Možda je cela neefikasnost društva i ekonomije zapravo… biološki uslovljena? Možda bi kraće ili kasnije radno vreme pomoglo ekonomiji? Već je to u mnogim firmama i zemljama učinjeno, tako da je u većini sada radno vreme od 9h ujutro, a vrlo su retki slučajevi da se radi od 7h, kao što je to bio slučaj, recimo 70-ih godina 20. veka. Pa ipak, Dr. Paul Kelley sa Univerziteta u Oksfordu tvrdi da je vreme za veliku društvenu promenu koja će radno vreme i održavanje nastave prilagoditi biološkom satu ljudi. On kaže da radno vreme treba da počne u 10h ujutro, jer pre 55. godine, bioritam odrasle osobe nimalo nije sinhronizovan sa uobičajenim radnim vremenom od 9-17 časova, a to predstavlja ‘ozbiljnu pretnju’ produktivnosti, raspoloženju i mentalnom zdravlju.
Brojni eksperimenti bioritma su pokazali kako se prosečan desetogodišnjak neće moći pravilno da se fokusira na nastavu pre 8:30 sati dok bi šesnaestogodišnjaci za najbolje rezultate trebali da počnu u 10 sati. Za studente bi bilo najbolje da im predavanja počnu oko 11 sati. Dr. Kelley veruje kako bi jednostavno pomeranje školskih sati podiglo ocene za 10 posto. I sam je to isprobao. Dok je bio nadležan u jednoj srednjoj školi, promenio je početak nastave 8:30 na 10 sati i najbolje ocene podigle su se za 19 posto. Isto tako, kompanije koje teraju zaposlene da što ranije započnu s poslom štete njihovoj produktivnosti i gomilaju zdravstvene probleme, tvrdi profesor.
“Ovo je veliki društveni problem. Radnici bi trebali da počnu da rade u 10 sati. U suprotnom nisu dovoljno naspavani i polako se krećemo prema izmorenom društvu, a time štetimo telu. Nikada nećemo moći da promenimo 24-satni bioritam koji imamo. Naša će se tela uvek prilagođavati suncu”, zaključio je Kelley.
Takođe, neke druge teorije su pokazale da čovek ne može da drži koncentraciju više od 5,5h dnevno, što čini da je radno vreme od 6h mnogo bolje od onog od 8h ili 10h, jer većina zaposlenih “glumi” rad ostala dva sata, ili pak, nagomilava umor ako stvarno radi. Smanjenje radnog vremena za dva sata bi otvorili 25% više radnih mesta, i dovelo do pravilnije raspodele dohotka među stanovništvom, ali bi i dalo kompletnije živote onima koji rade, koji su najčešće nezadovoljni što imaju para ali ne i vremena, a i nezaposlenima, koji se jadaju što imaju vremena ali ne i para.
Izvori dela teksta: Jutarnji list, B92
