Tehnološke kompanije kao što su Google, YouTube, Facebook i Twitter dugo su bile globalne platforme za slobodu govora, ali u poslednje vreme sve više moraju da rade na uklanjanju uvredljivih sadržaja. I to nije samo američki, već globalni problem.
Društvene mreže su dugo držale ruke podalje od slobode govora na internetu, osim u ekstremnim slučajevima poput pornografije ili pretnje nasiljem. Ali, ta liberalna politika se u poslednje vreme preispituje. Twitter je nedavno uveo sedmodnevnu zabranu na sadržaje ekstremno desnog radio voditelja Aleksa Džonsa zbog uvredljivog govora, jer je pozivao na nasilje prema medijima. Džons to poriče.
“Vau, skinuli su moje snimke! Sve ono što sam radio prethodnih dana je nestalo. I snimak u kome kažem da nisam pretio ljudima puškom. I to su skinuli. Jer ne žele da se moj glas čuje!”, čudio se radijski voditelj.
Twitter je poslednji koji je ukinuo Džonsove sadržaje. Ranije su to učinili Apple, Spotify, Facebook, YouTube I drugi koji su uklonili ili Džonsov profil ili sadržaje njegovog medija “Infowars”. Džons je inače poznat i po teorijama zavere, poput onih da su masovne pucnjave u američkim školama prevara. Uprkos tome, aplikacija za slušanje “InfoWarsa” uživo i dalje je dostupna u onlajn prodavnicama kompanije Google i Apple. Ova takozvana siva zona zapravo tera kompanije da ponovo preispitaju gde je granica slobode govora, kaže Irina Raiku, direktorka programa Etike na internetu na univerzitetu Santa Klara.
“Kompanije su sada u škripcu i ne mogu da izbegavaju odgovornost kao ranije time što će reći da su samo “neutralne platforme”. Moraju da budu aktivnije i odlučnije u moderiranju sadržaja”, smatra Raiku.
Kompanije se bore sa ekstremnim govorom na platformama i na drugim jezicima. Neki Facebook komentari bili su povezani sa nasiljem u Indiji i Mjanmaru, pa su mnogi pozvali vlasnike društvenih mreža da detektuju i uklone komentare pre nego što dovedu do nasilja.
“Ako Fejsbuk skida sa mreže golotinju ili uvredljiv govor, onda treba da ukloni i reči koje pozivaju na nasilje. To je posebna vrsta uvredljivog govora. Moraju nešto da preuzmu i uklone takve komentare”, kaže student na Berkliju Abinej Korukonda.
Ming Šu se bavi procesom donošenja odluka na fakultetu za biznis na Berkliju. Pokušava da istraži kako se uspostavljaju objektivni standardi kojima bi se utvrdilo da li nečiji govor može da naškodi ljudima širom sveta.
“Problem sa Fejsbukom su zemlje trećeg sveta poput Mjanmara ili Turske recimo, gde su društvene norme i načini diskriminacije veoma različiti, pa ne možemo da utvrdimo ko je u pravu, a ko ne, i ko koga diskriminiše. I onda moramo da se oslonimo na zdrav razum i osetljivost tog pitanja”, objašnjava Šu.
Još se ne zna hoće li univerzalni standardi biti napravljeni. Za sada, tehnološke kompanije pokušavaju da naprave ravnotežu između slobode govora na društvenim mrežama i sprečavanja štete.
Izvor: Voice of America (VOA)
Foto: Pixabay
