Danas, iako mnogima to deluje jednostavno, nije lako postati uticajan ili uticajna grupa. Veoma je lako postati poznat ali ne i uticajan. Društvene mreže su nam omogućile izobilje prostora da iskažemo sebe i svoju kreativnost, da predstavimo sebe ili određenu grupu ljudi na svojstven način. Uspeh tog predstavljanja svakako zavisi od načina predstavljanja, sadržaja i ciljne grupe kojoj se obraćamo. Statistički gledano, veoma mali broj postane uticajan. Onog momenta kada osmislite nešto gde ćete ljudima uspeti da pomognete, da naterate široke narodne mase da vas prate, slede ili kopiraju tek onda ste nešto postigli.
Imao sam priliku ovih dana da razgovaram sa mladom mamom iz Novog Sada, Janom Veselinović, koja je idejni tvorac i osnivač jedne od najuticajnijih Fejsbuk grupa u Novom Sadu. I ne samo u virtualnom svetu, nego i u realnom životu.
Novosadske mame sigurno znaju o čemu govorim, jer posedovati grupu na Fejsbuku koja ima skoro 10.000 članova, od kojih je oko 80% aktivno, gde se informacije razmenjuju na svakih 10 do 15 minuta, svakako možemo da nazovemo veoma uticajnom. U ovoj grupi na postavljeno pitanje dobija se u proseku oko 50 komentara u roku od 5 do 15 minuta. Mnoge devojke čim saznaju da su trudne učlanjuju se u Grupu kako bi dobile sve potrebne informacije o trudnoći i čule druga iskustva. Isto je i nakon porođaja. Mnoge mame u Novom Sadu sve više koriste ovaj vid komunikacije sa drugim mamama kako bi dobile odgovore, predloge rešenja svog problema ili dale neku ideju i sugestiju. Jednostavno, ova grupa je postala lokalni servis na koji se veliki broj Novosađanki oslanja za sve vidove informacija. Od nestanka struje i vode, preko najboljih restorana i vrtića do najboljih doktora i najjeftinijih apoteka i prodavnica.
Jana Veselinović je rodom iz Bačkog Petrovca, nedaleko od Novog Sada, koja se udajom doselila u Novi Sad. Po profesiji je profesor slovačkog jezika i trenutno je nezaposlena. Majka je dvoje dece i ima 31 godinu.
Kada sam se udala i došla da živim zajedno sa svojim suprugom u Novi Sad nisam poznavala nikoga. Vrlo brzo smo dobili dete, a odmah nakon 16 meseci i drugo. Moj muž je tada radio dva posla i nije imao vremena da ide po gradu da traži stvari koje su mi bile potrebne. Naravno nisam imali ni kome da ostavim decu kod kuće pa mi je iz tog razloga jedini prozor u svet bio Fejsbuk i društvene mreže. Ranije sam dosta pratila razne američke i grupe sa zapada na Fejsbuku koje se bave tematikom roditeljstva i decom.
S obzirom da sam se našla u bezizlaznoj situaciji i svesna da nemam vremena da idem po gradu i razgledam izloge kako bih našla ono što mi je potrebno, početkom 2014. godine, odlučila sam da pitam ostale mame u Novom Sadu i po ugledu na američke Fejsbuk grupe, formirala sam grupu “Mame Novosađanke”.
U početku je sve to bilo jako sporo i teško. Čekala sam na odgovor i po nedelju dana. 8 meseci se nije ništa posebno dešavalo u Grupi. Bilo je nekoliko stotina članova ali veoma pasivnih.
Krajem iste godine, došla sam na ideju da povećam broj članova Grupe i njihovu aktivnost tako što sam organizovala nagradnu igru. Bilo je neverovatno. Javilo mi se oko 50 sponzora koji su nudili nagrade i tada je grupa dostigla skoro 1.000 novih članova.
Jana inače bez ikakvog iskustva iz oblasti marketinga na društvenim mrežama, sve je radila instiktivno i samo sa jednim ciljem. Da pomogne sebi, ali i ostalim svojim sugrađankama mamama.
Razvojem i povećanom aktivnošću članova, počela sam ozbiljno da se oslanjam na Grupu. Sve što mi je bilo potrebno mogla sam da saznam tamo. Već sam počela i da stičem prijatelje preko Grupe.
Primera radi. Jednog petka uveče su nam se najavili neki gosti da će doći kod nas u subotu. Razmišljala sam šta da spremim za ručak. Odlučila sam da to bude riba ali za recept koji mi je bio u glavi, bio mi je potreban ruzmarin. Hajde ti sada nađi ruzmarin u petak uveče u gradu. Zvala sam razne prodavnice i piljare ali niko nije imao. Tada sam jednostavno postavila pitanje na Grupi i vrlo brzo mi se javila jedna mama koja je napisala da ima u svom dvorištu i da će mi ubrati. Sela sam u auto i otišla. Zanimljivo je i to da smo nas dve posle toga postale veoma dobre prijateljice. I dan danas se družimo.
Ovakve grupe, sa velikim brojem aktivnih članova, često su meta onih koji bi to da zloupotrebe i da besplatno ispromovišu svoj posao kako bi došli do novih klijenata ili mušterija.
Da, bilo je dosta primera zloupotrebe. Ali na svu sreću sankcionisala sam svaki vid reklamiranja i promocije, a da izlazi iz okvira osnovne teme i svrhe postojanja Grupe.
Danas imam nekoliko administratora na Grupi, mame koje većinom ne poznajem lično, ali smo se sprijateljile preko Fejsbuka. One zajedno samnom vode i uređuju sadržaj.
Na osnovu prethodnih iskustava, bile smo primorane da propišemo i postavimo određena pravila. To nije bila baš popularna odluka ali da bismo smirili strasti, osmislile smo način na koji bi naše članice imale priliku da reklamiraju svoje poslove.
Tokom 2015. godine uveli smo haštag #kažipokaži i dozvolili da svaka mama članica jednom mesečno (poslednji petak u mesecu) predstavi svoj rad i posao. Uslov je da reklama bude kreativna i inspirativna. Ne da bude samo “suva” reklama. Više da bude u formi lične karte maminog biznisa.
Uporedo sa idejom haštaga, formirali smo još jednu Grupu, koju ja zovem “podgrupa”, pod nazivom “Mame Novosađanke kupujem-prodajem-menjam-poklanjam”. Ta grupa trenutno ima preko 8.000 aktivnih članova.
Grupa “Mame Novosađanke” ne bi ovako uspešno funkcionisala da nema i drugih pravila kao što su zabrana pisanja velikim slovima, vređanje, prozivanje, upućivanje pretnji drugima i još mnogo toga.
Imali smo neprijatnih situacija. Veoma neprijatnih. Bile smo primorane da zbog raznih nepravilnosti i nepoštovanja pravila sankcionišemo neke od dotadašnjih članica. Tada su počele neprijatnosti i pretnje. Neke od njih su nam govorile da znaju gde živimo i da ćemo zašaliti zbog toga što smo uradile. Moram priznati da me je to jako potreslo i da u tim momentima nisam znala šta da radim. Jedino mi je bilo važno da to ne izađe u javnost, odnosno na Grupu. To je trajalo tri meseca i tada je Grupa preživela veoma težak period i krizu zbog odsustva nas kao administratora. Probleme smo rešili na taj način što nam se javila jedna mama i koja nam je ponudila pomoć, a koja je bila adekvatna za takvu situaciju. Nakon ovih veoma neprijatnih situacija, počele smo mnogo više da pazimo šta se objavljuje i saznale smo kome možemo da verujemo, a kome ne.
Da li ste svesni da ste postali veoma uticajna grupa u Novom Sadu?
Ja lično nisam. Ali sve mame sa kojima sarađujem i ja polako uviđamo tu činjenicu. Upravo iz tog razloga smo naš rad proširili i na realan život. Tokom 2015. godine osnovali smo Udruženje građana “Mame Novosađanke”.
Kao Udruženje organizovali smo “Mamin bazar” gde sve mame članice Udruženja ili Grupe mogu da donesu stvari koje su im višak i razmene sa drugim mamama ili da prodaju po simboličnim cenama. Do sada smo realizovali tri bazara. U aprilu, avgustu i decembru 2015. godine. Gledamo da to bude sezonski.
Takođe, ne želim da zanemarim i humanitarni rad našeg Udruženja. Pokušavamo da pomognemo svima onima kojima je pomoć potrebna. Da zajedničkim snagama damo maksimum iz sebe i našu lokalnu zajednicu učinimo još boljom za život.
Trudimo se da Fejsbuk grupa “Mame Novosađanke” i Udruženje budu adekvatan servis za sve mame u Novom Sadu i sigurno nećemo izlaziti iz okvira lokala.
Ponosna sam na sve što je do sada urađeno i na mame koje zajedno samnom rade. Pogotovo ako uzmemo u obzir činjenicu da ne dobijaju nikakvu novčanu nadoknadu nego sve što rade, rade volonterski i od srca. Hvala svima! Hvala mojim sugrađankama na poverenju i što su pepoznale ovu Grupu kao nešto korisno!
Kao zaključak se nameće konstatacija da je uz veliku volju i želju za radom, a uz veoma malo finansijskih sredstava moguće postići veliki uspeh i uticaj. Samo je potrebno da sebi postavimo pitanje da li smo spremni na žrtvu i odricanja zarad nekog cilja ili nam je važan samo lični hedonizam.
Autor: Jovan Vignjević
Originalna objava: jovanoviutisci.blogspot.com
Foto: Facebook – Mame Novosađanke
