Firma koja se na vreme ne digitalizuje rizikuje opstanak na tržištu. Ovo je odgovor koji su dali čelni ljudi IT kompanija i banaka, na pitanje da li kompanija danas može da preživi bez digitalizacije, pišu Novosti. I time potvrdili ono o čemu sve vreme pišemo i podstičemo.
I u Srbiji smo svedoci toga da telekomunikacioni operateri pokreću ili kupuju onlajn banke, dok bankari sve više šaltere zamenjuju onima na monitorima kompjutera i mobilnim telefonima. Istovremeno, proizvođači žure da svojim kupcima omoguće kupovinu robe putem interneta…
– Digitalizacija je dovela do velikog fenomena: stariji ljudi više ne uče mlađe, nego mladi ljudi uče nas starije kako ćemo živeti i u kom pravcu se kreće svet – kaže prvi čovek kompanije “Vip mobajl” Dejan Turk. – Ukoliko se firma za nekoliko godina ne digitalizuje, neko će u njoj da ugasi svetlo. Digitalizacija nije samo ulaganje u infrastrukturu u IT, u računare, platforme i softver, već, pre svega, investicija u ljude koji razumeju šta je to digitalizacija i žive taj novi, digitalni tempo života. Jer, samo ti ljudi će moći u firmama da uvode promene koje će onda dovesti i do uspeha.
I Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste banke, smatra da bez digitalizacije firma može da preživi, ali ne zadugo.
– U prevodu: najveću šansu da opstane posle četvrte industrijske revolucije ima onaj koji što pre uđe u proces digitalizacije – navodi Carić, dodajući da to u slučaju banaka znači uvođenje elektronskih servisa poput e-bankinga, m-bankinga (pristup računu preko mobilnog telefona), ali i virtuelizaciju svih usluga koje pružaju.
Predsednik grupacije New Frontier Branislav Vujović pojašnjava da je dobra i loša strana digitalne transorfmacije u tome što pokriva sve grane industrije, ali se ne dešava istovremenuo u svim segmentima.
– Ako se firme u Srbiji ne digitalizuju, neće odmah propasti – navodi Vujović. – Uzmimo primer “Er Srbije”. Da nije izašla sa onlajn prodajom karata, sigurno bi imala gubitke u poslovanju.
Vujović objašnjava da je problem u tome što ljudi misle da postoje prečice i brzi koraci kojima mogu da savladaju proces digitalne transformacije.
– A prvo i osnovno je nešto drugo: treba da razmisle šta treba da urade da bi povećali promet i profit svoje kompanije – ističe Vujović. – Digitalizacija znači prilagođavanje svog poslovnog modela onlajn ekonomiji. Ona mora postepeno da se uvodi. Lako ćete da pokrijete troškove ako imate ideju i znate kako ćete da zaradite novac. To je lepša strana medalje. Suštinski problem je što mnogi počinju od IT a ne od poslovnog modela kojim bi zaradili novac. Klijent je uvek u centru i moramo njemu da se prilagodimo.
I Branislav Vujović i Slavko Carić, kao primer šta nepravovremeno prilagođavanje digitalnoj transformaciji može da učini firmi, navode slučaj kompanije “Kodak”.
– “Kodak” je 1998. godine bila jedna od najjačih američkih kompanija, sa 100.000 zaposlenih, 30 milijardi dolara prometa, fenomenalnom perspektivom – navodi Carić. – U međuvremenu, “Kodak” je propao, a “Instagram”, koji ima 40 zaposlenih, sad ima tržišnu kapitalizaciju koja je veća od njihovog godišnjeg profita. Eto šta je uradila jedna mala digitalna kompanija u odnosu na jednu veliku korporaciju koja nije na vreme shvatila da treba da se promeni.
Izvor: novosti.rs
