Dugo iščekivana knjiga „Mustra za revoluciju“ mastermajnda nenasilnih promena vlasti i građanskih otpora Srđe Popovića privukla je mnogo pažnje, a sam Srđa je u pozivnici pozvao ljude da ponesu osmehe i da naravno, kupe knjigu. Svi su učinili sve kao što je napisao. U petak uveče u ustanovu kulture „Parobrod“, sjatio se svet zainteresovan za Srđino svetsko i domaće iskustvo, a uz svaku kupljenu knjigu dobijala se marama na kojoj su bile odštampane pištaljke, bager, šerpe, doboši, golubovi sa grančicama, natpis „Beograd je svet“, televizori, sijalice… Neki od brojnih novinara, koji su te večeri bili Srđini gosti, izneli su svoja iskustva o večeri i o knjizi:
Branko Rosić: “Mustra za revoluciju” je “bukvar” za sve one koji, ako baš ne mogu da promene svet globalno, mogu to uraditi “lokalno”. Srđa Popović je menjao stvari lokalno (Otpor) ali i globalno (kao savetnik za mnoge nenasilne promene diktatorskih režima).
Atmosfera na promociji je bila fantastična i to prevashodno zato što je bila prijateljska i podsećala na veliku žurku. Plakati, flajeri, novine iz vremena borbe Otpora protiv Miloševića… podsetili su nas da smo mladost umesto na profesionalno usavršavanje ili normalan život morali da utrošimo na promenu sistema, kako bismo došli do mogućnosti da se usavršavamo i normalno živimo. Srđu Popovića znam odavno, iz vremena kada je muzička scena u Beogradu malo zaostajala za onom svetskom. Obojica smo svirali bas gitaru i verovali da ne postoji ništa osim muzike.
Vladimir Đorđević: Promocija je po mnogo čemu bila originalna i zanimljiva. Nije podsećala na nešto što smo do sada viđali – dosadna priča, poneko suvislo pitanje i to je to. Ovde je sve bilo podređeno nenasilnoj revoluciji i njenoj istoriji, što kod nas, što u svetu – od originalnih Otporovih postera i “pribora za rad” do fotografija koje svima nama, koji smo bili deo svega toga (na neki način tj. podržavali Otpor) budi osećanje i sete, i tuge zbog izgubljene energije. Međutim, fotografije i objašnjenja o nenasilnim revolucijama širom planete, daju nam razlog da se nadamo da su nove generacije nešto naučile iz naših grešaka i da ima nade za budućnost naših potomaka. Na kraju krajeva, lepo je govorio Džon Lenon: “Uvek je trenutak za revoluciju”.
Simonida Milojković: Posveta, koju mi je Srđa Popović napisao na prvoj stranici knjige glasi: „Draga Simonida, svaka revolucija počinje od tebe“. To je jedina velika istina. Svaki čovek ima šansu da postane bolji nego što jeste i da menja svoje neposredno okruženje. Što kaže Duško Radović: „Pre nego što kreneš da popravljaš svet, prvo popravi svoju česmu, svoju ogradu, bar svoje zube popravi. Kada bi svako od nas popravio svoje zube, ovaj svet bi postao mnogo lepši“. Kada je reč o globalnim revolucijama, citiraću mog omiljenog uličnog pesnika Boru Đorđevića: „Za ideale ginu budale“. Ovo se, naravno, ne odnosi na slavne pretke već na nas danas i ovde.
Intervjuisala: Brankica Treskavica
