I najverovatnije smanjila crnu ekonomiju do te mere da će u budžet ubaciti 5 milijardi evra samo od poreza na elektronske transakcije. Naime, nakon što su država i banke Grcima pre mesec dana ograničili mogućnost podizanja gotovine na bankomatima, mnogi su bili u šoku. Grčka je, ipak, zemlja u kojoj caruje pravi, šuškavi novac koji se drži u ruci. Koliko je gotovina na ceni u toj zemlji, moguće je videti i iz najnovijeg istraživanja kartičarske kuće Visa. U Evropi se od svakih šest potrošenih evra, jedan potroši preko tog kartičara, dok se u Grčkoj trošio tek jedan evro od svakih 37, dakle, šest puta manje.
No u vrlo kratkom roku, dogodila se velika promena. A. T. Kearney procenjuje da je veličina sive ekonomije u Grčkoj preko 43 milijarde evra i da ona čini oko 24 posto BDP-a u Grčkoj, a da bi se zbog ove transformacije mogla radikalno smanjiti i u budžet doneti pet milijardi utajenih evra.
Grci su odmah shvatili da su elektronski sistemi plaćanja nastavili da rade uobičajeno. Uprkos raširenoj percepciji o tome kako ljudi nemaju kako do svog novca i moraju čekati pred bankomatima da bi mogli kupiti hranu, kartice su prihvaćane u dućanima, restoranima i sličnim prodajnim mestima.
Procenjuje se da je broj kartičnih transakcija nakon zatvaranja banaka 29. juna, u nekoliko dana porastao 130 posto, a promet ‘plastičnim novcem’ je udvostručen. Razlog je što je veliki deo stanovništva počeo koristiti kreditne i debitne kartice za svakodnevnu kupovinu u supermarketima, na benzinskim stanicama i u drugim trgovinama.
Porastu negotovinskih transakcija pridonijelo je i izdavanje kreditnih i debitnih kartica penzionerima i ostalim klijentima banaka koji nemaju elektronski pristup svojim računima. U samo nekoliko dana banke su izdale više od 500.000 novih debitnih kartica, a u nekoliko dana nakon zabrane podizanja gotovine, izdato je 40.000 novih PIN-ova za elektronsko bankarstvo, a mnogi neaktivni korisnici požurili su da aktiviraju svoje online račune.
U normalnim okolnostima, zemlje nastoje sporije preći od ekonomije zasnovane na gotovini na sistem elektronskih plaćanja, navode iz Vise, koja je ponukana ovim promenama sprovela istraživanje. Kažu da je Ujedinjenom Kraljevstvu trebalo gotovo deset godina da beskontaktno plaćanje postane ‘mainstream’, dok se u Grčkoj pokazuje kako se u nuždi ova vrsta transformacije može dogoditi i kroz deset nedelja.
Grčka vlada zadovoljna je, ali ne zato što je ljudima lakše plaćati ‘plastikom’, nego čekati keš pred bankomatom. Ono što njih veseli jest što očekuju da će biti manje izbegnutog poreza, više prihoda budžetu i smanjenja sive ekonomije.
Kontrola prometa kapitala nametnula je limit koji i dalje ograničava Grke na podizanje 60 evra gotovine na dan. Ipak, uprkos medijskom fokusu na duge redove pred bankomatima, prava reakcija Grka bila je da jednostavno koriste kartice umjesto gotovine kad kupuju nužne stvari – namirnice, lekove i gorivo.
Procenjuje se da bi 10 posto evropske sive ekonomije moglo biti ispravljeno kroz e-plaćanja, procenjuju u Visi i najavljuju da će ove godine uložiti 200 miliona eura u inovacije koje će pojednostaviti bezgotovinska plaćanja te ih učiniti sigurnijima.
Izvor: tportal.hr
