Tekst je u originalu preuzet sa sajta foresighter.rs.
Mario Costeja González, prosečan građanin Španije, koji je tokom devedesetih zapao u finansijske teškoće, nije mogao ni da sanja da će dve decenije kasnije biti vest broj jedan u svim svetskim medijima kao čovek koji je zauvek promenio internet.
Sve je počelo devedesetih godina prošlog veka, kada je na zahtev Ministarstva rada i socijalnih poslova Španije u dnevnim novinama La Vanguardia objavljena lista građana koji su u dugovima i finansijskim problemima. U to vreme globalna Internet mreža bila je tek u povoju i korišćena je od malog broja entuzijasta i usko specijalizovanih eksperata, pa je sporni spisak objavljen samo u štampanom izdanju novina. Međutim, kako se internet razvijao, isti dokument je 1998. godine bio objavljen i na online izdanju pomenutog medija, što je Mariu prouzrokovalo probleme.
Prirodno, Google je za ime Mario Costeja González vezivao predmetnu informaciju o dugovima, koja je prostom pretragom tog imena na internetu uvek izlazila prva, što mu je otežavalo da započne bilo kakav novi profesionalni angažman ili biznis.
Nakon što se najpre obratio dnevnim novinama La Vanguardia sa zahtevom da uklone sadržaj dobio je informaciju da je lista dužnika objavljena po nalogu državnih organa i da oni nisu ovlašćeni da je izbrišu.
Mario Costeja González je odlučio da svoje pravo ostvari pred nadležnim sudom u Španiji, gde će zahtevati od Google-a da ukloni informacije o njegovoj ličnosti.
Međutim, tek što je rasprava započela, pred španski sud su isplivala takozvana prethodna pitanja od kojih je zavisila osnovanost tužbenog zahteva, pa je isti organ prosledio Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu predlog da zauzme stav o tome da li se Google može smatrati obrađivačom podataka odnosno kontrolorom informacija ili ne, kao i da pruži odgovor da li se tada važeća Direktiva 95/46/EC može primeniti i na činjenično stanje iz spora.
Google je izneo kontraargumente da oni nisu na bilo koji način obrađivali podatke niti ih kontrolisali, da samo vrše usluge pretrage i da nisu oni ti koji su objavili predmetne informacije, kao i da tužilac nema pravo da zahteva brisanje podataka koji su publikovani po nalogu državnog organa u skladu sa zakonom.
Ipak, 13. maja 2014. Evropski sud je zauzeo stav da je Internet pretraživač odgovoran za podatke koje je na Interent postavilo treće lice i da mora uzeti u razmatranje opravdanost zahteva za njihovo uklanjanje iz rezultata pretrage, čime je prvi put doneo presudu takve sadržine, pozivajući se na novoproglašeno ljudsko pravo – RIGHT TO BE FORGOTTEN.
Za neke ova odluka je istorijska pobeda prava na privatnost u vreme kada ista nikad nije bila ugroženija, a Mario Costeja González simbol ove borbe.
Ali za drugi deo javnosti ova presuda predstavlja poraz modernih tekovina čovečanstva i osnovnog principa na kojem internet treba da počiva – slobode, a González je negativac, i takođe simbol, ali ovaj put tradicionalne i rigidne Evrope.
IRONIJA I APSURDNOST SLUČAJA
Pre nego što je Gonzalez pokrenuo postupak protiv poznatog pretraživača, bio je napoznat čak i užoj javnosti, a njegovo ime pretraživali su tek pojedinci koji su imali za to konkretnu potrebu. Tačnije, šira javnost nije znala niti je imala interes da zna podatke o njegovoj finansijskoj situaciji.
Ukoliko vašeg imena nema na više od jedne stranice Google pretraživača, smatra se da niste u većoj meri prisutni u digitalnom svetu, kakav je slučaj bio i sa Mario Costeja Gonzalez-om pre njegove pravne borbe za uklanjanje podataka iz rezultata pretrage.
Ali, danas nakon što je Gonzales pobedio u pravnoj borbi za zaštitu svoje privatnosti sa najvećom svetskom internet kompanijom, ukoliko guglate njegovo ime izaćiće desetine hiljada rezultata, a ogroman deo javnosti sada zna za njegove finansijske teškoće i dugove koji su ga obeležili u prošlosti.
Samo na dan donošenja presude napisano je osam stotina članaka u najvećeim svetskim medijima na ovu temu, a njegovo ime je objavljeno u zemljama u kojima se do tada nije ni čulo za njega.
Na vama je da procenite da li je odluka Evropskog suda pobeda malog čoveka nad najvećom internet kompanijom na svetu ili je pak triumf na slobodom govora i izražavanja, odnosno nad slobodom interneta.
Jedno je sigurno, Mario Costeja Gonzalez odneo je pirovu pobedu nad Internet pretraživačem, jer je nakon donošenja ove odluke zapravo zauvek izgubio svoju privatnost.
Autor: Dragan Milić
Izvor: foresighter.rs
Foto: lejdd.fr
