Smatra se da je u novijoj britanskoj televizijskoj produkciji (BBC Two) serija Peaky Blinders (prilično neprevodivo ime za birmingemske bande, kasnije jednu jedinu bandu, ali neki su preveli kao “Britvaši” ili “Birmingemska klika”) jedan od najvećih vrhova kreativnosti i produkcije. A evo, posle dve emitovane sezone, 5. oktobra je počela da se snima i treća.
Da podsetimo, Peaky Blinders je gangsterska serija koja se zasniva na porodičnom kriminalu u siromašnim četvrtima radničkog Birmingema 1919. neposredno posle Prvog Svetskog rata. Mnogi naseljenici su Irci katolici, neki su iz Severne Irske, većina se borila u ratu a neki, kao glavni lik, Tommy Shelby (koga glumi irski glumac Cillian Murphy (čita se Kilijan)) su odlikovani heroji rata u Flandriji. Banda se bavi raznim stvarima, blagim za današnje vreme, kao što su reket, konjske trke, i sitno nasilje, ali je veoma opasna. Taksisti i pozornici retko zalaze u ovaj kraj pun nasilja, gladi i promiskuiteta. Banda privlači pažnju glavnog inspektora Chestera Campbella (glumi ga Australijanac Sam Neill), koji je detektiv u Kraljevskoj Irskoj Policiji i koji je posle uspešne kampanje protiv IRA-e u Belfastu poslat da “smiri” i engleski Birmingem. Šalje ga niko drugo do Winston Chruchill. Druga sezona je zasnovana na širenju porodice Shelby na jug i sever Engleske i počinje 1921. a završava se Epsomskim Derbijem juna 1922.
Priča se zasniva na istinitoj bandi pod istim imenom za koju se ne zna tačno kako je dobila ime. Postoji priča da su članovi bande nosili šiljaste (peaky) kape kao zaštitni znak a da su u njih ušivali žilete da bi im bili oružje u slučaju sukoba. Cillian Murphy je Irac iz južne Irske tako da njemu cela priča nije bila strana, ali je Sam Neill, zanimljivo, zvao Liama Neesona da ga nauči savršeni severnoiskri naglasak, i to je uspeo, ali je na kraju upozoren da “smanji” akcenat jer je serija već prodata Netflixu na američkom tržištu pa su se uplašili da iz u SAD niko neće razumeti bez titla (kao “Dve čađave dvocevke” ili “Snatch”, recimo!).
Serija ima nekoliko bitnih momenata koji je izdvajaju od konkurencije, a recimo, tu su detalji da postoji porodična zavera oko kriminala, majka vodi knjige za bandu, ali odmah zatim idu u katoličku crkvu da se ispovede, i slično. Sve podseća na italijansku mafiju u SAD ili na “Bande Njujorka”, i to je prvi put da su Britanci “glorifikovali” mračni deo svoje prošlosti na traci. Zanimljivi su savršeni kostimi, oštre fizure koje su bile popularne u to doba, ali i korišćenje savremene pop i rok muzike u staro doba. Nema džeza i šlagera, već prvu epizodu otvara “Red Right Hand” Nicka Cavea and The Bad Seeds. Mnogi Britanci iz radničke klase su u to doba nosili vrlo čista i uredna odela, jer je izgled bio od velikog značaja, pa i za mafijaše.
Dodatno, skoro svi su nedavno izašli iz rata i bili su neverovatno uredni po pitanju brada, brkova, odela i čistoće. Takođe, šišanje na “jedinicu” sa strane i ostavljanje “hipsterske” frizure na vrhu glave je bilo tipično nasleđe bande iz Prvog Svetskog rata. Cillian Murphy je recimo rekao da je njegov deda bio brica u Velikom ratu i da ih je kao decu sve tako šišao i da je to uvek davalo zastrašujući ton izgledu, bilo dece bilo odraslih. Takođe, kinematografija Simona Dennisa je puna sivih zgrada, dima i vatre i eksplozija, jer su mu roditelji pričali da je svuda u to doba bio smog i dim i vatra je često kuljala iz fabrika koje su radile 24h, a drveta nigde nije bilo na vidiku. Muzika andergraund autora iz UK i sveta, kao PJ Harvey, približava radnju gledaocu. Takođe, likovi mešaju poetski jezik književnosti i vulgarne izraze, što je u to doba bila praksa.
Da je Martin Scorcese izašao iz Njujorka i otišao u 1919. u sivu fabriku Engleske pod smogom, to bi verovatno izgledalo upravo ovako. Zato jedva čekamo da se serija počne zvanično prikazivati i kod nas. Obe sezone dosad snimljene imaju po 6 epizoda.
