Svetska zdravstvena organizacija (SZO) klasifikovala je zavisnost od kompjuterskih igara kao bolest, što je još jedan pokazatelj da lekari i posebno stručnjaci za mentalno zdravlje širom sveta sve više prepoznaju to stanje kao poremećaj.
Zavisnost od igara, međutim, često može biti posledica drugih problema, pa stručnjaci savetuju da se prema toj dijagnozi pristupa s oprezom.
Zavisnost od igrica uključena je u 11. izdanje Međunarodne klasifikacije bolesti SZO koje će biti objavljeno sredinom 2018. godine.
Simptomi bolesti zavisnosti od kompjuterskih igara uključuju davanje prioriteta igranju na štetu drugih aspekata života, kao što su porodične i društvene veze, ishrana, spavanje, školovanje ili rad. Bolest pogađa najviše mlade muškarce koji su više nego žene skloni igranju igara na kompjuterima.
Američko udruženje psihijatara je smatralo da nema dovoljno istraživanja tog stanja da bi se ta zavisnost svrstala među bolesti. Ali, po Međunarodnoj klasifikaciji koja se primenjuje u celom svetu za utvrđivanje i klasifikovanje bolesti, zavisnost od kompjuterskih igara bi trebalo smatrati bolešću ako negativne posledice traju više od godinu dana.
Najdžel Henderson, predsednik organizacije za zaštitu mentalnog zdravlja Mental helt jurop (Mental Health Europe) izjavio je za portal Euractiv.com da simptomi na osnovu kojih se određuje zavisnost od igara kao opasnost po mentalno zdravlje, “mogu biti prošireni na sve što počinje da preuzima ili dominira nečijim životom”.
Henderson je naglasio da se u lečenju treba usredsrediti na uzroke takve zavisnosti, a ne samo na simptome. “Često će razlozi biti mnogo kompleksniji od toga da osoba samo voli igre. Verovatno će ispod toga ležati gubitak kontrole u drugim aspektima života, ili opšti osećaj beznađa osobe koja traži bekstvo u svet igara”, rekao je Henderson.
Uzroci, dodao je, mogu biti nedostatak porodične mreže podrške, nemanje perspektive za zapošljavanje ili obrazovanje, rastrojstvo u porodici, nedostatak društvene povezanosti ili prijatelja, za šta zamena može biti onlajn-zajednica igrača.
“Generalno, uzroci toga mogu biti slični onima u slučaju kockanja, zavisnosti od alkohola i narkotika”, izjavio je Henderson.
Posmatranje svake osobe i pojedinačnih okolnosti, a ne samo opštih simptoma, od suštinske je važnosti za lečenje zavisnosti od igara, isto kao i drugih mentalnih bolesti, kazao je Henderson.
“Organizacija Mental helt jurop je uvek oprezna kada govori o dijagnozama. Imati dijagnozu može značiti etiketiranje, ali čovek nije dijagnoza”, izjavio je predsednik te organizacije.
Henderson ističe da je važno prvo tražiti uzrok problema, a ne pokušavati samo lečiti “simptome”.
“Nismo protiv priručnika dijagnostike, zaista znamo da mogu biti od velike koristi lekarima, i važna su pomoć državama da razviju odgovorne zdravstvene sisteme. Ipak, treba da ih pravimo i koristimo s oprezom”, smatra Henderson.
Izvor: Beta
Foto: Pixabay
