Preuzetništvo se različito tretiralo i manifestovalo kroz istorijske epohe. Preduzetnik kao termin pojavio se u još u 18. veku za opisivanje preduzimljivih ljudi koji obavljaju određene poslove.
U periodu industrijalizacije i stvaranja novih kapitalističkih odnosa preduzetništvo se vidi isključivo u funkciji ekonomske zarade. Početom 20. veka, preduzetnik je inovator i pokretač novih proizvoda i usluga, načina proizvodnje, otkrivanja novih tržišta, potrošača…
Na početku 21. veka javljaju se nova shvatanja preduzetništva. Preduzetništvo podrazumeva stanje svesti, preduzetničko promišljanje i životni stav koji se temelji na nekomformističkom ponašanju, prepoznavanju poslovnih prilika, strasti i posvećenost određenoj ideji, kreativnom i kritičkom mišljenju, inovativnosti i preduzimljivosti.
Formula “KKP” – kultura, kreativnost i preduzetništvo
Među oblastima u kojima se u novije vreme pojavljuje rastući broj preduzetničkih inicijativa su kreativne delatnosti. Kreativno preduzetništo čine oni poduhvati čijim proizvodima, uslugama i sadržajima vrednost daje kreativni rad utemeljen na elementima umetnosti, kulture i nauke. To je preduzetništvo inspirisano kulturnim kodovima i raznolikim kulturnim izrazima. Kultura shvaćena u najširem smislu predstavlja široko polje u kome kreativni preduzetnici pronalaze svoju inspiraciju – od lokalne gastronomije, nematerijalnog nasleđa do politike sećanja. Tako kreativno preduzetništvo postaje jedan od stubova održive zaštite i unapređenja raznolikosti kulturnih izraza, ali često i način da se odgovori na neke šire društvene izazove ili potrebe lokalne zajednice.
Ovaj vid preduzetništva karakteriše dosetljivost u kombinovanju tehnika, metoda i znanja, kao i primena različitog stepena tehnoloških, proizvodnih, organizacionih i estetskih inovacija. Kreativno preduzetništvo može biti zasnovano i na kombinaciji tradicionalnog znanja, postupaka, načina rada i elemenata kulturnog nasleđa. Kreativno preduzetništvo je primamljivo i za mlađe generacije, ali i starije, za pojedince, ali i institucije. Uglavnom je reč o individuama i timovima, koji su svoj hobi, ili strast za nekom kreativnom aktivnošću, pretvorili u preduzetnički poduhvat. U mnogim slučajevima poslovna ideja nastala je kao rezultat sopstvenih potreba. Zajedničko za sve njih je da ih je u vode kreativnog preduzetništva odvela ljubav prema kulturi, istraživanju, estetici…da svoj posao rade srcem i sa puno entuzijazma, a materijalnu kompenzaciju vide kao posledicu posvećenosti određenoj ideji.
I organizacije mogu zaploviti u vode kreativnog preduzetništva i tada je reč o tzv. kreativnom intrapreduzetništvu. Ono označava delovanje pojedinca ili timova unutar institucija i većih organizacija u cilju razvoja novih poslovnih mogućnosti i njihove diversifikacije, korišćenja resursa na nov i jedinstven način i prepoznavanja novih šansi za razvoj i unapređenje kvaliteta kreativnih sadržaja.
U Srbiji ima puno zanimljivih kreativnih preduzetnika, jedni inspirišu druge, dele znanje, povezuju se na festivalima i lokalnim bazarima. Mnogi od njih su “nevidljivi” za statistiku i javne politike, ali važni za lokalnu zajednicu i očuvanje njene kulturne raznolikosti. Nekoliko eksplanatornih mapiranja kreativnih preduzetnika u Pirotu, Kikindi, Vrnjačkoj Banji…svedoče o njihovoj raznolikosti i aktivizmu, nekada na ličnom, nekada na kolektivnom planu, a neke od najinteresantnijih predstavljamo u nastavku …
Porodična radionica “Dekupi” oživljava šare pirotskog ćilima
Biljana Marinkov je bila novinar na lokalnoj televizijskog stanci u Pirotu. Zbog uslova rada koji joj nisu odgovarali, odlučila je da napusti posao. Slobodno vreme koje je imala na raspolaganju iskoristila je da istražuje kreativne tehnike na internetu. Savladala je kviling (filigransko motanje papirnih tračica i dizajniranje raznih ukrasa od papira) i počela da pravi magnete, slike, čestitke i nakit. Kasnije se posvetila dekupažu, iz jednostavne potrebe da sebi ukrasi neke predmete u kući ovom tehnikom. Nabavila je potreban materijal i počela da uči.
Presudan trenutak da se ozbiljnije počne baviti ovim poslom bile su laboratorije za kreativno preduzetništvo koje je pohađala u Pirotu i Nišu. Tamo je stekla neophodne informacije o unapređenju proizvodnje, kreiranju autentičnog dekupaža zasnovanog na lokalnom nasleđu, kao i pravnim aspektima preduzetništva. Od trenutka kada su održane ove radonice znatno se menja njen način razmišljanja i rada.
Suprug i sinovi počeli su da joj pomažu, i da dizajniraju odgovarajuće motive pirotskog ćilima. Kako su počeli da uvode nešto što ima veze sa tradicijom bilo je neophodno i zatražiti stručno mišljenje. Tu im je pomogla Radmila Vlatković, istoričar umetnosti iz Pirota, i autorka knjiga o pirotskom ćilimu. Nakon toga napravili su porodični plan koji će opredeliti dalje delovanje ove radionice.
Biljana je prošla obuku Nacionalne službe za zapošljavanje o izradi biznis plana, napisala isti i konkursiala za sredstva za samozapošljavanje. U junu 2018. godine registrovala je porodičnu radionicu “DekuPI”. Osim što ispunjava kvalitetno svoje vreme sa porodicom, bavljenje kreativnim preduzetništvom poboljšava i kućni budžet. Najvažnije je da preduzetnički poduhvat kojim se Biljana bavi utiče na njeno samoupouzdanje, jer predmeti ukrašeni dekupaž tehnikom sa motivima pirotskog ćilima privlače pažnju domaćih kupaca i turista, mame njihove osmehe i pohvale.
Sapuni “Zeljković”: bakin recept i unukova inovacija
Sapundžijska radnja „Zeljković“ iz Kikinde osnovana je 2007. godine. Stari recept za pravljenje sapuna nasleđen je od bake, koja ga je pravila za potrebe domaćinstva. Po tradicionalnom receptu domaći sapun se pravi od masnoća životinjskog porekla, žive (kaustične) sode i vode. Ova sapundžijska radnja izrađuje sapune gde se umesto masnoća životinjskog porekla koriste ulja biljnog porekla, dok je ostatak procesa tradicionalan. Pre nego što je počeo sa masovnom proizvodnjom, Zeljković je uz pomoć lekovitog sapuna uspeo da izleči svoje kožno oboljenje.
Sapuni od kozjeg mleka izrađuju se na osnovu modifikovane stare recepture domaćeg sapuna, sa dodatkom kozijeg mleka. Blagotvornost sapuna postiže se dodavanjem eteričnih ulja lavande, nevena, maslinovog i bademovog ulja i sl. Porodica Zeljković pokriva sve faze proizvodnje i promocije sapuna. Poslujući kao porodična manufaktura svi članovi u porodici uključeni su ovaj preduzetnički poduhvat od koga su uspeli da stvore prepoznatljiv brend iz Kikinde, popularan u zemlji i inostranstvu.
Standardnu ponudu čine 7 vrsti sapuna, od klasičnog do onih koji su sa različitim dodacima. Međutim, ova radionica nudi i korporativno personalizovane sapune različitih dimenzija i veličina. Šta god da zamisli neka kompanija, hotel, ili turistički smeštaj za svoje goste, ova radionica može proizvesti i osmisliti pakovanje koje je vizuelno ukrašeno brendom naručioca sapuna.
“Unikat” licidarska srca i autorska moda
Đorđe Petrović je kreativni preduzetnik iz Vrnjačke Banje koji je svoju radnju za proizvodnju liciderskih srca osnovao 2011. godine. Đorđe je oduvek bio u preduzetničkim vodama, a svet suvenira upoznao je proizvodeći plišana srca sa natpisima. Na ideju da prozvodi liciderska srca došao je kroz eksperimentisanje sa pravljenjem testa za liciderska srca. Svoje znanje o ovom zanatu sticao je preko interneta, video blogova i sl.
Radionica „Unikat“ funkcioniše kroz poslovni model porodičnog kreativnog preduzetništva u kome su zaposleni Đorđe i njegovi roditelji. Poseban program ove radionice čini izrada personalizovanih liciderskih srca i onih po narudžbini. Ovakvi proizvodi prave se za kompanije u vidu poslovnih poklona i za mladence. Istraživanje i razvoj novih proizvoda u ovoj radionici nikada ne prestaje – traže se prikladna liciderska srca za Uskrs, Božić i druge praznike, a ovakav pristup poslu omogućava i pridobijanje novih tržišnih segmenata. Liciderska srca ove radionice našla su primenu i u ukrašavanju modnih kreacija modnog dizajnera Džordža Stajlera pre nekoliko godina i prikazana su na modnim događajima širom sveta.
“Maca Papučarica”: ženski potpis na opanku
Opanak je simbol Srbije i deo srpske tradicije. U Srbiji se pojavio u drugoj polovini 19. veka kada se formiraju centri razvoja ove delatnosti u Užicu, Požarevcu, Knjaževcu… U to vreme opanak je bio skoro jedina obuća domaće prozvodnje. U zavisnosti od teritorije na kojoj nastaje, postoje različiti modeli opanaka.
U Kikindi se opančarskim zanatom bavi Mirna Rackov. Ona je osnovala radionicu „Maca papučarica“ 2009. godine, nakon rada u industriji obuće i sticanja znanja i veština u ovoj delatnosti. Narudžbina od jednog lokalnog kulturno-umetničkog društva za izradu većeg broja opanaka joj se posebno dopala i inspirisala je da se osamostali i posveti ovom poslu. Mirna izrađuje modele opanaka koji su karakteristični za teritoriju Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Hrvatske. Najvernije mušterije su joj folklorna društva iz okruženja gde je svaka igra u skladu sa nošnjom i pripadajućim opankom. Dobitnica je raznih nagrada za negovanje ovog starog zanata. Veruje da je za uspešnost u ovom poslu potrebna ljubav, strpljenje i posvećenost.
Jedina je žena u Srbiji koja ima radnju za izradu opanaka, jer je ova delatnost tradicionalno rodno diferencirana i muški posao. Mirana izrađuje oko 25 modela opanaka, a dnevno može da napravi 5-6 pari. Svoje umeće reklamira preko društvenih mreža, a i često učestvuje na sajmovima starih zanata i bazarima. Korak po korak Mirnini opanci stigli su i do malih ekrana i filmskih ostvarenja. Za potrebe serijala “Koreni“ Mirna je ostvarila saradnju sa kostimografom Borisom Čakširanom i izradila opanke koje su nosile Dara Džokić i Sloboda Mićalović. Mirnini opanci našli su se i u filmu “Ćarape Kralja Petra”, kao i novim predstavama Bitef teatra. Osim tradicionalih opanaka, Mirna ručno izrađuje i obuću koja je savremena, ali često ima transponovane tradicionalne motive i vrednosti. To joj omogućava da osim tehničke vešine, u svet opančarstva unese i lični potpis.
Pletisanka Miljana: zamisli nemoguće i spretne ruke Miljane će ga isplesti
Miljana Petrov rođena piroćanka, većinu svog slobodnog vremena koristila je za izradu ručnih radova koje je poklanjala svojim prijateljima. Od detinjstva gaji strast ka pletenju i heklanju, a uz pomoć tutorijala na internetu učila je i druge korisne tehnike za ukrašavanje tekstilnih predmeta.
Pohađajući Laboratoriju za kreativno preduzetništvo zainteresovala se za mogućnost kombinovanja starih tehnika i motiva na garderobi, upotrebnim predmetima i aksesoarima. Kroz ove radionice, njen odnos prema preduzetništvu se promenio, došla je do novih ideja i ohrabrila sebe da istraje u ovom poslu.
Razvila je brend “by Pletisanka Miljana” čije ime oslikava njenu strast i uglavnom radi po narudžbini pletene stvari. Šta god neko zamisli, Miljana uz pomoć igli i spretnih ruku pretvara u stvarnost. Stalno istražuje tendencije u svetu pletenja i heklanja i to pokušava da primeni u svom svakodnevnom radu. Učestvuje na lokalnim sajmovima i umrežava sa drugim kreativnim preduzetnicima, voli život i druženje, a ponajviše osećaj prediva pod rukama.
Zavičajni muzej Paraćin: Oživi stari Paraćin
Zavičajni muzej Paraćin počeo je sa radom 1978. godine sa zbirkom arheološkog materijala koji je pronađen u Paraćinu i okolini. Branislav Stojanović, sadašnji direktor ove ustanove, rukovođen idejom o kreativnom preduzetništvu u muzejima, započeo je digitalnu transformaciju ove ustanove tokom 2017. godine. Ideja je bila da se kroz projekte osavremeni stalna postavka, a kroz digitalne tehnologije muzejski sadržaji približe mlađoj publici, naročito onoj koja ne posećuje muzeje. Prvi u nizu takvih projekata bio je “Privredni razvoja Paraćina i počeci industrijalizacije”, sa ciljem da se nestalo i devastirano privredno i arhitektonsko nasleđe opštine valorizuje, interpretira i učini dostupo građanima.
Tako su nastali aplikacija Paracin, multimedijalna izložba i katalog posvećeni privrednom razvoju Paraćina, kao i šetačka tura “Oživi stari Paraćin”. Aplikacija omogućava da se u šetnji na 11 tačaka vidi arhitektonsko nasleđe predratnog perioda, kako je nekada ono izgledalo, tako što se kroz proširenu stvarnost preklapaju (iz iste perspektive) nekadašnji i sadašnji izgled objekata. U aplikaciji su skladišteni i najinteresantniji digitalni arhivski materijali o privredi, multimedijalne prezentacije o fabrikama kroz nekoliko perioda, stari katalozi proizvoda, fotografije industrijalaca i radnika…
Projekat odiše u svim svojim delovima kreativnim preduzetništvom – od toga da obiluje multimedijalnim i interaktivnim sadržajima, da se na izložbi mogu naći fotografije vlasnika fabrika i banaka koje su po prvi put predstavljenje javnosti, kao i lični dokumentacioni materijal, koji su sačuvali njihovi potomci, ali i potomci onih koji su radili u ovim fabrikama. Osim toga, muzej je po prvi put iskoračio iz svoje zgrade, i ponudio izložbu na otvorenom u centru grada. Nema veće satisfakcije za lokalni muzej, nego kada žitelji Paraćina dele na socijalinim profilima svoje fotografije na ovim tačkama, lična sećanja o graditeljskom nasleđu, i šta ih posebno veže za ove objekte… Posebno je radostan događaj, kada zaposleni u muzeju slučajno zateknu grupe mladih sugrađana, kako uz pomoć aplikacije obilaze sve ove tačke i na taj način uče o lokalnom kulturnom nasleđu.
Talas kreativnog preduzetništva ne prestaje da živi u ovom muzeju, jer su koristi od njega višestruke ne samo za razvoj nove publike, već i savremeni identitet muzeja kao novog mesta gde se prošlost ne čuva, nego gde ona i “živi”. U planu ovog muzeja je multimedijalni projekat “Oživi srednjovekovni Petrus” koji na isti način želi da građanima ispriča priču o srednjovekovnoj istoriji opštine, ali i ove sadržaje prilagodi novoj publici – slepim i slabovidim građanima.
“Nakit iz Nedođije”: Pirotski govor kao modni aksesoar
„Nakit iz nedođije“ je brend koji je razvila Marija Stojev, kreativna preduzetnica iz Pirota. Izrađuje unikatni nakit, ogrlice i broševe, od polimerne gline. Marija izrađuje nakit sa specifičnim porukama i šarama, bedževe od oslikanih poklopaca za tegle, kao i magnete za frižidere.
Marija je počela ovim kreativnim poslom da se bavi kao hobijem pre šest godina, a od 2017. godine otvorila je i svoju radionicu. Inspiraciju za nakit nalazi u koloritu i šarama pirotskog ćilima, I on joj je glavna vodilja u kreiranju modnih aksesoara. Ipak Marija je jedinstvena po kreativnim porukama koje se nalaze na njenim proizvodima. One kao zaštitni znak
„Nakita iz nedođije“, osmišljava Marija zajedno sa svojim drugaricama, a njihov osnovni cilj je simbolička poruka i komunikacija sa mlađom generacijom. Tu inspiraciju nalazi u pirotskom govoru, pa reči i misli ispisuje na pirotskom. Najviše se traže bedževi sa natpisom “Če si bude”, “Natam navam”, “Njeknja”, “Ljubazna sam”, “Ja li če se pa nerviram”, “Urini se”…
Usled velikog interesovanja, Marija je sa sličnim motivima razvila i nove kolekcije – majce sa rečima i mislima na pirotskom, benkice, cegere, ali i natpise za stanove od plimerne gline sa
specifičnim šarama brenda “Nakit iz nedođije”.
Autor teksta: Hristina Mikić
Foto: Privatna arhiva