(ili o ljudima koji žive od interneta, na internetu, za internet)
Ljudi koji pamte doba pre interneta dele se u dve velike grupe, prvu koju nije briga što to doba pamte i drugu koja je neprekidno očarana što je savremenik i tog doba. Spadam u ludake iz druge grupe i skoro svaki put kad odem da malo živim na internetu ponavljam doživljaj detinje radosti što postoji.
Zašto je to uopšte važno?
Zato što postoji čitava Nova Generacija na planeti koja uopšte ne pamti doba BEZ interneta, koja to ne može ni da zamisli, koja nema svest o životu bez interneta, kojoj se ne čini da je takvo šta uopšte moguće.
Zašto je to ikome važno?
Zato što smo svi mi savremenici XX i XXI veka u bar tri generacije bili po jedna Nova Generacija, jedni što nisu pamtili da postoji svet bez električne struje, drugi koji ga ne pamte bez telefona, radija i televizora i treći koji ga ne pamte bez interneta.
Zašto je to važno?
Zato što se ova poslednja Nova Generacija bitno razlikuje od svoje prethodne dve po načinu na koji doživljavaju svoju generacijsku tehnološku inovaciju. Prve dve su bile korisnici tehnologija svog doba, a treća je kreator svog doba. Treća je izmislila kako da koristi internet na nebrojeno mnogo načina, prve dve su imale po jedan način – uključiš struju, radio, TV, telefoniraš, tačka.
Razlika među tim generacijama zato nije samo u tehnologijama i da bi se o tome imala svest moraš negovati svoju radost što internet postoji, ako pripadaš drugoj generaciji, moraš pokušati da razumeš samoniklu generaciju koja sledi posle tebe, moraš učiniti poseban napor da zaviriš u budućnost kroz njihove oči da vidiš kakva sva čuda oni spremaju generaciji koja dolazi posle njih.
Zašto je i da li je problem razumevanje i dijalog dve generacije, a obe na internetu?
Jeste problem. I to ne zbog samoniklih koji ne pamte vreme bez interneta, već zbog moje generacije koja propušta da razume kakav je resurs internet za obe generacije, ekonomski, kulturološki, umetnički, narativni, komunikacijski, životni resurs na svoj uvrnuti internet način. Kad bi se samo malko potrudili palo bi im na pamet – zašto ne bismo pitali ovu samoniklu generaciju koja nas nasleđuje šta da radimo sa ovim svetom sada, odmah? Ako su uspeli da smisle sva ta razna svojstva interneta, možda imaju vinkl da smisle i realnost 2.0 koju mi imamo problema da valjano osmislimo?
Meni bi se to mnogo dopadalo kad bi se počelo zarazno događati, unelo bi svojevstan virus samoniklosti treće generacije u drugu, postaklo razvoj društva na mestima koje malo ko očekuje i promenilo kvalitet života na bolje možda obeju generacija.
Virili bi zajedno u budućnost četvrte generacije.
Autor: Gordana Čomić
Foto, Facebook, Gordana Čomić