Tor Bair je muzičar i pisac. Za sebe kaže da je energičan i kreativan lik koji želi da oblikuje svet na bolje. Veruje da nema komplikacija ali i prevelikih izazova ukoliko se poseduje energija i efikasnost. Trudi se da i najluđe ideje sprovede u delo. Sarađuje sa preduzetnicima i organizacijama koji žele da naprave nešto veliko. Bavi se ekonomijom, organizacionim dizajnom, digitalnim marketingom, decentralizacijom i obrazovanjem zajednica. Ovo je njegova priča:
Odrastao sam igrajući šah. Naučio me je mnogim ispravnim stvarima o konkurenciji i pogrešnim o životu.
Od sedme godine igram šah konstantno i takmičarski. Igrao sam u školi, onlajn, na nacionalnim takmičenjima. Šah me je naučio strpljenju, upornosti, kritičkom razmišljanju – ključnim veštinama za borbu protiv životnih problema i teških situacija.
Šah me je naterao da razmišljam na uzročni način od svog ranog uzrasta. Pomeri konja tamo kako bi napravio zamku za njegovog lovca. Zarobi pešaka kako bi oslabio desnu suparnikovu stranu. Svaki tačan potez dovodi sve bliže do šah-mata, svaki pogrešan – porazu.
Šah takođe uvodi ideju o ‘drugom‘. Crni protiv belih. Naša škola protiv njihove. I svaka partija podrazumeva samo jedan poen, ili da se podeli ili da se preuzme u potpunosti. Ne postoji mogućnost da se nagrada uveća.
Ozbiljno sam igrao šah do svoje 15-e godine, otprilike u doba kad sam dobio svoj prvi mobilni telefon. Telefon je predstavljao značajno mesto u tinejdžerskoj slobodi iako nije imao tolikog značaja u realnosti. Sećam se dobro – mali telefon na preklapanje sa ekranom u boji. Nosio sam ga svuda sa sobom kao simbol moje nezavisnosti. Tada, moj telefon nije mogao da pristupi Intternetu ili da pošalje Snapchat, ali je mogao da ubije vreme jednom igrom – Tetrisom. I odjednom sam postao zavisnik.
Tetris je za neke ovaploćenje frustracije. Ponavlja se! Nemoguće je pobediti! Sreća je ključni faktor! Ali za mene, Tetris je postao najverniji prikaz samog života. Poređenja radi, šah je za Tetris samo glupa ratna igra.
Ne igram više šah takmičarski. Jedna jedina igra koju igram do danas je Tetris. I hoću vama, u četiri jednostavne tačke, da pomognem kako ne biste igrali pogrešnu igru:
1. U životu, vaš jedini protivnik ste vi sami
Odrastao sam tražeći protivnike – ljude protiv kojih bih se borio, ljude da krivim, ljude da im dokažem da nisu u pravu. Zamišljao sam rivale i tamo gde ih nije bilo jer je borba laka. Sve sam tretirao kao nule ili jedinice, što je šteta jer postoji mnogo više od toga.
Ovo je šahovski majndset. I on vas koči.
U Tetrisu se igra protiv vremena i beskonačnog dotoka parčića od vrha ka dnu. Izazov je da pravilno manipulišete njima kako biste ih doveli u uredan sistem. Nema konačnog pobednika. Nema koga da krivite.
Prava, životna igra je potpuno unutrašnja. Nema velikih, zlih neprijatelja koji postoje samo da bi vas terali na patnju. Ne postoji apsolutno tačan ili pogrešan potez. I vaš rezultat se može povećati do beskonačnosti ukoliko odlučite da gurate sebe jače. Vaš životni rezultat može rasti brže ili sporije, u zavisnosti od toga koliko gurate sebe. Što me dovodi do…
2. U životu stvari ne postaju teže, već brže
Neke igre postaju sve teže koliko ih duže igrate kao što je i šah. Pozicije se komplikuju, protivnici postaju ozbiljniji, ulozi se povećavaju i imate javni rejting.
Tetris je drugačiji. Igra ostaje ista od prvog dela do trenutka kada vam ponestane mesta na ekranu. Jedina stvar koja se menja je brzina. Ukoliko bismo igrali Tetris najsporijom mogućom brzinom do kraja života, nikad ne biste izgubili. Jedini neprijatelj bi vam bio umor. Međutim, u ovoj igri mi izazivamo sebe. Guramo sami sebe da postavimo četiri linije ustovremeno. Zašto se mučiti igranjem kada ne idemo na glavno?
Tretirao sam život kao šah dugo vremena – serija sve većih izazova. Izmislio bih probleme tamo gde ih nema i preuzimao ulogu žrtve. Ali život zapravo ne postaje teži što ga duže igrate. Kako postajemo stariji, imamo više novca i mudrosti. Naša nezavisnost se povećava. Ne moramo da se upustimo u nove izazove ukoliko to ne želimo. Ali tražimo ispunjenje, pa se često upuštamo.
U svakom slučaju, život se ipak ubrzava. Naša percepcija nam kaže da se vreme brže kreće što smo stariji. Naše odgovornosti rastu dok se zadaci u kojima bismo ranije uživali, ne pretvore u neprijatnost ili distrakciju.
Jedini način da postanemo pobednici Života – kao u Tetrisu – je da naučimo da igramo sa istim nivoom samokontrole na najvišim brzinama. Ne možemo dozvoliti da naši ciljevi budu ugroženi, bez obzira na tempo kojim se krećemo. Moramo kontrolisati um, ponašanje i vreme. Što nas dovodi do…
3. U životu ne možemo kontrolisati tablu
Kao što sam malopre rekao, šah je uzročno-poslednična igra. Postoji ‘najbolji potez’ za bilo koju poziciju. Možete protivnika saterati u ćošak. Možete sa sigurnošću zamisliti dvadeset budućih poteza ukoliko ste superkompjuter.
Šah dolazi sa nizom recepata i najboljih praksi. E4 se smatra kao jak potez za otvaranje partije za belog. H3 nije dobar potez. To je zato što je šah zatvoreni sistem. Ne postoje slučajna ograničenja, ne postoji puka sreća. Figure se uvek kreću na isti način, početna pozicija je uvek ista.
U Tetrisu? Tamo samo znate koji je sledeći deo. Igrate u sadašnjem trenutku pokušavajući da izgradite najbolju moguću konfiguraciju delova. Svesni ste da ne možete predvideti situaciju ni na dve figure od trenutnog momenta. Ne može vas zavarati razmišljanje o kontrolisanju budućnosti.
Dobar deo života sam proveo u šahovskom načinu razmišljanja pokušavajući da pronađem najbolji mogući potez ili nastojati da sebe nateram ka unapred određenom cilju. Svuda oko sebe sam video uzročnost i tražio sam kontrolu na svakom koraku.
Ali pravi život nije uzročno-posledičan. Uvek postoji podela mogućih događaja. Dešavaju se stvari za koje je verovatnoća da se dese jedan u milijardu. Ne postoji direktan, predvidljiv odgovor na naše akcije. Naši životi su otvoreni sistemi gde svaki i najnebitniji događaj može promeniti prognoze u sekundi. I najveće životne odluke se teško računaju – upravo zbog ove činjenice se mnogo brakova završi razvodom.
Ne pokušavajte da pogodite koja figura dolazi kako biste poboljšali svoju situaciju. Kao u Tetrisu, možete sebe postaviti u najbolju moguću situaciju bez potrebe da se kontroliše sistem u kom se igra. Naravno da treba da kontrolišete i izazivate sebe, ali ne očekujte favorizovanje samo zato što ste to uradili. I zapamtite…
4. U životu niko vam neće reći da ste pobedili
U šahu, moći ćete da vidite kako vam protivnik predaje kralja. Videćete konačne rezutate turnira. Osetićete satisfakciju zbog pobede, osim ukoliko jednog dana ne osetite. Sećam se dana kada sam digao ruke od šaha. Nisam bio poražen, pa da odustanem zbog frustracije. U stvari, pobedio sam na turniru. I posle toga nisam osetio ništa.
Prema milenijum starim pravilima šaha, postoje samo dva načina da se izgubi – da budete matirani ili da podnesete ostavku. Ali sam znao da ukoliko ne učim ili ne uživam u teškoćama i pobedama, već sam izgubio.
Odluka o napuštanju bilo čega je oslobađajuća, zastrašujuća i zbunjujuća. Zašto se osećam toliko slobodno kad sam odustao od jedne od mojih prvih ljubavi? Ali odustajanje je izgledalo u redu iz istog razloga zbog koga sam počeo da igram u prvom momentu – to je u potpunosti bio moj izbor. I sa tom odlukom, moj takmičarski, uzročni, šahovski majndset je počeo da slabi, a moja perspektiva se konačno pročistila.
U međuvremenu, Tetris je popunjavao prazninu mog igranja. Igram Tetris svaki dan i svaki dan krećem u igru znajući da ću izgubiti. Koliko dugo ću igrati pre poraza? Koliko će brzo dolaziti delovi? Koliko ću poena osvojiti? To su metrike igre. Ali sam dodao još jedan način do pobede – ukoliko igram svaki dan.
Uživam biti beskompromisan u postavljanju svojih ciljeva. Imam veliko zadovoljstvo znajući da sam redovan u postavljanju ličnog izazova i napadam ga svakodnevno. Igrajući Tetris svakoga dana gradim svoju odlučnost, fokus, volju da istrajem u stvarima koje nemaju zaključak. I ne igram na pobedu – igram da bih se igrao.
Svi mi moramo igrati život zbog same igre. Ne treba samo da gledamo neprijatelje ili da pokušavamo da kontrolišemo stvari. Moramo prihvatiti da je ovo pitanje perspektive. Šah može biti usamljena igra. Ali i Tetris takođe. Obe zahtevaju strpljenje i odlučnost. Obe zahtevaju otvoreni um.
Ti i samo ti biraš kako ćeš odigrati svoj život. Samo pokušaj da igraš pravu igru.
Pripremila: Nevena Jovanović
Autor: Tor Bair
Izvor i foto: medium.com
Foto: pixabay.com