Donald Tramp, direktor Tramp Organizacije i jedan od najuspešnijih i najbogatijih biznismena na svetu preživeo desetak ekonomskih kriza i recesija, a iz svake je izašao ne samo sa očuvanim već i uvećanim bogatstvom.
Donald Tramp je rođen 14. juna 1946. godine u Kvinsu, u Njujorku. Bogatstvo koje danas ima stekao je u višedecenijskom poslu sa nekretninama.
Nakon završene poslovne škole Vorton, Tramp se uključio u već dobro uhodani porodični posao sa nekretninama iz kog je, očigledno prirodno nadaren za pametne investicije i poslovanje, tokom 80-ih dvadesetog veka uspeo da izgradi svoje malo poslovno carstvo. Osim nekretnina, u poslovnom portfoliu Tramp Organizacije, svoje mesto zauzele su i kockarnice, transportna preduzeća, sportski klubovi i mnoge druge investicije, a sve pod uvek budnim okom velikog poslovnog magnata. Ipak, burne devedesete nisu zaobišle ni najbogatije, koliko god nam se oni činili daleki i nedodirljivi. Tramp se sa ekonomskom krizom razračunavao u nekoliko navrata.
Nastavio je očev biznis s nekretninama. U preduzeću „Elizabeta Tramp i sin“ zaposlio se posle studija, da bi već 1971. postao direktor preoblikovane kompanije. Postupno, tokom osamdesetih, što je inače bio period neverovatnog buma biznisa s nekretninama u SAD, stvorio je ogromnu poslovnu imperiju, i postao jedan od najbogatijih ne samo u toj branši. Tramp stariji je očigledno na sina preneo osećaj za nekretnine, s obzirom na to da je i sam bio strastveni graditelj. Ipak, i pored toga, njih dvojica skoro da nemaju nikakvih sličnosti. Tamo gde sin nije mario za milione, otac je brojao svaki utrošeni cent. Iako je familijarno ime Trampovih danas sinonim za luksuz, ranije je bilo upravo suprotno.
Nekada mladi Donald gledao je kako njegov otac gradi zgrade od cigle, ali je na umu imao nešto drugo, što je i napisao u svojoj knjizi “Umetnost dogovora”.”Želeo sam više, bolje, grandioznije i uzbudljivije“, ta rečenica u potpunosti opisuje Trampovu megalomaniju i žeđ za novcem.
Ono što je paradoksalno jeste da je Donald Tramp jedan od najvećih kritičara rada američke vlade, kako u spoljnoj, tako i u unutrašnjoj politici, iako je upravo američka vlada omogućila njegovom ocu da izgradi silne zgrade i omogući i više nego dobru osnovu Donaldu da nadogradi i razvije imperiju Trampovih.
Njegov otac obogatio na onome što danas zovu “nemogućim tržištem” – gradnji za siromašne u naseljima poput Bruklina i Kvinsa, dok se Donald orijentisao na Menhetn i izgradnju penthausa za one koji imaju previše novca.Osim nekretnina, njegovu poslovnu imperija čine hoteli, transportna preduzeća, sportski klubovi, organizovanje igara na sreću, odnosno kockarnice, pa čak i franšize za zakmičenja za razne misice, uključujući izboze za mis SAD i Mis univerzum. U svom je poslu imao uspone i padove, pa je tako, nakon izbijanja globalne krize 2008. godine imao pretrpeo ogromne gubitke, kao i u više navrata devedesetih, ali se posle uspešno oporavljao.
Prvi put se pred bankrotom našao 1990. kada se izvukao samo zahvaljujući odluci banaka da mu restrukturišu ogroman deo duga kako se i same ne našle pred bankrotom. Do 1994. Tramp je zahvaljujući dobrom poslovanju i prodaji nekoliko nekretnina iz moćne Tramp imperije uspeo da svede dug na svega 3.5 milijardi dolara i tako zadrži veći deo svog poslovnog carstva neoštećenim. 1995. godine sve što poseduje ujedinjuje u jedinstvenu organizaciju pod imenom Trump Hotels & Casino Resorts. Sledeće godine predstavljale su vreme procvata u Trampovoj imperiji, sve do 1998. i nove ekonomske krize i pada vrednosti njegovih akcija sa 35 na 10 američkih dolara.
Ipak, Tramp se i iz ove krize izvukao, prepoznajući moć medija i marketinga kao slamku koja ga je održala u recesionoj bujici koja je mnoge moćne i bogate povukla na dno.
Dve hiljaditu Tramp je dočekao jači nego ikad, a u tome mu je donekle pomoglo i političko angažovanje u republikanskoj partiji u SAD. Tramp je čovek koji u svemu vidi priliku za posao i zaradu, i nijednu od tih prilika nije propustio. Ovo smatra najvažnijom lekcijom uspešnog poslovanja.
Prema listi magazina Forbs za 2010. odnosno 2011. godinu, njegovo bogatstvo procenjivano je na oko dve milijarde dolara. Danas iznosi oko 3,7 milijardi, mada se ponegde navode i procene da je to gotovo pet milijardi dolara. Svetska javnost ga je upamtila kao zvezdu rijaliti TV serijala „Šegrt“ (The Apprentice) 2004. godine, na TV mreži EnBiSi, gde je bio glavni producent i, još važnije, voditelj. Doduše, i njegovi krupni poslovni poduhvati imali su neretko i reklamnu notu, što je vidno i na velikim građevinama koje je stvorio a koji nose nazive: Trump Tower, Trump Taj Mahal.“
Tokom 90-ih, kada su mnogi nepovratno izgubili milijarde, Tramp je uspeo da se održi na površini mora dugova i nekako dopliva do obala stabilnog poslovanja. Kao najbolju „tehniku za nepotonuti“ Tramp navodi životni moto koji ga je proveo kroz tu, ali i mnoge kasnije krize – Važno je reagovati pozitivno.
“Važno je izdržati pritisak. Mnogi moji prijatelji, mnogo jači i bogatiji od mene, nisu uspeli da podnesu taj pritisak i zato su pukli. Ja sam izdržao jer sam naučio važnu lekciju koju sam potvrdio iscrpnim proučavanjem ekonomskih kriza od 1900. na ovamo, a to je da svaki ekonomski ciklus ima svoj početak i svoj kraj i da se ponavlja u skoro matematički pravilnim intervalima – gore, dole, gore, dole… Poput rolerkostera – važno je samo ostati u sedištu od početka do kraja vožnje. Posle se sve sredi.
Ne veruj nikome. U poslu nema ljubavi, nema prijateljstava i nema milosti. U poslu je jedina ljubav čist račun. Paranoja je sastavni deo puta do uspeha. Za mene je paranoja ono što je dignuta levica za boksera – gard koji se nikada ne spušta. Mnogi se oslanjaju na druge, previše im veruju, a onda bivaju ostavljeni i iskorišćeni. Ljudi su generalno loši, zato im se nikada ne može verovati, jer će jednom, ma koliko god najbolji bili, početi da kradu od tebe. Tome služi gard – da ih na vreme naučiš poštovanju.”
Iako ove lekcije deluju surovo, prema Trampovim rečima jedini su zagarantovani put do uspeha.U poslu nema mesta emocijama i srcu. Sve odluke donosi isključivo glava. Svako poverenje se mora zaslužiti. Uostalom, i on je svoje zaslužio kod svog oca, zbog čega danas i jeste jedan od najuspešnijih biznismena na svetu.
Osim truda, važna je i lojalnost. Nema uspešnog posla, uspešne firme, ali ni uspešne porodice, ako podanici nisu lojalni šefu, ali i šef podanicima. Važno je da svi veruju i rade za jedan isti cilj, ali i da znaju zašto rade za njega – ističe Tramp. Usamljena grančica puca za čas, ali da biste slomili snop, već je potrebna ozbiljnija snaga.
“Poštovanje, poverenje zasluženo lojalnošću i poslovnost hladne glave, moj su način za postizanje uspeha. Ne kažem da ne postoje i drugi, ali čini mi se da je ovo jedini koji daje rezultate“, savet je Donalda Trampa, čoveka koji „zna sa parama“.
Izvor: intermagazin.rs
Foto: youtube/printscreen