Digitalni (ili pametni) grad je grad koji koristi digitalne tehnologije u cilju unapređenja svojih usluga, smanjenja troškove i potrošnje resura, kao i efikasnijeg i aktivnijeg uključenja građana u donošenje odluka bitnih za funkcionisanje lokalnih zajednica. A sve to zarad poboljšanja kvaliteta života svih građana.
Svaka varoš u Srbiji treba sebe, u budućnosti, da vidi kao digitalni grad, privlačan za ulaganja u ekonomiju zasnovanu na znanju, sa efikasnom lokalnom e-upravom i sa školama u kojima se sva deca od prvog razreda osposobljavaju da koriste računare i internet. Digitalni grad karakterišu kombinacija širokopojasne komunikacione infrastrukture i fleksibilne računarske mreže koja pruža servise građanima, privredi i upravi.
Teško da bilo koji grad u Srbiji svojim budžetom može da finansira projekat izgradnje takve infrastrukture i zato se mora primeniti princip javno-privatnog partnerstva. To znači da lokalna vlast raspiše tender na kome će pronaći partnera za zajedničku izgradnju komunikacione infrastrukture od koje ce korist imati svi. Pitanje za neku posebnu temu je u kojoj meri i u kom obliku naše zakonodavstvo dozvoljava ovakav vid PPP-a. Veoma je važno da takva javna lokalna mreže osnovne web servise tj. limitirani propusni opseg za krajnjeg korisnika omogućava besplatno. Svi oni koji žele protok veći od besplatnog i/ili usluge izvan osnovnog paketa, obratiće se nekom komercijalnom provajderu.
Druga karakteristika digitalnog grada jesu servisi koje pruža gradska mreža. Većinu tih servisa na lokalnom nivou pružaju gradske i opštinske uprave. Do sada se niko nije bavio konkretno i isključivo reformom lokalnih uprava, već se godinama spominje reforme državne uprave čime se generalizuju specifičnosti lokalnih uprava. Reforma uprave, u najkraćem, podrazumeva uvodjenje e-uprave. To znači da za ostvarivanje prava i izvršavanje obaveza nije potrebno da gubite vreme i čekate u redovima, već sve završavate od kuće ili sa radnog mesta preko interneta. Preduslov za to je da sve lokalne službe, javna preduzeća i ustanove moraju da budu dostupne na internetu. Danas, u velikom broju varoši u Srbiji, ti osnovni komunalni servisi na žalost ne mogu da se prate na internetu. Takođe, svi imaju neke svoje baze korisnika koje su međusobno neusklađene. Neophodno je kreiranje jedinstvene baze korisnika komunalnih usluga, što će predstavljati osnovu za uvođenje jedinstvene naplate. Na taj način građani neće dobijati nekoliko računa koji se plaćaju na različitim mestima, već samo jedan jedinstveni račun, koji će moći da plate i od kuće.
Prema podacima Republičkog Zavoda za statistiku, u Centralnoj Srbiji 56% domaćinstava ima internet priključak, u celoj Srbiji 33% stanovnika nikada nisu koristili internet, dok svega 15-ak% koristi internet usluge javne administracije. Iako se situacija iz godine u godinu popravlja, neophodno je stalno ulaganje u oba osnovna preduslova za dostizanje standarda informacionog društva: dostupnost i pismenost.
Da bi jedna varoš bila digitalni grad, ona mora imati digitalno pismeno stanovništvo. I država i lokalne samouprave moraju ulagati u znanje i veštine, kako bi što više ljudi bilo informatički pismeno. Projektom „Digitalna škola”, koji je sprovelo nekadašnje Ministarstvo za kulturu, informisanje i informaciono društvo, opremljeni su digitalni kabineti u svim osnovnim školama na teritoriji Srbije. Svakom učeniku koji želi da pohađa nastavu informatike to treba i da se omogući, jer sada ne sme da postoji opravdanje kako nema uslova. Takođe, svaka škola mora imati, za potrebe izvođenja nastave, pristup internetu i nastavni kadar osposobljen da primenjuje digitalne tehnologije u izvođenju nastave, kako bi se i učenicima na neposredan način pokazale prednosti tih tehnologija. Dobra ideja je da se na nivou lokalne samouprave organizuje konkurs za izbor najinovativnijeg pristupa u organizovanju nastave kroz primenu digitalnih tehnologija. Na taj način bi se nastavnici stimulisali da digitalizuju svoje časove.
Sa druge strane, ne smeju se zaboraviti ni stanovnici koji su već završili školovanje, ali nisu imali prilike da se kroz sistem obrazovanje digitalno opismene. Angažovanjem nevladinog sektora, korišćenjem donacija i obezbeđivanjem sredstava u lokalnom budžetu za tu namenu, mogu se postići odlični rezultati u informatičkom opismenjavanju starije populacije stanovništva. Zaposleni u lokalnim upravama, javnim preduzećima i ustanovama takođe moraju biti digitalno pismeni. Nakon intenzivnog uvođenja računara u rad javnog sektora na lokalnom nivou, pre svega zahvaljujući inostranim donacijama, stalo se sa edukovanjem zaposlenih na tu temu, a nisam siguran ni da se prilikom zapošljavanja traži dokaz informatičke pismenosti. Po meni, neophodna je obuka zaposlenih po ECDL-u, a položeni ispit mora biti jedan od uslova za dobijanje radnog mesta.
Razvijena informatička infrastruktura i efikasna e-uprava su osnova za razvoj ekonomije zasnovane na znanju, kako na globalnom tako i na lokalnom nivou. Ulaganjem u ovaj segment svaka varoš u Srbiji će povećati svoj rejting kod investitora. U 2010. godini prihod od izvoza softvera je bio 70 miliona evra, a u 2014. godini je procenjen na 400 miliona evra (dok je recimo izvoz kukuruza bio 450 miliona), što dovoljno govori o potencijalu ove izvozne grane. Srpske varoši moraju da učine sve da firme koje se time bave dovedu kod sebe, da tu zaposle ljude, da tu plaćaju poreze.
Takođe, lokalne samouprave treba da aktivno pomažu uvodjenje digitalnih tehnologija u poslovanje malih i srednjih preduzeća na svojoj teritoriji, kako kroz edukaciju menadžmenta tako i kroz subvencionisanje i kreditiranje za ulaganja u razvoj e-poslovanja, pre svega e-trgovine. Iako skoro 100% firmi u Srbiji koristi internet u svom poslovanju, to je uglavnom zbog zakonskih obaveza. Internet marketing, SEO, kao i internet trgovina su još uvek nedovoljno razvijeni, pogotovu u firmama u unutrašnjosti Srbije.
Ovo je koncept po kome jedna tipična srpska varoš može postati digitalni grad i na taj način stati u red mnogih svetskih i evropskih gradova koji se mogu pohvaliti ovim statusom. Svaka lokalna zajednica treba da izabere svoj put razvoja, ali digitalizacija mora biti sastavni deo tog puta.
