Prema najnovijem istraživanju, prosečna mesečna zarada mladih u Srbiji je 29.500 dinara, a čak 77 procenata mlađe populacije radi u sektoru usluga.
Većina zaposlenih iz te starosne kategorije radi više od 40 sati nedeljno, pokazuje najnovije istraživanje Međunarodne organizacije rada i Republičkog zavoda za statistiku. Istraživanje pokazuje da i mladi muškarci zarađuju više od mladih žena, 30,429 odnosno 28,113 dinara.
Istraživanje pod nazivom „Tranzicija mladih žena i muškaraca na tržištu rada Republike Srbije“ koje je urađeno sa 3.500 osoba uzrasta od 15 do 29 godina, takođe pokazuje da je svega trećina njih zaposlena, što je daleko od evropskog proseka koji iznosi 46 odsto.
Više od polovine zaposlenih mladih ljudi želi da promeni posao, što i ne čudi ako imamo u vidu podatak da petina njih nema pravo na plaćeni godišnji odmor, trećina nema pravo na plaćeno bolovanje, dok 17 procenata nema ugovor sa poslodavcem.
Među onima koji imaju potpisani ugovor o radu, 40 odsto ih je zaposleno na određeno vreme. Ovo istraživanje takođe pokazuje da čak četvrtina mladih ljudi niti radi, niti se školuje.
Najveći broj mladih radi u sektoru usluga, čak 77 procenata, a značajan broj njih radi i u poljoprivredi (14,6 procenata) odnosno u industriji (23,8 procenata). Pri sektoru usluga, mladi uglavnom rade u prodaji, zatim u ugostiteljstvu i prehrani, zdravstvu, socijalnom radu i obrazovanju.
Iako su viši nivoi obrazovanja povezani sa nižim stopama nezaposlenosti, stopa nezaposlenosti visoko obrazovanih i dalje je visoka – 32,9 procenata. Međutim, stopa nezaposlenosti mladih žena je 35,8 naspram 27,3 procenta nezaposlenih muškaraca.
Žene biraju da duže ostanu u sistemu obrazovanja, sa ciljem da na taj način sebi obezbede stabilne poslove u javnom sektoru, objašnjava načelnik Odeljenja za statistiku tržišta rada Republičkog zavoda za statistiku Vesna Pantelić.
Ako pogledamo strukturu učenika i studenata koji se trenutno školuju prema oblasti studija i polu, videćemo da se žene mnogo češće od muškaraca opredeljuju za društvene nauke, ekonomiju i pravo, za sektore zdravstva i obrazovanja, a sve su to sufucitarna zanimanja.
Sa druge strane, muškarci se masovnije opredeljuju za inžinjerske profile, proizvodnju i građevinarstvo, a to su profesije za kojima postoji veća potreba. Drugi razlog je materinstvo, zbog čega se na tržište rada uključuju kasnije od muškarca, pošto žene stupaju u bračnu zajednicu ranije od svojih vršnjaka.
Samo 30.000 mladih poslodavaca
Podaci takođe govore da su mladoj osobi u proseku potrebne dve godine od diplomiranja do prvog zaposlenja. Ako bi se iz te računice izuzeli mladi ljudi koji su direktno po završetku školovanja dobili prvi posao, prosečna dužina tranzicije narasla bi na 28,8 meseci. Mladim ženama potrebno je više vremena za tranziciju od škole do posla.
Ova studija takođe pokazuje da je više od polovine mladih ljudi neaktivno na tržištu rada. Svega 30,900 mladih u Srbiji (7,8 procenata) je samozaposleno u porodičnim radnjama ili u svojstvu poslodavca.
„Poslovno okruženje u Srbiji je nepovoljno iz više razloga, a neki od njih su – neadekvatan pristup finansijskim sredstvima, neefikasan investicioni i regulatorni okvir, veliko opterećenje parafiskalnim nametima, visok „poreski klin“ (porezi na rad), pri čemu izostaje progresivno oporezivanje rada (porezi na minimalne i maksimalne zarade su gotovo isti).“
Zato ne čudi podatak iz ovog istraživanja, da se gotovo polovina mladih ljudi koji se trenutno školuju nada zaposlenju u državnim organima i javnom sektoru, zaključuje Vesna Pantelić.
Izvor: politika.rs
Foto: yayimages.com
