Nebojša Lazić je jedan od malobrojnih IT investitora u zemlji i regionu. Radio je kao CTO u čak 5 Internet startupa. Sa preko 20 godina rada u softverskom inženjerstvu, Nebojša ima veliko iskustvo u raznim tehnologijama, od mobilnih do enterprajz klaud aplikacija. Trenutno je jedan od partnera u StartLabs-u, early stage investicionom fondu baziranom u San Francisku, koji ulaže u izuzetne preduzetnike u regionu Jugoistočne Evrope.
Šta je u stvari StartLabs fond?
NL: StartLabs je investicioni fond koji investira u startape iz regiona zapadnog Balkana. Naš cilj je da povežemo preduzetnike, mentore, investitore i startape iz Silicijumske doline i ovog regiona. Fond je osnovan u SAD, i imamo kancelarije u San Francisku i Beogradu. Osim što želimo da pomognemo startapima iz ovog regiona, želimo i da se spojimo i sa drugim investitorima koji su zainteresovani za ulaganje u startape. Za razliku od klasičnih investicionih fondova, StartLabs ima jedinstven program kroz koji prolaze kompanije u koje investiramo. On se sastoji od nekoliko meseci intenzivnog rada sa nama i našim mentorima iz SAD kako u Beogradu, tako i u San Francisku. Takođe, veoma smo aktivni i u regionalnoj startap zajednici – do sada smo organizovali preko 20 predavanja, meetup-a i radionica sa našim gostima iz SAD i Evrope.
Šta znači biti investitor u Srbiji?
NL: To znači da radiš nešto što niko drugi ne radi. 🙂 A to, između ostalog, znači da ima jako puno posla – često mi se čini da više vremena provodim objašnjavajući drugima šta to radim, nego što zaista to i radim. 🙂
Kako ste se odlučili za taj korak? 
NL: Mi – partneri koji smo osnovali StartLabs – bavimo se softverom i preduzetništvom poslednjih 25 godina. Do sada smo pravili svoje startape – možda 6 ili 7 – i uvek smo to radili na relaciji Beograd – San Francisko. U tom periodu smo naučili jako mnogo. Pre dve godine smo zaključili da je verovatno došao momenat kada to možemo da nastavimo da radimo na nešto drugačiji način – pomažući drugim startapima iz regiona da se razviju i krenu napred. Za razliku od mnogih fondova i investitora, mi iz StartLabs-a potičemo iz preduzetničkih voda i naše dosadašnje iskustvo je pre svega inženjersko: mi smo u prethodnim životima pisali softver, prodavali ga i pravili kompanije. Mislim da smo naučili kako se to radi. I sada želimo to da prenesemo i na druge.
Koliko startapa je prošlo i koje su ‘kategorije’?
NL: StartLabs je investirao u 10 kompanija do sada iz Srbije, Slovenije, Hrvatske i Crne Gore. Međutim, kroz razgovore i mentoring sa nama je ‘prošlo’ daleko više kompanija i timova – preko 400 u poslednje dve godine!
Koje su prve tri (pet) stvari koje pitate novi startap?
NL: Šta ste uradili do sada da dokažete da vaša ideja ima potencijal da uspe? Ko su članovi tima i koliko su oni posvećeni i sposobni da iznesu priču do kraja? Zbog čega pravite to što pravite? Kako definišete uspeh svoje kompanije i svoj lični uspeh? Koji problem rešava vaš proizvod i kome on treba? To su neke elementarne stvari nakon kojih sledi uobičajen i, rekao bih, standardan razgovor na temu ko je kupac, koji je problem, na koji način se dolazi do kupaca, koji je model monetizacije i sl.
Koje su glavne ‘boljke’ ljudi kod nas koji bi želeli da postanu preduzetnici?
NL: Mislim da je najčešći problem to što ljudi često vrlo olako shvataju startape i procese razvoja kompanije. Veliki broj ljudi nije svestan koliko je zapravo teško napraviti startap i često nisu spremni da se 100% posvete tome. Čak i u slučajevima kada jesu, ostali članovi tima ne dele isti entuzijazam kao i osnivači. I onda često čujemo priče tipa ‘mi smo spremni da se posvetimo u potpunosti ako dobijemo investiciju’ ili slične stvari. Ljudi često misle da je rad na startapu nešto što može da se uradi brzo i lako, da je potrebno samo napisati nekakav softver iz uz dobru marketinšku kampanju prodati ga velikom broju korisnika. Realnost je mnogo drugačija – ‘work-life balance’ i slične gluposti nemaju mesta u startupima. Pre uspeha, svaki startup će barem 3 puta da dođe na ivicu egzistencije i potrebno je jako puno napora i volje da bi se to sve prebrodilo.
Kakvi startapi su ‘najtraženiji’ među investitorima i zašto?
NL: Jako je teško generalizovati. U principu, investitori traže pre svega jake i kompletne timove osnivača. Na početku svakog startapa, tim je zapravo najvrednija – ako ne i jedina – vrednost koja postoji u kompaniji, i zato je najvažnije da je tim dobar. A glavna karakteristike dobrog tima su spremnost za učenje i donošenje odluka na osnovu činjenica i dokaza umesto na osnovu procena, iskustva i istraživanja.
Saveti za ljude koji bi želeli da pokrenu svoj startap? Da li moraju biti iz IT sveta?
NL: U principu, ne moraju biti iz IT sveta. Međutim, startap je vrlo specifična organizicaja čiji je glavni cilj da dostigne efikasan rast. To je jako teško postići izvan IT okvira. Zbog toga se i StartLabs fokusira na softver startape jer je njihov model širenja daleko najefikasniji. Naravno, to ne znači da ostali poslovni modeli nisu dobri – ali onda ne govorimo o startapima već o malim, srednjim, porodičnim poslovima. Dakle, rekao bih da ipak jeste neophodno da startup bude iz ‘IT sveta’.
Da li je neophodno čitati što više literature, obaveštavati se po forumima, pohađati kurseve i konferencije za izgradnju startapa? Šta je, mimo glavnog posla, neophodno preduzetnicima za taj korak?
NL: Da, apsolutno. Naravno, među ovim stvarima ima dobrih i onih koji su potpuno gubljenje vremena, tako da je često veoma teško razlikovati žito od kukolja. Takođe, preduzetnicima je jako često teško da pravilno razumeju savete koje pročitaju na raznim blogovima, knjigama, kursevima… Većina tih stvari dolazi iz daleko drugačijih startap sredina nego što je naša i onda često treba znati čitati između redova. Ali, na kraju dana – kada razgovaram sa nekim startapom, nema ništa gore od toga nego kada vidim – a to se jako lako vidi – da se ništa nisu potrudili da pročitaju. Koje opravdanje možeš imati za činjenicu da nisi pogledao ni jednu prezentaciju nekog drugog, dobrog startapa i da u svoju prezentaciju nisi ubacio ništa od toga? U vreme kada su, ne samo informacije, već i znanje veoma lako dostupni i besplatni, niko sebi ne može da dozvoli da to ne iskoristi.
Koja je razlika preduzetnika ovde i u Silicijumskoj dolini?
NL: Jako je teško upoređivati Silicijumsku dolinu sa drugim mestima, a samim tim i osnivače odande sa preduzetnicima odavde. Najbolje što mogu da primetim je da veliki broj ljudi koji odavde odu tamo, uspeju nešto da naprave, tako da bih rekao da sličnosti ima. Sa druge strane, čini mi se da ovdašnji preduzetnici ne umeju dovoljno dobro da iskoriste prilike koje im se otvaraju. Takođe, čini mi se da ovdašnji preduzetnici nisu dovoljno ambiciozni: tužno je veliki broj ljudi koji se zadovoljavaju time da naprave relativno malu stvar, da sebi i još nekom broju svojih zaposlenih obezbede dobre plate, relativno garantovan izvor prihoda za nekoliko narednih godina i ne mnogo dalje od toga.
Da li treba da bude cilj svim mladim startapašima da odu u San Francisko?
NL: Naravno da ne. Odlazak u San Francisko svakako ne treba nikome da bude cilj. Međutim, to može da bude jako dobro sredstvo za ostvarivanje drugih, pravih ciljeva. Za sada ne postoji mnogo mesta u svetu koje se mogu uporediti sa San Franciskom po pitanju kvaliteta i iskustva u izgradnji startapa. Mislim da je jako bitno da ovdašnji preduzetnici, pa i ne samo oni, konačno počnu značajnije da komuniciraju sa spoljnim svetom. Da ljudi krenu napolje, da se upoznaju sa drugim ljudima na drugim mestima koji rešavaju slične probleme. Da nauče kako se neke stvari rade u razvijenijim sredinama – i da onda to znanje donesu nazad ovde i pomognu onima koji tek počinju. A ako se bavite startapima, nigde nećete naučiti više nego u SF-u.
Najbolji svetski/srpski/regionalni startapi po tvom mišljenju? 
NL: Oni u koje smo u investirali 🙂
Investitori, startapi i birokratija? Da li je uopšte moguće poslovati u okruženju sa tvrdom legislaturom?
NL: Mislim da jeste – birokratija je jako veliki problem svugde, ne samo ovde. Ali daleko od toga da je ozbiljna prepreka za razvoj startapa. Rešenja ima, i mnogi su našli ta rešenja. Nije jednostavno, ali nije nemoguće, a svakako nije kritična stvar zbog bi startap propao ili uspeo.
Kakva je situacija na startap sceni u Srbiji, a kakva u regionu?
NL: Još uvek nismo preležali dečje bolesti. Najčešći tip startapa i u Srbiji i u regionu su kompanije koje imaju rešenje i traže problem za njega. Nešto smo napravili i to radi sjajno, svima se sviđa, ali još uvek nismo sigurni kome to tačno treba, ko je spreman da za to plati i koji problem mu rešavamo. Mislim da bih najbolje opisao regionalnu startap scenu (u Srbiji i u regionu) kao relativno dosadnu. Ima sve više ljudi koji se upuštaju u startap priče, što je dobro, ali svi nekako ponavljaju iste greške i sapliću se na istim mestima. Jako je malo uspesnih priča koje bi pokazale drugim ljudima kako bi trebalo da se radi. Takođe, jako je malo i neuspešnih priča: ne sećam da sam ikad čuo da je neki ovdašnji startap propao – svi smo super, svi radimo i guramo, snalazimo se i niko ni da uspe ni da propadne. Status quo. To je jako dosadno.
Predikcije za 2016?
NL: Ukratko: mislim da će se u 2016. otvoriti daleko više prilika za startape da podignu investicije. Mnogi investitori iz regiona će početi da pišu čekove ove godine jer su konačno i oni završili prikupljanje svojih fondova. Akceleratori postaju sve glasniji u Evropi i primaju sve više kompanija u svakom krugu. I to se čini kao dobro – startapima će biti dosta lakše da dođu do prvih investicija ove godine. Međutim, kako cela buka oko startapa generalno jenjava u svetu, paralelno sa ovim će biti dosta teže doći do narednih runda investicija, što će prouzrokovati da veliki broj startapa koji dođu do investicije u 2016, propadnu ili postanu zombiji u 2017. Mislim da nas očekuje bezrazložno optimističan period i da će biti važno proći kroz njega hladne glave.
StartLabs fond je do sada uložio u hrvatske startape MobiCom, Business Exchange i WhoAPI, srpske Kidster, MangoCoinz, LegalTrek i Loyalis, crnogorski Swapp i slovenački CarLock.
Autor: Nevena Jovanović
Foto: StartLabs
