Svest se opire svemu što je novo i nepoznato, tvrde psiholozi. Tada podiže visoke barijere i odbrambenim mehanizmima brani se od novotarija. Međutim, kada je reč o novim tehnologijama, sva je prilika da bismo svest morali da „nateramo“ da idemo u korak s vremenom, bez obzira u kom smo životnom dobu.
Ne samo da bismo bili „u trendu“ i da bismo se komšijama, rođacima i prijateljima pohvalili najnovijim modelom pametnog telefona, već zato što je poznavanje tehnologije i rukovanje njom u današnjem svetu – nužnost.
Prema poslednjem istraživanju američkih naučnika, 47 odsto bejbi bumera (osoba rođenih u periodu između 1946. i 1964. godine) u SAD koristi pametni telefon. Kada je reč o socijalnim mrežama, svakodnevno ih koristi 27,4 miliona ljudi starijih od 55 godina, a 19 miliona osoba iz ove grupe ima profil na Fejsbuku. Bejbi bumeri su, inače, najveći deo stanovništva u Americi – čine čak 42 odsto ukupne populacije.
To je trend prisutan na svim meridijanima. Kako kažu demografi, postajemo planeta starih, a taj trend nastaviće se i u narednim decenijama.
A kakvo je stanje u Srbiji?
Nažalost, penzionerima i starijim osobama kojih u našoj zemlji ima 1.700.000, društvo se najčešće bavi kada je reč o socijalnim problemima. Kada računamo koliko ih živi na ivici siromaštva ili koliki je broj osoba s najnižim iznosom penzije. Ono što se konstantno zaboravlja, a još strašnije je ako se o tome ne zna, da su seniori u Srbiji itekako aktivni i da se trude da idu u korak s vremenom – kao građani 21. veka.
Preciznih podataka o tome koliko starijih u Srbiji koristi internet, pametni telefon, računar ili tablet, nažalost, još uvek nema.
Ali, ohrabruje podatak da uprkos tome što se broj funkcionalno nepismenih osoba u našoj zemlji ne smanjuje, stariji jesu spremni da uče i savladavaju engleski jezik i pohađaju škole računara.
Najveći broj škola stranih jezika već godinama u svom programu ima kurseve stranih jezika namenjene penzionerima, jer je to prvi i nužan uslov da se uspešno služimo novim tehnologijama. Škole računara takođe nude kurseve za seniore, u svim većim gradovima u Srbiji.
Foto: pixabay.com
Besplatne obuke za rad na računaru organizuju se u Beogradu u svim klubovima i dnevnim centrima za penzionere, kao i u opštinskim udruženjima i organizacijama penzionera. Istu praksu imaju i udruženja i klubovi za penzionere u svim delovima zemlje, mahom u većim mestima. Obuku najčešće drže srednjoškolci i studenti, ili volonteri koji su voljni da svoje znanje prenesu starijima. Nije retkost ni da sami seniori koji su ovladali radom na računaru, dva ili tri puta nedeljno organizuju obuke za svoje vršnjake u klubovima.
Ono što je pokazalo iskustvo, jeste da se oni seniori koji imaju decu ili unuke u inostranstvu već godinama uspešno služe skajpom i viberom (ili vajberom). Pre dve godine, razgovarala sam s jednim pukovnikom u penziji, on danas ima 92 godine i višegodišnji staž posvećenog Skajp korisnika kome je internet najvažnija veza sa ćerkom koja živi u Peruu. Kako mi je tada rekao, trebalo mu je malo vremena da ovlada računarom, ali „uz strpljenje i naočare za sitna slova na ekranu“, nije mu bilo teško.
Na ulicama svakog dana možemo videti penzionere s pametnim telefonima koji s namrštenim čelom i ponekim uzvikom nezadovoljstva što su „promašili“ slovo, šalju poruke svojim prijateljima, deci i unucima. Biće ih sve više, jer tehnologija neumoljivo gazi – u prodajnim objektima mobilnih operatera jedva da je preživeo poneki model s „dugmićima“. Hteli to ili ne, seniori će morati da se prilagode modernom vremenu, a svakako je mnogo lakše to učiniti samoinicijativno, bez otpora i barijere da se ne može. Tokom prošle godine, mobilni operater VIP organizovao je obuku za rad na računaru i korišćenje društvenih mreža za penzionere u celoj zemlji.
I sve veći broj čitalaca magazina „Penzija“ u pismima su se pohvali da su se okuražili da gumeni bazen za unuke ili trimer za travu pazare iz fotelje, putem interneta. Mnogi već godinama imaju profile na fejsbuku kako bi se dopisivali sa školskm drugarima i ostali u kontaktu s porodicom koja je naselila druge kontinente. Poznato je da je Fejsbuk najpopularnija društvena mreža u Srbiji, a nedavno je objavljen podatak da populacija 65+ procentualno čini najbrže rastuću grupu korisnika. Naravno, razlog je u tome što je donedavno u ovoj grupi bilo veoma malo korisnika.
Mnogi penzioneri i seniori u Srbiji i dalje rade pa je korišćenje mejla za njih svakodnevna rutina na radnom mestu. Takođe, u poslednjih pet godina imamo trend da su „sveži“ penzioneri informatički pismeni iz prostog razloga što su u poslednjim godinama radnog staža morali da se priviknu da prihvate nove tehnologije – koriste kompjutere na radnom msetu. Pošto su prevladali taj prvobitni „strah“ od kompjutera, oni su danas vrlo aktivni na društvenim mrežama (ova tendencija konstantno raste i nastaviće se i u narednim godinama, jer će se kompjuteri koristiti u gotovo svim delatnostima).
Daleko smo od američkih seniora i njihovih naprednih znanja i veština, ali ohrabruje to što smo spremni i voljni da učimo, što naši penzioneri svakodnevno, u sve većem broju potvrđuju onu staru „godine su samo broj“.
Ipak, da se još jedanput vratimo na SAD. Amerikanci su, ako govorimo u činjenicama, nacija inovatora i društvo koje je prvo uvidelo potrebu da se seniori uključe u svakodnevni život. U Kaliforniji, a svakog meseca i u drugim delovima SAD „niču“ naselja u kojima žive samo penzioneri, a nedavno je u svom tekstu za Hafington post američki novinar i nevladin aktivista Mark Fridman objasnio na koje se sve načine ova zemlja priprema za sve veći broj seniora.
– Ukoliko starije osobe ne budemo podsticali na aktivan, kulturnim i socijalnim sadržajima bogat život, postaćemo društvo beskrajnih penzionisanja i neaktivnih, starih ljudi – rekao je Fridman. – Profesori i obrazovani stručnjaci kažu da bi trebalo osnivati škole za drugi deo života, nakon 50. godine. Tu bi trebalo da naučimo kako da zaradimo novac u oblastima koje su danas najisplativije, kako da koristimo nove tehnologije, savladamo nova znanja i veštine kako bismo se uklopili u sve moderniji i tehnološki napredniji svet. Dva vodeća univerziteta u svetu – Harvard i Stenford, već su uvela ovakve dugogodišnje programe koji za glavni cilj imaju savladavanje novih veština, interakciju s mladima tako što se međusobno pomažu u razvijanju preduzetničkih veština, prenose svoja znanja. Ali, ovo su samo prvi koraci. Trebalo bi da na raspolaganju seniori imaju i onlajn kurseve, koledže za starije, škole s višegodišnjim obrazovanjem… Stručnjaci su se nedavno sastali na Njujorškom univerzitetu i dogovorili da pokrenu otvaranje škola za zlatno doba i da se pišu novi udžbenici namenjeni seniorima – objasnio je novinar.
Eto ideje kako da i u Srbiji starije obučimo i naučimo da žive u 21. veku, koji je i nama, mnogo mlađima, ponekad suviše moderan i brz.
Autor: Ivana Labović, izvršni urednik magazina „Penzija“
Karikatura: Milenko Kosanović za magazin „Penzija“
