Učestale poruke i obaveštenja kojima nas “bombarduju” pametni telefoni preopterećuju mozak, stvarajući zbrku u prefrontalnom korteksu, i vode do učestalog pravljenja grešaka, tvrdi profesor endokrinologije na Kalifornijskom univerzitetu Robert Lustig.
On smatra da nas konstantan stres kojim smo izloženi, iščekujući da vidimo šta nam je stiglo i da li se nešto novo dogodilo, loše utiče na kognitivnu funkciju.
– Na kraju završite praveći gluposti, a te gluposti mogu da vas uvale u nevolju – jednostavan je zaključak profesora Lustiga.
Stalno oglašavanje telefona tera ljude da bacaju pogled na ekran, čak i kada nisu čuli nikakav zvuk, a ova navika ima i fizičke posledice, kaže profesor psihologije na Kalifornijskom univerzitetu Lari Rozen.
– Ubrzava se rad srca, koža se “naježi”, a ljudi postaju sve nervozniji što duže ne gledaju u telefon – uočava profesor Rozen i savetuje da se uvođenjem rasporeda postepeno smanji zavisnost.
On savetuje da sebi dozvolimo samo nekoliko minuta gledanja u ekran na svakih sat vremena. Za najgore slučajeve predlaže da u telefon ne gledaju u razmacima manjim od 15 minuta, kako bi povećali raspon pažnje. Posle nekog vremena trebalo bi da postanu koncentrisaniji na ono što trenutno rade i da izgube želju da to svaki čas prekidaju gledanjem u telefon.
– Što ste više zavisni od aplikacija, biće vam teže. Možda vam je najveći raspon pažnje 15 minuta, a to je tužno – kaže profesor Rozen.
Dodatni problem stvara taktika, pozajmljena od kazina, koju društvene mreže poput Facebooka koriste kako bi zadržale pažnju korisnika. Bivši menadžer Googlea Tristan Haris smatra da je svrha mnoštva notifikacija da uzbude mozak slično kao što to rade slot mašine.
– Svaki put kad proverim telefon, igram se na slot mašini i pitam se šta sam dobio. Ovo je jedan od načina da se “otmu umovi” i da se stvori navika – kaže Haris.
Izvor: metro.co.uk
Foto: Pixabay
