Peter Hinssen je osoba koja je otvorila svoj “muzej” sa svim Apple-ovim kompjuterima u jednoj napuštenoj crkvi. Za njega je tehnologija nova religija, droga na koju je navučen još od tinejdžerskih dana. U svojoj poslednjoj knjizi “Dan posle sutra” Peter priča o kompanijama koje na brze promene odgovaraju radikalnim inovacijama, a na predstojećoj SEMPL konferenciji će govoriti o tome kako se spremiti za “dan posle sutra”.
Kada ste razvili strast za tehnologijom i šta je presudilo da počnete profesionalno da se bavite time?
– Verovatno nešto u mojim genima jer je moj otac bio tehnolog inženjeringa. Živeli smo u Kaliforniji kada sam bio tinejdžer, što je definitivno bilo krucijalno za moj entuzijazam za tehnologiju. Postojao je jedan Apple kompjuter u mojoj školi i privlačio me je kao plamen moljce. Kada sam imao 12 godina, imali smo programiranje kao predmet. Bio sam oduševljen time da mogu da stvaram nešto što radi i da pišem programe. Od tada sam navučen i ta strast nikada nije nestala. Čudno je to što sam počeo da skupljam stare kompjutere; sada sam verovatno najveći kolekcionar Apple uređaja u Evropi. Kupio sam jednu staru crkvu kako bih tu smestio svoj Apple muzej jer mislim da je tehnologija vrsta nove religije.
U vašoj poslednjoj knjizi “Dan posle sutra” upoznali ste nas s terminom “radikalne promene”. Kako se ovaj termin razlikuje od “obične” promene? Zašto su radikalne?
– Najvažnija stvar na koju sam hteo da istaknem u knjizi jeste to da kada pogledamo kompanije koje su okrenute budućnosti, skoro uvek vidimo postepenu inovaciju. Pokušavaju da menjaju stvari po malo, nadajući se da će to biti dovoljno. Proveo sam dosta vremena radeći sa velikim kompanijama i korporacijama i one uglavnom posmatraju određeni model, nadajući se da će biti skoro isti kao danas. Ljudi koji se fokusiraju na radikalniju promenu, radikalnu inovaciju, i stvarno su odlični u tome – viđeni su kao ludi, dosadni ili jednostavno čudni i često postanu izuzetno frustrirani.
– Zovem ih frustriranim entuzijastima i pozitivnim izazivačima problema. Mislim da ovo nije bio toliki problem u 20. veku jer su promene uglavnom bile male. Ali sada su promene ubrzane i stari mehanizmi više ne funkcionišu. Tako da moramo radikalnije da gledamo na stvari jer ljudi izvan kompanije drugačije gledaju na stvari od ljudi unutar kompanije. To je ideja knjige “Dan posle sutra”; kako radiklanie promene funkcionišukada se tržište i sektori menjaju i postepeno unapređenje više ne funkcioniše.
Verujete da mnoge kompanije nisu naoružane i spremne za takvu promenu. Kako mogu da prežive i napreduju u svetu koji se brzo menja, gde se promene dešavaju svakog dana?
– Postoje tri stvari. Prva je svesnost. Morate imati neki mehanizam da budete svesni u organizaciji. Biću vrlo iskren ovde: ako taj deo priče ne dolazi sa vrha, skoro je nemoguće da budete lider. Mislim da ljudi koji vode organizaciju moraju biti svesni ove potrebe. Druga stvar je da morate imati neku vrstu radara ili osećajnog mehanizma. Ovo nije nešto što se desi jednom i nikad više. To mora biti kontinuirni proces, ne samo prelaz. Nalazimo se u vremenu kada je promena jedina konstanta, pa stalno moramo da se prilagođavamo i menjamo. Zato vam treba mehanizam da prepoznate signal. Treba vam neko okruženje gde ćete razumeti promenu. Treće, mislim da to morate ugraditi u svoju organizaciju i promeniti njen dizajn. Ovo zavisi od vrste kompanije ili sektora i ne može isti princip da važi za sve u kompaniji. Stvarno mislim da ako takvo razmišljanjene ugradite u organizaciju, verovatno nikada nećete videti njen potencijal.
Da li je dovoljno da kompanije zapošljavaju samo mlade talente koji imaju tehnologiju u svom DNK? Kako kombinovati “stare” i “mlade” generacije da bi se ostvario pun potencijal?
– Postoji možda naivno verovanje da se morate rešiti starog i implementirati novo. Ja mislim da su vam potrebna oba, i staro i novo. Imam dvoje dece, 19 i 15 godina. Moja 19-godišnja ćerka ne čita novine i časopise i ne gleda TV, ali koristi Facebook Messenger kao sredstvo komunikacije. A 15-godišnji sin kaže da je Facebook Messenger za jako dosadne ljude i da bi on koristio samo Snapchat. Moja 11-godišnja sestričina je koristila samo Musicly na porodičnom okupljanju, a Snapchat joj je dosadan. Ovo nije samo prelaz, ovo je kontinuirani proces. Stalno treba obraćati pažnju na novo, ali ne treba odbaciti staro. Kombinacija mudrosti, znanja i veština starog sa istim osobinama mladog, ima veliki potencijal i može biti jedinstvena. Verujem da ako se koriste samo stari mehanizmi i veštine, verovatno idete na tržište kod starijih ljudi. Morate stalno osvežavati, promišljati i uspostavljati – ovo će biti konstanta, novi “normalni” princip.
SEMPL je najveća regionalna konferencija medijskih trendova, koja ove godine proslavlja jubilej, 20 godina postojanja, a održaće se 29. i 30. novembra u Portorožu. Svake godine konferencija okupi više od 1.200 učesnika iz Slovenije, Srbije i Hrvatske, od rukovodilaca marketinga i tržišnih komunikacija, brend menadžera, advertajzing menadžera medijskih planera i stratega do oglašivačkih kreativaca i drugih stručnjaka koji utiru put medijskim trendovima i uspešno ih integrišu u svoj rad.
Takmičenje Sempler za najbolje medijske strategije u regionu Adriatik već šesnaestu godinu se održava u okviru konferencije medijskih trendova SEMPL. Radovi mogu biti prijavljeni u čak trinaest različitih kategorija, a od svih najboljih žiri će izabrati i dobitnika najviše nagrade. Velikim semplerom će biti nagrađena najbolja medijska strategija 2018. godine. Biće dodeljene i posebne nagrade TOP Sempl za medijskog menadžera godine, kog organizator bira pomoću uglednih poslovnih ljudi, i medijsku zvezdu budućnosti.
Foto: Promo