Pixabay
