Ako govorimo o modernim herojima, dr Dušan Jovović je svakako jedan od njih. On je autor projekta “Kulturizacija”, koji je zajedno sa grupom “Ohillusions” pokrenuo iz bunta, kao odgovor na nedostatak kulturne politike i kvaltetnog kulturnog sadržaja u našim životima. Pomoću 4D mapiranja nedavno je “oživeo” i Teslu, a ovako je sve počelo:
Dušan Jovović
“Već skoro deceniju i više nam ne rade muzeji, a oni koji rade, preživljavaju u katastrofalnim uslovima, da ne pričamo o pozorištima i statusu umetnika i kulturnih radnika uopšte. Okupili smo grupu “Ohillusions” koju čine dizajneri zvuka, animatori, programeri, scenografi, ljudi koji dele slične vrednosti i počeli smo da obrađujemo teme koje su, čini mi se davno sklonjene u stranu. Veoma mi je bitno da naglasim da smo projekat isključivo sami finansirali bez bilo čije pomoći. Jednostavno nisam želeo da bilo koga vučem za rukav, a najbitnija mi je bila reakcija ljudi koji su imali prilike da vide neke od radova. Hteli smo da pokažemo šta možemo, da izazovemo neku reakciju nadležnih institucija I da zajedno nastavimo da razvijamo ovaj projekat, ali…”
Prošle godine u novembru, prikazana je prva projekcija na temu “Znameniti Beograđani”, a reakcija publike ga je ohrabrila da nastavi s radom.
“Na prvom dogadjaju 3d mapirane projekcije po površini Starog dvora padala je kiša i uprkos tome, bilo je dosta ljudi koji su sa osmehom pratili izvođenje. Znao sam da sam uspeo kada sam video petočlanu porodicu bez kišobrana koji su mobilne telefone držali iznad glave, kisnuli, i snimali događaj. To su trenuci zbog kojih uživam radeći ovaj posao. Do sada je prikazano šest projekcija i nemam nameru da stanem, barem dok svi muzeji ne počnu da rade.”
Kako si postao stručnjak za ovaj vid umetnosti?
Završio sam Fakultet primenjenih umetnosti, a doktorirao sam digitalnu tehnologiju i umetnost, tako da sam tokom svog akademskog rada savladao slične tehnike i načine izražavanja. Imao sam prilike da radim na filmu I ovde i u svetu, u pozorištu, marketingu što mi je kasnije sigurno pomoglo da razbijem konvencionalno razmišljanje o umetnosti i šta smem, a šta ne smem. Sve ovo doživljavam kao jedno veliko istraživanje.
Koje su prednosti digitalne umetnosti?
Prednost je pre svega u lakom multiplikovanju sadržaja, brzom, skoro virusnom deljenju (share-ovanju) umetničkog dela preko različitih društvenih mreža. Često u svom radu kombinujem različite tehnike upotrebe hardvera i softvera i time neprestano proširujem svoj digitalni svet. Mogućnosti za napredak su neverovatno velike, a inspiraciju nalazim u slikarstvu, filmu, muzici… Svaki projekat mi počinje papirom, olovkom i crtežom, da bi sledeći korak bila “egzekucija” u nekom od softvera.
Da li je danas dovoljno baviti se jednim medijem?
Već 15 godina se bavim digitalnom umetnošću i interaktivnim dizajnom, a da bi ostvario ono što zamislim kao ideju, bez kompromisa u procesu,potrebno je poznavanje više medija, programskih jezika, dramaturgije, likovnih tehnika itd. Multimedijalna ili višemedijska umetnost nije nešto novo, ona je počela da se razvija u 40-im i 50-im godinama XX veka . Danas je nezamislivo da umetnik ne koristi makar neki vid digitalnog komuniciranja nezavisno od toga kojom granom umetnosti se bavi.
Da li su potrebni posebni uslovi i podloga za 4D mapiranje?
Ova specificna projekcija zahteva projektore izuzetne snage, servere i površinu po kojoj će se slika i sadržaj projektovati, bilo da je to fasada zgrade, vodena površina, dimna zavesa… To su sve tehnički aspekti koji su manje bitni. Ključna je ideja, njen razvoj i sadržaj koji će se prikazati na ovaj ili onaj način.
Koliko je bio zahtevan Teslin vremeplov i da li si zadovoljan reakcijama na projekat?
Teslin vremeplov su pokrenuli neki kreativni mladi ljudi iz Telekoma Srbije zajedno sa mnom i Vojinom Ristivojevićem koji je radio dizajn zvuka. Oni su za sada jedini koji su prepoznali vrednost ovakvog obraćanja društvu I jedini koji su nas finansijski podržali. Pripreme i snimanja su trajali skoro 3 meseca. Projekat smo podelili u 4 faze: pisanje scenarija, snimanje u studiju I režija, postprodukcija I realizacija. Prezadovoljan sam reakcijama i zahtevima da se projekat prikaže i u drugim gradovima Srbije. Tesla nastavlja život uskoro u Novom Sadu i Nišu. Kako je izgledala projekcija u Knez Mihajlovoj ulici u Beogradu pogledajte ovde.
Kuda te vodi inspiracija, kakva je tvoja vizija za buduće projekte?
Svaki projekat je specifičan sam po sebi I nikada ne znam šta ću sledeće raditi. Voleo bih da naše kulturne institucije postanu dinamičnije u prihvatanju novih načina komunikacije sa publikom. Već dugo pričam o ovome I imam utisak da sam okružen vetrenjačama.
Šta umetnost nudi društvu?
Umetnost je tu da briše granice, izaziva i podstiče na razmišljanje, da stvara bolju sredinu gde će nove generacije moći ponosno da hodaju. Umetnost svakako treba da zadrži određenu distancu od dnevno političkih zbivanja, ali I da ima dozu provokacije u sebi da bi mogla da uzburka ovu našu muljevitu sredinu.
Da li je danas moguće biti uspešan u svom poslu bez prisustva na društvenim mrežama?
Vizuelna umetnost danas prevazilazi tradicionalne medije i sve više traži interaktivnost. Traži sredinu u kojoj uživalac dela više nije pasivan posmatrač već aktivan učesnik, a jedan vid toga su i društvene mreže.
Razgovarala: Adriana Čortan
Foto: Dušan Jovović (privatna arhiva)
