Šestog novembra u Madlenianumu u Zemunu održan je četvrti po redu TEDx Zemun. Nosilac licence Milica Radović otvorila je program i izjavila kako je prve tri godine bio zapravo TEDxED, a ne samo TEDx, ali nakon što je ovo godine TED promenio svoja pravila i ugasio ED program oni su postali samo TEDx. Voditelj programa je bio Adam Santovac sa N1 televizije.
Za one koji ne znaju: TED (Technology-Entertainment-Design) je neprofitna organizacija,osnovana 1984. godine,sa ciljem širenja značajnih ideja, najpre u oblasti tehnologije, zabave i dizajna, a kasnije dolazi do širenja spektra oblasti i tema. U duhu ideja vrednih širenja, TED je pokrenuo TEDx, nezavisno organizovan događaj lokalnog karaktera. TEDx postoji u preko 130 zemalja, od 2010. godine i u našoj zemlji, a ove godine održan je i po četvrti put u Zemunu.
U prvom bloku pod naziom: “Sistem – borba protiv vetrenjača” nastupila je Ana Zlatanović iz Standup.rs-a koja je na humorističan način dočarala njeno zaposlenje upravo u sistemu i kako je raditi na aerodromu na metal detektorima i koja to iskustva i posledice nosi to sa sobom.
Branislav Vujović, predsednik New Frontier grupe, govorio je o tome kako su osnovni resursi ranije bili električna energija, para, ulje, a da se u 21. veku to svelo na zapravo posedovanje određenih informacija. Kao primer dematerijalizacije u 21. veku navodi kako sve vodeće kompanije u određenim delatnostima zapravo ne poseduju u svojoj imovini ono što izdaju: Uber, AirBnB, Facebook i sl. I kako će to zapravo ta dematerijalizacija uticati na poslovanje i život ljudi u budućnosti.
Rodoljub Šabić, čovek iz sistema, nam je pričao o tome kako plivati u samom sistemu. Gospodin Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, po zanimanju advokat, nam je naveo poteškoće prilikom uvođenja funkcije poverenika za informacije u skupštinu pošto je on bio prvi u državi koji je dobio tu poziciju nakon njenog uvođenja u naš sistem. Motivisao nas je porukom da ko god ne pokuša da je unapred izgubio i da ga je upravo to vodilo prilikom rada na ovoj poziciji. Naveo je konkretno neke vrlo interesantne stavove poput da mi ne živimo u demokratiji već partokratiji i da se ovde teži vlasti zarad vlasti i sopstvenih interesa.
Marko Mudrinić, najmlađi govornik ovogodišnjeg TEDx-a, naveo nam je koja su to tri događaja koja su mu tri puta okrenula život naopačke. Prvi se dogodio kada je 2008. otišao u Colorado i kako je tamo zapravo shvatio da želi da se bavi pisanjem. Drugi je bio kada su mu majci dijagnostifikovali rak i kada je počeo da piše za Netokraciju po prvi put, a treći mu se nedavno dogodio kada je zvanično postao partner Netokracije, urednik, tim lider i suosnivač Netokracije za Srbiju. Motivisao je delegate kroz poruku da se najveći progres dešava upravo kada se izađe iz zone komfora.
Drugi blok pod nazivom “um caruje znanje vlada” počinje sa TED govorom od Huana Rodrigeza.
Nakon ovog TED govora na scenu izlazi Igor Rakić, osnivač Škole intelektualnih veština koji iznosi činjenicu da jedino ako trčiš punom brzinom ćeš moći da ostaneš u istom mestu i kako će u budućnosti nastati dve društvene elite: sposobnjakovići – to su ljudi koji će graditi budućnost i tupsoni – to su ljudi koji imaju sposobnost da kreativno gube vreme. Smatra da je potrebno promeni svest ljudi o obrazovanju, a ne samo obrazovanje, jer će se samo na taj način promeniti obrazovanje.
Nikola Božić iz IS Petnica, počinje svoje predavanje sa pitanjem “da li živimo u izuzetnom vremenu?” Uvodi nas u činjenicu da je konzumacija nauke danas najbrža u istoriji čovečanstva i iznosi da će 2020. U jednom danu biti proizvedeno više informacija nego što se proizvelo tokom cele istorije čovečanstva. Takođe nam iznosi pet naučnih otkrića današnjice koja su: 5: otkrivanje ekstra solarnih planeta, 4: potraga za vodom na drugim planetama, 3: skladištenje energije kroz solarne panele i sl. 2: androidi tj korišćenje nove tehnologije za bolje funkcionisanje i pomaganje u životu ljudi i 1: izmenjivanje ljudskog genoma (crispr technology). Drugi blok se završava sa TED govorom Erika Hesltajna
Treći blok – “Srbija zemlja mogućnosti” počinje sa ličnom pričom Ane Babić (Škrabac) koja kroz svoju ličnu priču iznosi kako je kao mala imala u planu više određenih zanimanja kada poraste (dizajnerka, vajarka, slikarka) i kako je na kraju završila fakultet za dizajn enterijera. Pričala nam je i o poteškoćama u pronalaženju posla u svojoj struci i kako je radila na različitim poslovima tokom i posle studiranja koji nisu bili u njenoj struci. Pričala nam je kako je nastao Škrabac i kako ljudi vrlo često zapostavljaju i potcenjuju svoje hobije. Jedan od preduzetničkih saveta koji nam je dala jeste da ljudi kada ulaze u biznis treba sebi da postavljaju što više pitanja i da je veoma važna razmena ideja sa drugim ljudima.
Hans Baster, osnivač i CEO Synergy Talents firme, nas vodi kroz emotivni rolerkoster i njegovu ličnu priču o unutrašnjoj borbi od tinejdžerskih dana do dana kada je sa suprugom živeo u Grčkoj tokom ekonomske krize. Smatra da je veoma važno da mi kontrolišemo sopstvene emocije i da ne dozvolimo da emocije kontrolišu nas, takođe da, u poslu, da bismo stvarno ostvarili sinergiju sa drugim ljudima i da bismo ih razumeli najvažnije je da zapostavimo sopstveni ego i da stvarno slušamo ljude kada nam nešto pričaju jer bez toga nema napretka u poslu.
Dragan Tomić sa veoma intrigantnim naslovom predavanja “Zlatno doba Srbije – od navijača Rada do direktora Microsoft Development Centra” nas uvodi u priču o Davidu i Golijatu i dovodi u pitanje sam uspeh Davida jer je zavisio od mnogo okolnosti i kako je važno gledati stvari i iz drugih uglova, a ne samo kroz ugao koji je plasiran. Naveo nam je koliko je njegovo iskustvo sa tribine pomoglo u daljem poslovanju i kako ga je to promenilo za ceo život, kako je 1992. Otišao u Texas i kako 1998. Postaje redovni zaposleni u Microsoftu. Kako je bio nezadovoljan dok je radio tamo i osećao određenu dozu neispunjenosti i kako je 2006. Kada se vratio za Srbiju prepoznao šta zapravo želi da radi. Predavanje završava sa tim da smatra da je 2016. Zapravo “tipping point” za Srbiju za njen početak zlatnog doba i da 50000 ljudi koji radi u export industriji, gde je IT industrija lider, su ljudi koji svojim stavovima i ponašanjem mogu promeniti ovu državu na bolje.
Četvrti, a ujedno i poslednji blok počinje sa pitanjem Dušana Srdića, happiness coach-a, “ko si ti?”. On iznosi kako smo mi još kao deca programirani da to što smo mi zavisi od spoljnih uticaja i da mi zapravo nismo ono čime odgovaramo na tipična leksikonska pitanja. Smatra da u današnjem svetu ne postoji “ne mogu” kao izgovor i da ljudi ili ne žele nešto da urade ili ne znaju kako da nešto urade.
Bogdan Stevanović, poznatiji kao Blogdan, nam kroz svoje video predavanje iznosi činjenice vezane za nedostatak infrastrukture za ljude sa poteškoćama u kretanju. Takođe, vodi nas kroz svoj master rad u Firenci gde je imao mogućnost da napravi promenu tako što je sa svojim kolegama napravio vodič kroz turističke atrakcije i ceo grad za osobe sa ograničenim kretanjem. Smatra da je najvažnija stvar prilikom pravljenja promene upravo šetanje u cipelama drugih ljudi i tako navodi kako je u invalidskim kolicima išao kroz grad i dokumentovao.
Tatjana Vojtehovski, ujedno i poslednji predavač, u svom predavanju “podrška kao najbolji način da vas upropaste oni koji vas vole” dovodi u pitanje očekivanje od društva i kako ona utiču na nas. Ona smatra da se ljudi ne formiraju kao ličnosti upravo zato što ceo život provode u ispunjavanju očekivanja drugih ljudi i kako vremenom njihova očekivanja postaju naša očekivanja. Pravi sjajnu paralelu između emocija i ruskih babuški kako je zapravo ispod svake emocije neka druga emocija, na primer ispod besa je strah itd.
Prilikom zatvaranja ceo tim izlazi na binu i ispraćeni su gromoglasnim aplauzom.
Činjenica da je bilo više od 800 prijava za ovogodišnji TEDx uopšte nije stvar ikakve slučajnosti upravo zato što ovakav kvalitetan program i ovakva energija se može pronaći na retko kom mestu u svetu, a kamoli u Srbiji i smatram da ovih 100 ljudi koji su odabrani da slušaju ovogodišnji TEDx u Zemunu su ljudi koji će zapravo doprineti nekoj promeni u društvu i biti svesni ideja vrednih širenja i njihovih uticaja na društvo.
Autor: Ilija Ćosić