Svetska istraživanja pokazuju da model fleksibilnog radnog vremena pozitivno utiče na motivaciju zaposlenih, što na kraju godine kompanijama donosi značajno veći profit. Taj trend prve su pokrenule skandinavske zemlje, a model su još pre nekoliko decenija preuzele Sjedinjene Američke Države, odakle se ova praksa proširila i na Indiju, Španiju, Nemačku.
Fleksibilno radno vreme, prema najčešćem tumačenju, podrazumeva pravo radnika da izabere kada radi u toku jedne nedelje ili radnog dana, mada određena zakonodavstva odreduju “core period“, odnosno dan u toku nedelje u kojem radnici moraju raditi, a preostali deo predstavlja “flexi time“, vreme u koje zaposleni sami biraju vreme za rad, kako bi ispunili dnevnu, nedeljnu ili mesečnu satnicu. Činjenica je da je većoj zastupljenosti fleksibilnog radnog vremena i rada na daljinu u obliku kakav danas postoji u svetu doprineo ubrzan razvoj tehnologija.
Podaci španske “Nacionalne komisije za racionalizaciju radnog vremena” (Comisión Nacional para la Racionalización de los Horarios Espańoles), pokazuju da se produktivnost radnika povećala za 19 procenata u kompanijama koje promovišu fleksibilnost, a istovremeno su dodatno smanjeni fiksni troškovi preduzeća. U Nemačkoj, na primer, sve više preduzeća nudi mogucnost fleksibilnog radnog vremena, a prema podacima saveznog Ministarstva privrede Nemačke, četiri od pet preduzeća nude modele za fleksibilno radno vreme. Time se, kako se ocenjuje, zaposlenima nudi mogućnost da u skladu sa zahtevima firme usklade i svoje porodične obaveze i radno vreme. Kompanije tako dobijaju zadovoljnije radnike, koji se zatim više angažuju na poslu što na kraju utiče na profit preduzeća. Svetski giganti poput Bosch-a, BASF-a ili Volkswagen-a godinama privlače stručnu radnu snagu upravo tako što nude posebne pogodnosti koje se tiču radnog vremena.
Ova praksa, prema nekim istraživanjima, ima i svoju negativnu stranu, pre svega za zaposlene. Budući da su tokom celog dana usmereni na posao, na neki način im se briše granica između privatnog i poslovnog života, što sociolozi i psiholozi ocenjuju kao negativnu pojavu.
U našem regionu, fleksibilno radno vreme i rad na daljinu i dalje su predmet rasprava. Međutim, većina poslodavaca u Srbiji nije sklona uvođenju ove vrste rada. Srpsko zakonodavstvo kaže da je moguća preraspodela radnog vremena, ali u okviru predviđenih 40 sati rada nedeljno, a u posebnim slučajevima kada je reč o teškim poslovima, zaposleni može raditi 36 sati u toku radne sedmice. Kada je reč o radu zaposlenih od kuće, poslodavci često kao argument protiv takve prakse ističu da neće biti u mogućnosti da nadgledaju radnike, odnosno, da radniku obezbede sigurnost i zaštitu na onom mestu na kojem obavljaju rad, a iz straha da bi mogli biti tuženi ukoliko dođe do povrede na radnom mestu, odnosno – kod kuće.
Izvor: B92/The Balance, PCpress
Foto: Pixabay
