Kineska telekomunikaciona kompanija Huavei nedeljama je glavna tema za američke, ali i evropske vlasti zbog – navodnog – prisluškivanja i prenošenja osetljivih informacija iz SAD-a vlastima u Kini.
Dok Vašington poziva na uvođenje sankcija kineskom gigantu, a zemlje EU se određuju prema tom pitanju, za vlast u Srbiji sankcionisanje saradnje sa jednim od glavnih dobavljača Telekoma – nije tema…
Huavej – reč koja je poslednjih meseci napravila “buru” na svetskoj sceni, posebno na liniji SAD – Kina. Odnosi su se opasno zatalasali od trenutka kada je Vašington optužio kineskog giganta za navodnu špijunažu i odavanje tajni kineskim vlastima, kršenje američkih sankcija Iranu i krađu intelektualne svojine.
Bitka dve svetske sile odražava se i na Evropu gde se države listom određuju prema pitanju: hoće li, uz SAD, uvesti sankcije kompaniji Huavej. Američki državni sekretar, Majk Pompeo, tek nedavno je za Vladu Mađarske i Viktora Orbana imao jasnu poruku: svaka saradnja sa Huaveiom je bezbednosni rizik.
“Svaka od tih država je suverena. Ono što je imperativ jeste da s njima podelimo saznanja koja imamo o riziku koji predstavlja prisustvo Huaveja u njihovim mrežama, stvarne rizike po narod. Po gubitak privatnosti njihovog naroda, stvarne rizike da će Kina to iskoristiti na način koji nije u najboljem interesu Mađarske”, kaže američki državni sekretar Majk Pompeo.
Zbog straha da nije u interesu ni SAD, američki zvaničnici najavljuju da će preispitati partnerstvo sa zemljama EU koje nastave saradnju s kineskim gigantom. Peking Sjedinjene Američke Države demantuje i na optužbe odgovara- optužbama da je jedini cilj Vašingtona da “uguši” konkurenta.
U kompleksnoj slagalici ekonomskih, ali i bezbednosnih pitanja – svoje mesto ima i Srbija. Huavej, kao jedan od globalnih lidera, jedan je i od najvažnijih dobavljača Telekoma Srbija. Hoće li, usled mogućih bezbednosnih rizika, biti razmatrano sankcionisanje te saradnje?
“Vlada nije razmatrala pitanje ograničenja saradnje sa kompanijom Huavej iz prostog razloga što to nije učinila ni jedna zemlja članica Evropske unije. Zašto bismo onda mi bili veći katolici od pape? A Huavej je, da podsetimo, jedan od najvećih snabdevača telekomunikacione opreme u zemljama EU. Poznato je da “Telekom Srbija” radi sa Huavej na modernizaciji fiksne telefonske mreže i ta saradnja će se nastaviti i dalje, kao, uostalom, i uspešna saradnja sa drugim svetskim kompanijama kao što su Erikson, Nokia i Cisko”, kaže ministar trgovine i telekomunikacija Rasim Ljajić.
Iz Telekoma Srbija za N1 navode da obustavljanje saradnje nije bila tema i dodaju da dosadašnje odnose sa Huavejom, kako kažu, “vrlo cene”.
Zašto preispitavanje odnosa sa Kinom na tom polju nije tema i za Vladu i zbog čega se pitanje bezbednosti njihove tehnologije “gura pod tepih”?
“Ja tu taktiku Vlade Srbije “pravimo se mrtvi” bez obzira na na to što se ceo svet bavi kineskom kompanijom, čitam na dva načina: prvo, verovatno pritisak američkih vlasti na ovdašnje vlasti nije još uvek tako jak i izrazit kao što je to recimo u slučaju Mađarske. I pod dva, ova Vlada je više puta rekla da je saradnja sa Kinom strateško opredeljenje”, kaže Ivana Pavlović iz Nove ekonomije.
Srbija od Huaveja nabavlja opremu za fiksnu telefoniju, Vlada i ministarstva imaju više potpisanih sporazuma. Za stručnjake – u celoj priči, bezbednosni problem postoji.
“Sve nove tehnologije – da li su to čipovi ili ceo paket kao što je telefon ili ruter ili kompjuter, zapravo je sačinjen iz mnogo komponenti koje su zatvorene – zatvorene u smislu da samo proizvođači znaju šta je unutra, pre svega zato što je kompleksno, a drugo zato što je intelektualna svojina, niko ne želi da vam kaže šta je unutra. Rizik postoji pogotovo što državna uprava, kompanije, infrastruktura – svi oni koriste tehnologiju i ako ne znate šta je unutra, možete da sumnjate da neko krade podatke ili da blokira rad tih institucija”, kaže Vladimir Radunović, stručnjak za sajber bezbednost.
A upravo je sa Huavejom MUP dogovorio nabavku skoro 1.000 kamera sa softverom za prepoznavanje lica i tablica, koje će biti instalirane na oko 800 lokacija u Beogradu. Time, u trenutku kada svet saradnju sa Huavejom stavlja pod znak pitanja, Srbija istu ne preispituje, ali produbljuje.
Izvor: N1
Foto: Pixabay
