Zloupotreba platnih kartica ima u Srbiji, ali nije primećena masovnost takvih slučajeva, navodi šef Odseka za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP-a.
“Veliki sistemi banaka, procesorskih kuća i prodajna mesta, kao što su hoteli restorani, u takvim slučajevima može da dođe do masovnih zloputreba platnih kartica. Toga je bilo u svetu, mada u Srbiji nismo primetili da takvih slučajeva ima masovno“, rekao je Vladimir Urošević.
Međutim, kako kaže, primećeno je da je na našoj teritoriji bilo zloupotreba platnih kartica, pogotovu stranih državljana.
“Imali smo slučaj gde su troje naših državljana bili članovi hakerskog foruma koji je i zaplenjen od strane FBI i Europola, a u saradnji sa 16 država, uključujući i Srbiju. Jedan od tih članova je nabavljao elektronske podatke o platnim karticama i prepordavao organizovanoj kriminalnoj grupi koja je na teritoriji Beograda, koristeći te podatke, kupovala skupocenu robu, plaćala usluge“, naveo je on.
Faksifikovanje, ali i zloupotreba platnih kartica i u elektronskom obliku, kako je navedeno da je bio slučaj u lancu hotela Hajat, rekao je on, spada u krivično delo za koje su zaprećene zatvorske kazne.
“Ipak, to je danas delo koje se češće javlja, jer se kartice više koriste kao sredstvo plaćanja na internetu, a tu može doći i do zloupotreba. Džeparoši su prisutni i u virtuelnom svetu, kao i u realnom, oni vrebaju oprilike, ali građani moraju i toga da budu svesni, da prate uputstva na sajtu banka i savete za rukovanje platnim karticama kojih na internetu ima mnogo“, rekao je Urošević Tanjugu.
Urošević objašnjava da su u jednu onlajn transakciju uključeni i korisnikov računar, procesorska kuća i kuća koja se bavi prodajom preko interneta, što znači da na nekoliko tačaka može doći do kompromitacije.
Prema njegovim rečima, zloupotrebe se rade tako što se koriste različite tehnike socijalnog inženjeringa da se računarski virusi, primera radi, ubace u sistem, i to je slučaj, dodaje on, najčešće kod korisnika, jer su banke i internet prodavci jako dobro zaštićeni.
Ako ne postoji krivica korisnika, dodaje on, postoji mogućnost da odgovoran za propust nadoknadi štetu, a to često budu i banke.
Međutim, kako je naveo, korisnici često zbog neažuriranja operativnih sistema, nepravilnog rukovanja računarskim sistemima ili zbog svog neznanja u tom smislu, kompromituju svoj sistem.
“Postoji veliki broj računarskih virusa, takozvanih ‘trojanaca’ koji su namenjeni nabavljanju podataka o platnim karticama i onlajn računima, korisničkim lozinkama i imenima… Takvi virusi se mogu pokupiti prilikom surfovanja, metode su razne, automatizovane, a nekad je potrebna i pomoć vlasnika kartice“, navodi on.
Urošvić je naveo primer da se u masovnim pokušajima zloupotrebe dešava da, recimo, korisnici ne mogu da razlikuju prave internet strane od lažnih, pa unose podatke o platnoj kartici koji završavaju u pogrešnim rukama.
“To nije njihova greška. Ali desi se da pomoć bude nesvesna od strane žrtve, pa je na neki način ‘obrade’ da dobrovoljno daju podatke o sebi. Recimo, kažu im da je potrebno ažurirati određenu bazu pa je u nju potrebno uneti podatke o kartici. Osim broja kartice gde postoji datum isteka kartice, i ime i prezime korisnika, pin kodove, to ne smeju nikako da daju, čak ni preko telefona. Ako je banci nešto potrebno, tražiće da dođete u filijalu. Jedino tako ste sigurni, inače će podaci biti zloupotrebljeni pre ili kasnije“, smatra on.
Urošević je ukazao i da se dešavalo da je širom interneta prisutna preprodaja na specijalizovanim forumima, validnih ali kompromitovanih podataka s platnih kartica.
“Tako je sve napravljeno da je lako kupiti takve podatke. Postoje i alati i tehnike koje se koriste za kupovinu, ali to je kriminalan posao, ne sporadična pojava“, objašnjava.
Urošević je istakao da Odsek za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP-a, koji postoji od 2007, mnogo radi na prevenciji takvih zloupotreba.
Kod nas, kako je naveo, postoji i Forum za prevenciju zloupotreba platnih kartica pri Privrednoj komori Srbije, gde su članovi i MUP, poslovne banke…
Naše krivično zakonodavstvo je i u tom segmentu usklađeno sa Konvencijom o visokotehnološkom kriminalu iz Budimpešte koja je doneta 2001. godine.
“Pravljenje i unošenje tehnoloških virusa na našoj teritoriji je kriminalno delo. Za to delo zaprećene kazne variraju od stepena nanete štete od dve do 12 godina zatvora za falsifikovanje i zloupotrebu platnih kartica ako se pređe određeni iznos. To je u skladu sa EU regulativnom“, rekao je on.
Prema njegovim rečima, reč je o novoj oblasti, koja je više prisutna u inostranstvu, zbog ogromnog korišćenja onlajn bankarstva i kupovine preko interneta.
“Takvo vreme dolazi i kod nas. To je budućnost na koju moramo da budemo spremni“, zaključio je on.
Izvor: Tanjug
Foto: pixabay
