Vreme tj. Prezent u kome živimo nam svakodnevno dodeljuje uloge kao present (poklon).
Volim ovo vreme. Volim ga jer je kvalitet postao pritupačniji i vidljiviji. Volim ga jer je superiornono i nosi jačinu. Volim ga jer se temelji na slobodi izbora. Volim ga jer je informisano, prilagodljivo, multivitaminsko, svestrano. Identiteti se provlače kroz našu srž i oblikuju fuzije karaktera i karakteristika.
Ko sam ja? Ja, za početak, jesam. Ponekad živim u egzistencijalističkoj filozofiji. Ponekad mi meditaciju predstavlja čitanje časopisa za devojčice. Jedno ne isključuje drugo.
Slobodna sam i egzistiram.
Sa druge strane, postmoderno doba mi je dozvolilo da budem i feministkinja i manekenka.
Venera, kao planeta lepote i izobilja, vlada industrijom mode. Samim tim, daje joj podsticaj da sa lakoćom poprimi i druge oblike i stigne na vrhove neuobičajenih topika. Da li je lepo relativno i kad je LEPO, kao takvo, prestalo da bude univerzalno, je tema kojom je uvek zanimljivo raznim sociolozima pozabaviti se.
Što se modelinga tiče, mene je Venera, suptilno projektovala na razna profesionalna putešestvija. Od življenja na Dalekom Istoku i izučavanja njihovih kultura, preko upoznavanja uticajnih ljudi na drugom kontinentalnom Polu, do zamene uloga i mog prvog role play-a, rotirajući se oko kamere (od ispred, do iza iste).
Budući da imam ulogu i majke jedne šestogodišnje devojčice, te mi obaveze ne dozvoljavaju full time modeling angažman, polako sam vremenom prigušila manekensku karijeru ne posvećujući joj pažnju i pasiju koju sam joj posvećivala i dodeljivala kada sam imala 13 ili 14 godina.
Osećaj za lepo sam prebacila u digitalnu formu, u svoj art, modni i poetski blog, kroz koji na raznim nivoima pratim imaginacije u obliku mikro gestikulacija, spakovan u moj virtuelni dnevnik.
Uloga vizuelne umetnice mi je dala stejtment sa kojim sam počela da se bavim alternativnim ukrašavanjem prostora sa neonskim intalacijama i light boxevima.
Ispitivanjem domaćeg tržišta, došla sam do zaključka da je to idealno rešenje za one koji žele da poseduju savremenu umetnost za poneti.
Neretko dobijam pitanja zašto sam se opredelila za Neon Art.
U meni je još tokom studiranja tinjao svojevrsni osećaj koji se vezivao za moje uzore i senzacije koji su izazivali određeni umetnici koristeći neon.
Emotivni izazov Tracey Emin, jednostavnost i minimalizam Dana Flavina, političku provokaciju Lleila Pazooki i mnogi drugi.
Tokom svojevrsne observacije savremene umetnosti, na meni je bilo da izaberem tehniku koja mi je bila najtoplija i putem koje bih bila primećena kao umetnica danas. Danas u Srbiji.
Neon je moj Bingo.
Smatram svetleće instalacije prosvetljenjem.
Funkcija umetnosti danas je ideološka.
Funkicija umetnosti je i propagandna.
Neoni su reklame. Neoni su advertajzing. Neoni brendiraju prostor.
Umetnost u prezentu je sve. Bar je ja tako smatram i bar je tako svuda vidim.
Umetnost je predizborna kampanja na bilbordu. Umetnost je crni talas jugoslovenske kinematografije. Umetnost je procep. Umetnost je mrak. Umetnost je svetlo.
Umetnost je sukob između javnog mnjenja i institucija, boreći se protiv cenzure.
Dokumentarno je postalo konceptualno i vice versa.
Zato se ja zalažem za Percept, tj. Viziju, ispred Koncepta.
Jedno je percipirati u slobodi, a antonim je odrediti i živeti pod veštačkim granicama.
Vera, Model, Blogerka, Majka, PR, Vizuelna Umetnica, Reiki Tehničarka, Spisateljica, Fotografkinja.
Svašta i Ništa. To sam ja.
A šta je vama ovo vreme omogućilo?