Nataša Kilibarda
Svi digitalni nomadi koje urođeno zanima IKT tematika, pa čak i oni koji zalutaju, čuli su za digital utopiju Estonije, spremna sam da se kladim. Volela bih, ipak, da nam ona bude više benchmark, nego samo opšte mesto za bezobrazno razvijen sistem elektronske uprave i korišćenje tehnologije za “poboljšavanje kvaliteta života ljudi”, koji su je na prvom mestu i izumeli, je li. U svakom slučaju, Estonjani veoma vrednuju svoje vreme na kugli. Stoga, nisu zadovoljni scenarijom u kojem bi bili primorani da pola dana provedu u FT1P čistilištu.
Banke su igrale vrlo značajnu rolu u kreiranju i promovisanju celokupnog e-ekosistema Estonije. Najpre prihvatajući u potpunosti i samo eID (e-ličnu kartu), elektronski potpis, deleći besplatne čitače kartica, edukujući svoje klijente i šire građanstvo — zajedno sa telekomunikacionim operatorima — o bezbednosti korišćenja eID za sve vrste transakcija. I svakako, obezbeđujući i razvijajući visoko kvalitetne e-banking usluge. Danas, celokupno građanstvo je vrlo lako migriralo iz papira u digitalne forme, a 99,8% svih bankarskih transakcija u Estoniji se obavlja online. Pa, hej.
Pre par dana, čitam par objava i shvatam:
Digitalni potpis. Radi. U Srbiji.
eBanking fercera u potpunosti. u Srbiji.
Poput dečaka koji je vukao Vuk!, i mi smo vremenom postali pomalo nepoverljivi na vesti da će institucije, van bankarskog sektora, zapravo otvoriti svoja teška prašnjiva vrata svetu i vremenu u kojem se nalaze. Ili su se u digitalnom dobu prosto zadesile kao Alisa u Zemlji čuda.
Kao osoba koja je ove godine ušla u drugu deceniju samostalnog podstanarskog staža, imala sam brojne montipajtonovske situacije koje se tiču plaćanja mesečnih računa, bile one u Srbiji ili van nje. Tačno, baš kao i ti, i ti — nebrojeno puta sam nevoljno slušala opore monologe penzionera u pošti ili banci. Još nevoljnije, saznala sam sve o njihovim mukama sa penzijom, državom i teorijama zavere, podjednako koliko o strahovima od bankomata i mobilnih telefona/interneta.
No, srećom jednog malog digitalnog urođenika, moja sadašnja gazdarica razume sve te čudne reči koje počinju sa malim e- i olakšavaju nam ovaj entropijski život. Tako da račune plaćamo online, a ona dobija .pdf izvode sredinom svakog meseca u svom inboksu. Računam da se uskoro nešto promeni sa računima koje i dalje dobijamo samo u papirnoj formi (osim usluge mobilnog operatora i interneta), da to kompletno nazovemo e-banking.
E, kad smo kod toga, kao što ne smatram da je nešto kupljeno preko interneta ukoliko je (samo) naručeno ili rezervisano tim putem, tako ne vidim mnogo čega digitalnog u procesu plaćanja računa u kojem počasno mesto na kraju ipak dobije papir i ukaže mi se šalter pred očima. A da to nije opet ista srpska noćna mora.
U nedelji za nama, u rutinskom listanju mreža i upijanju informacija srpskog interneta, upinjući se da ipak ne uhvatimo talas novih političkih i rijaliti gafova, nešto se veliko desilo.
Da parafraziram prvo Nila Armstronga — a posle i Societe Generale — pokrenut je jedan “mali korak za čovečanstvo, veliki za srpsko bankarstvo i elektronsko poslovanje”.
#Srbija je dobila prvu banku koja je uvela #digitalnipotpis u #ebankarstvo: https://t.co/O0iQtUnYZS Sada #salter zaista više nije potreban!
— Societe Generale RS (@SG_Srbija) December 7, 2015
Najpre smo ovacijama ispratili pomake vezane za elektronsku fakturu i elektronski potpis, kao i demistikovanje pojma “identifikaciona oznaka” u okviru Zakona o računovodstvu, koji konačno elektronski potpis stavlja u istu ravan sa potpisom i/ili pečatom na papiru i faksimilom.
A onda, naslanjajući se na to, bam, e-banking u svom pravom i zaokruženom smislu. U Srbiji sada i ovde.
Imamo mogućnost da i van radnog vremena i posete šaltera banke, online plaćamo, sređujemo račune i finansijske transakcije. Da zatražiš, na isti način, keš kredit i da ti se za pola sata odobri i bude dostupan. Potpišeš elektronski. Ako imaš problema, posetiš online ekspozituru Societe Generale banke i proćaskaš o tome putem video chata sa svojim bankarom ili bankarkom.
Za ljude koje više nemaju jasnu granicu radnog vremena niti lokacija u okviru kojih se dnevno kreću, a pogotovo za nas koji se već neko vreme borimo za olakšani birokratski sistem, tapšemo za razvijanje eUprave i digitalno poslovanje ASAP – ovo je jako lep pomak.
U ostalim vestima, Strategija razvoja eUprave je na pragu usvajanja, što je pozitivna i velika vest za sebe. Roditelji će nove bebe, od njihovog nultog dana na Zemlji, prijavljivati e-putem direktno iz porodilišta od marta 2016. Građani i građanke Srbije će od 1. januara elektronski formirati zahteve za građevinske dozvole, a grad Beograd sada nudi katalog od 156 elektronskih usluga za fizička i pravna lica, koje se mogu u potpunosti izvršiti online. Neće škoditi da papagajski ponovimo da se na portalu eUprave već pet godina nalazi 550 e-usluga, pa se možda neko, koliko danas, opredeli da uradi nešto dobro za sebe i svoje vreme. Umesto administrativne šetnje.
Nije lako, vetrenjača je mnogo, ali i mi Kihote za borbu imamo.
Societe Generale je prva krenula sa pružanjem 100% e-banking usluge u Srbiji. Ostali mogu i treba da nastave, jer sada samo može dalje i bolje. Samo neke stvari za sutra su omogućavanje istih usluga i u m-bankingu, skidanje pečata sa trona opšte relevantnosti, omogućavanje 24/7 knjiženja svih finansijskih transakcija, uklanjanje carinskih i valutnih kašljuckanja koja ne idu u prilog e-trgovini i još mnogo stvari koje će naše elektronsko poslovanje konačno otvoriti ka svetu na klik, tap ili swipe (ovde već godinama gledam u NBS).
