Nedavno je odjeknula informacija da će Akademija umetnosti u Novom Sadu pokrenuti studijski program Dizajn video igara, prvi takav u Srbiji.
Informacija je i potvrđena na Konferenciji o obrazovanju developera video igara u Novom Sadu, a tim povodom je O radio uradio intervju sa dekanom Akademije, Sinišom Bokanom, čije vam delove prenosimo u nastavku.
“Prepoznali smo u startu okruženje, u kom se pojavio veliki broj kompanija iz sfere kreativne gejming industrije i njihov potencijal. I neposredno smo povezani, jer određeni broj naših studenata koji diplomira je angažovan u tim kompanijama i stoga smo počeli da razmišljamo unutar fakulteta kako bi ono što već imamo predpozicionirali i oformili novi prostor specijalizovan za ovaj vid obrazovanja. Napravili smo širi sistem, videli širi potencijal gde ovo može imati primenu i gde su to sve video igre prisutne u životima mladih ljudi. Video igre se mogu koristiti u drugim oblicima komunikacije, kompanijskom poslovanju i didaktičkim sredstvima u nastavnim procesima“, naveo je Bokan
Govoreći o konkretnim prednostima ovakvog programa, Bokan kaže da postojeći studijski program Akademije nudi znanja zastupljena u oblasti gejm arta: dizajn, ilustracija, animacija vizualnih efekata, dizajn zvuka, produkcija i montaža. Novosadska Akademija, dakle, već ima discipline iz gejm arta i predstoji joj realizacija konkretnog studijskog programa za dizajn video igara – obrazovanje profesionalaca koji će realizovati koncept video igre i biti autor u sličnom okruženju.
Predavanja će biti održavana na Akademiji, gde će stručni saradnici dolaziti da ih održe. Ukoliko rad bude bio laboratorijski i specifičan, postoji mogućnost da se rad preseli na druge fakultete u gradu, na primer FTN, s kojim Akademija dobro sarađuje, a planira se i obavezan deo studija koje će mladi provesti na praksi u nekoj od gejming kompanija.
“Imaćemo akcenat na ovome što predstavlja okosnicu smera ‘dizajn video igara’, a s tim u vezi može se desiti da neki od fakulteta proširi taj program na neku drugu oblast, poput gejm programiranja. Ova oblast će tek ući u širi i sve veći nivo komunikacije savremenih ljudi, ne samo mladih. Ući će u tehnološke platforme vrlo brzo, kao alat, ili na društvenim mrežama“, priča Bokan.
O tome ko će predavati studentima i kako će izgledati prijemni ispit, Bokan dogovara:
“Mirko Stojković već deset godina predaje predmet Dramaturgija video igara na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti. Njega su kolege sa novosadske katedre za dramaturgiju preporučile da učestvuje u ovom programu i bude nastavnik iz oblasti dramaturgije video igara. Predavaće im i ljudi koji imaju iskustva iz ove oblasti. Već i sada postoje ljudi koji mogu da rade režiju video igara, odnosno koncept video igara, i naravno, ima ljudi iz same industrije koji barataju oblastima po tehnološkim procesima kako se igra gradi. Sigurno je da će biti spram naših mogućnosti, a one su dobre, i poželjno je da u narednom periodu imamo ljude iz inostranstva, koji rade po vodećim kompanijama i videćemo da li će neko od njih biti zainteresovan da učestvuje.”
Prijemni ispiti će biti kao i većina na Akademiji, kaže Bokan.
“To je složen proces, ima veliki broj zadataka koje kandidat treba da realizuje, s ciljem da na najbolji moguć način prezentuje svoje kapacitete i talenat. To nije izraženo u maksimalnom rejtingu njegovih veština i kapaciteta, već šta je najveći talenat i kapacitet studenta i shodno tome su zadaci postavljeni. Proces se i dalje formira, tačne informacije nemam, ali to može biti prijemni ispit iz više aspekata, da kandidat napravi koncept video igre, da reši jednostavnu rutinu unutar procesa za video igre, da napravi rad uz demonstraciju i nešto realizuje“, objašnjava Siniša Bokan.
Mirko Stojković kaže da su neke od naših video igara i kompanija svetski priznate, posebno kod “neobaveznih igrača” (casual gamers).
“To je ogromno tržište u nastajanju i naša industrija je uglavnom okrenuta njima. Njihova očekivanja su niža kada su u pitanju tehnički aspekti igre. Neki od naših studija su u vrhu svetske piramide. Novosadski Eipix, koji proizvodi hidden object avanture, žanr okrenut casual gejmerima, ima planetarnu popularnost i čak 25 posto svetskog tržišta drže u tom žanru, taj podatak je i mene šokirao. U celom regionu postoje firme za koje ne samo da nismo čuli već i pojedinci, koji ne mogu ni da kažu da su dobri u svojoj oblasti jer je praksa studija, naročito stranih, da potpisuju ugovore koji obavezuju profesionalce na zavet ćutanja, ne smeju da stave u radne biografije šta su i za koga uradili. Nekada ih strane kompanije angažuju kao podizvođače, pa žele to da sakriju jer hoće da naplate mnogo skuplje tvrdeći da je igra njihova, a nekada štite svoju poziciju na tržištu tako što ne žele da podele zasluge za dobar izgled neke video igre i onda monopolizuju podatak o tome ko je to radio.”
Studijski program Dizajn video igara, planiran je za jesen 2017. Dvadeset najtalentovanijih bi u slučaju samofinansiranja godinu studija plaćali 125.000 dinara, dok kvote za budžetske studente još nisu donete.
Izvor: oradio.rs
Foto: printscreen, pixabay.com