U jeku političkih kampanja u Americi, i onih koje predstoje nama na proleće, mnogo se govori o društvenim mrežama i tome da ovih dana i nije toliko bitno koga ste dobili na svojoj strani, već koji je pravi pristup.
Političke stranke u svetu su shvatile da je za određene slojeve društva komunikacija putem društvenih mreža prva i osnovna alatka i da se kucanjem na vrata stanova postiže sasvim suprotan efekat.
Da li je u pitanju samo odnos prema mladima koji “stalno vise na Fejsbuku”? I nije baš tako. Svesni smo odavno da su društvene mreže prestale da budu mesto na kojem komuniciraju samo mladi.
Amerikanci sa pravom kažu da je Barak Obama njihov prvi “predsednik društvenih mreža”, ako uzmemo u obzir da je njegova digitalna kampanja koštala 47 miliona dolara, a njegovog protivnika Mita Romnija samo 4,7 miliona. Predstojeći izbori u Americi već najavljuju oštru kampanju na Instagramu, Twitteru i Snapchatu.
I dok se političari nadaju da će broj folovera ili lajkova biti pretvoren u glasove, prisustvo na društvenim mrežama nije siguran glas milenijalsa. Interakcija korisnika društvenih mreža sa postovima brendova pala je tokom prošle godine na svim mrežama jer smo već naučili da ignorišemo poruke koje nas ne zanimaju.
Potrebno je promeniti taktiku. Svako će platiti sponzorisanu reklamu na Fejsbuku, ali to ne znači da će svi koji prate rad te političke stranke uopšte videti oglas. Twitter je, za sada, ograničen na 140 karaktera, pa je potrebno poslati “skraćenu” poruku koja će privući pažnju. Instagram i političari? E, tu je potrebna taktika.
Na primer, Creative Management Platforms daju klijentima ne samo da koriste podatke za precizno pronalaženje ciljne grupe, već im omogućavaju da personalizuju poruke i sadržaj svakog oglasa. To su npr. oglasi koji odražavaju interese i mišljenje birača na osnovu onoga što čitaju ili u čemu učestvuju na društvenim mrežama. Ili oglasi na kojima se prati live Tweet wall ili Instagram wall kandidata.
Ipak su digitalni oglasi i dalje na “lošem glasu”. Kandidati i političke stranke se pre odlučuju za nešto opipljivo, a to je oglas u štampi ili na televiziji. Ignorisanje digitalnog oglašavanja je sopstveni rizik, kažu stručnjaci. Osim kreativnog potencijala, digitalni oglasi mogu da budu lični, a ujedno i hiper-meta.
Kampanja uskoro počinje, a da li ćemo zbog jednoličnih, dosadnih, bilborda pretvorenih u .jpg i okačenih na Fejsbuk, Tviter i Instagram, i dalje kliktati hide, videćemo. Sigurno bi nas sve obradovala dobro odrađena digitalna kampanja, koja je interaktivna, drugačija, zanimljiva, i privlači vas da se na njoj zadržite, bez obzira za koju ste opciju ili niste ni za jednu. Takve kampanje će sigurno promeniti statistiku izlaženja na izbore koja je za prethodno glasanje iznosila 53% građana sa pravom glasa.
Twitter je, verovatno iz razloga povećanja izlaznosti i u Americi, za predsedničke izbore napravio i emotikon koji se pojavljuje kada u tvit napišete #iVoted ili #iCaucused.
Election emoji alert: When you turn out to caucus or vote in 2016, Tweet with #iCaucused or #iVoted. pic.twitter.com/0rYbqZynXG
— Twitter Government (@gov) January 29, 2016
Izvor: rte.ie, mediapost.com
Foto: pixabay.com
