Platne kartice su se odomaćile na našem tržištu. Ipak, nema potrošača kom se nije dogodilo da mu u radnji, bilo da se radi o minimarketu ili hipermarketu, nisu rekli da kartice ne primaju.
Trgovci često ograničavaju vrstu robe koju prodaju preko kartica, recimo, onu na akciji. Razlog za to što, uprkos malom prometu, odbijaju da prodaju robu su previsoke provizije koje snose kada potrošač plaća plastičnim novcem. To bi se uskoro moglo izmeniti.
Narodna banka Srbije sprema se da donese propis po kojem će urediti provizije slično rešenjima koja važe za sve zemlje Evropske unije, gde je 8. juna prošle godine doneta Uredba o međubankarskim naknadama za plaćanja vezana za kartice. Njome su međubankarske naknade ograničene na teritoriji cele Unije.
Baš kao i u tim zemljama, i u Srbiji bi ograničenje pomenutih provizija trebalo da donese niže troškove trgovcima, a tako se otvara put ka većem prometu i nižim cenama. To istovremeno znači nižu inflaciju, pošto plaćanje karticama doprinosi borbi protiv sive ekonomije jer se promet evidentira pa samim tim i porez koji treba platiti.
Trgovci su oduševljeni tom najavom, a posebno vlasnici minimarketa.
– Preko našeg udruženja i Privredne komore Srbije još ranije smo tražili da se ta materija reguliše i provizije ograniče. Zbog visokih provizija prodaja dela robe se jednostavno nije isplatila preko kartica. Ostaje da vidimo kako će se to regulisati kod nas – kaže predsednik Udruženja trgovaca Novog Sada, a koje pokriva i veliki deo Vojvodine, Mlađan Šumić.
Od novih propisa mnogo očekuju i veći sistemi. Tako rukovodilac korporativnih komunikacija u Univerexportu Olivera Ćirković kaže da su provizije kod kartica u Srbiji znatno veće nego u zemljama EU te da je to da će one biti ograničenem slično propisima u EU, dobra vest.
U zemljama Evropske unije, nakon odluke o maksimiranju, provizije su 0,2-0,3%. U Srbiji su 1-3% pa i više.
Kod platnih kartica treba razlikovati međubankarske i trgovačke naknade odnosno provizije. Međubankarsku naknadu naplaćuje banka koja je zaključila ugovor s izdavaocima kartice – sistemima Visa ili MasterCard, ali i manjim, poput naše Dine i ne određuju ih one već kartični sistemi, ali predstavljaju prihod banaka. Kod nas je ta naknada najniža za domaću Dina karticu i iznosi 0,83%. Kod međunarodnih kartičara kreće se kod nas u proseku 1,1-1,2%, mada ima i usluga gde prelazi 2% na našem tržištu.
Kada banka reguliše međubankarsku naknadu, formira trgovačku naknadu. To je provizija koju ona naplaćuje trgovcima kod plaćanja karticom. Provizije koje se ispostvaljaju trgovcima iznose oko 3%, a najviše su kod plaćanja u sistemima e-trgovine – oko 3,5%.
Izvor: Dnevnik
Foto: yayimages.com
