Facebook pokušava da pobedi nepoverenje i ubedi ljude da koriste njegovu kriptovalutu.
Radi se o neverovatno ambicioznom – neki bi rekli megalomanskom – projektu da se napravi nova svetska valuta. Dejvid Markus iz Fejsbuka kaže mi da je cilj pružiti milijardama ljudi više slobode u korišćenju novca i „ispraviti mnoge krive Drine aktuelnog sistema”.
Glavna poruka je da to nije samo tamo neki sićušni nusprojekat koji će mali tim iz sedišta Fejsbuka u Menlo Parku isprobavati nekoliko meseci pre nego što se prebaci na nešto drugo.
To je istovremeno budućnost Fejsbuka i novca, inicijativa koja je udružila velike igrače platnog prometa kao što su Pejpel i Visa, igrače iz Silicijumske doline kao što su Uber i Lift, i velike firme preduzetničkog kapitala, nešto kao Osvetnici: Kraj igre iz oblasti tehnologije koji su se udružili sa finansijskim superherojima da bi svet pretvorili u bolje mesto.
Ali i dalje postoje mnoga pitanja o FejsKoinu – ili Libri, kako kompanija želi da je nazove. Najvažnije od svih kom se stalno vraćam je – zašto? Zašto nam je potrebna nova svetska valuta i da li stvarno želimo da ona potekne od Fejsbuka?
Kome je Libra namenjena?
Kako je najavljeno, ciljna grupa Libre je 1,7 milijardi ljudi koji nemaju bankovni račun, a ova valuta obećava da će da reši problem skupog slanja novca rodbini. Ali već postoji mnogo organizacija koje se bave ovom problematikom, od kenijske šeme Mpesa do tehnoloških start-ap kompanija kao što su VorldRemit.
Još uvek nije jasno kako će tačno Libra sprovesti složenu proceduru verifikacije identiteta ovih ljudi da bi sve bilo u skladu sa regulativom za borbu protiv pranja novca, a da sve to ne napravi dodatne velike troškove. „Usklađenost poslovanja zaista je težak i skup aspekt”, kaže čovek koji je radio za par kompanija za platni promet.
Ali to neće važiti samo za korisnike Fejsbuka koji nemaju bankovni račun u Keniji, već i za unosna tržišta kao što su SAD i Velika Britanija, gde nacionalne lične karte ne postoje kao relativno lak način da se verifikuje da je neko upravo onaj za kog se izdaje. Ako Libra zaista bude omogućila ljudima da šalju novac sa telefona prosto kao da šalju tekstualnu poruku, to će se stvarno pokazati veoma atraktivnim. Ali uraditi to jeftino i bezbedno pokazaće se kao izuzetno velik izazov.
Da li je ovo zaista svetski projekat?
Fejsbuk, verovatno svestan problema reputacije sa kojima se suočava, deluje vrlo rešeno da istakne kako je Libra globalna koalicija u kojoj je on samo jedan mali igrač.
Skeptici se sećaju kad je Fejsbuk lansirao vlastitu šemu globalnog pristupa internetu, Internet.org, kao jednu veoma sličnu međunarodnu koaliciju. Onda je ona postala kontroverzna usluga Fri Bejsik, prokazana u Indiji kao sredstvo isključivo napravljeno da bi se promovisali interesi Fejsbuka. Od tada, drugi koalicioni partneri kao da su nestali u vidu lastinog repa.
Kako će Fejsbuk zarađivati?
Postojaće nešto što Fejsbuk naziva „zanemarljivom” provizijom za svaku transakciju, uglavnom, kaže on, da kako bi sprečio da mreža bude spamovana milionima uplata i isplata u DoS napadu.
Preko svog ogranka Kalibre, društveni gigant možda će se na kraju odlučiti da korisnicima ponudi dodatne finansijske usluge. Ali glavna nagrada je prosto to što će ljudi provoditi više vremena na Fejsbuku i Vocapu gde će moći da im se servira više reklama.
Šta partneri dobijaju iz svega?
Piše se o tome da partneri kao što su Pejpel, Masterkard i Visa plaćaju po 10 miliona dolara za privilegiju da upravlja nodom u Librinoj mreži. Deluje bizarno da oni žele da podrže organizaciju čija se čitava priča svodi na to da ume bolje da radi njihov posao od njih samih.
Ali, s druge strane, oni će imati pristup podacima širom mreže, doduše u anonimnoj formi, ali bi im to dalo dragocene uvide u to šta se troši i gde.
Zašto je to kriptovaluta i šta će joj blokčejn?
Fejsbuk insistira na tome da će Fejskoin – pardon, Libra – imati sve prednosti Bitkoina bez njegovih loših strana. Biće „globalna i trenutna” kao originalna kriptovaluta, ali i bezbedna i stabilna. I zato što se ne oslanja na majning, neće imati veliku uticaj na životnu sredinu.
Ali Bitkoin skeptik Dejvid Džerard kaže da nije baš jasno zašto se Libra uvodi kao kriptovaluta – ili zašto joj je potreban blokčejn, nepromenjiva distribuirana svakom vidljiva trgovačka knjiga.
„Obično je razlog pominjanja ‘blokčejna’ taj da se pospe magična marketinška prašina po nekim nemagičnim idejama”, kaže on. „Ali Libra je zamišljena kao usluga koju će ljudi koristiti – tako da će opstati ili propasti na osnovu toga da li će biti korisna i laka za upotrebu, a ne da li iza sebe ima zvučnu reč.”
Zašto bi joj verovali?
To je, naravno, najvažnije pitanje o Libri od svih – zašto bi, posle Kembridž analitike i drugih skandala sa podacima, ljudi želeli da povere Fejsbuku vlastiti novac ili da mu dodele ključnu ulogu u upravljanju svetskom valutom?
Fejsbuk kaže da će njegov ogranak Kalibra držati finansijske i društvene podatke strogo odvojene i korisnici neće biti zasipani reklama zasnovanim na njihovim potrošačkim navikama. Ali, još jednom, njihova glavna odbrana je da je to globalna koalicija, a ne novi plan Marka Zakerberga da zavlada svetom.
„Jeste, to je inicijativa koju predvodi Fejsbuk”, kaže mi Markus. „Ali u trenutku kada se bude pojavila na tržištu naredne godine, to neće biti inicijativa koju kontroliše Fejsbuk. Imaćemo ista glasačka prava kao i svi ostali članovi.”
Možda ne verujete nama, glasi Fejsbukova priča, ali zato treba da verujete Visi, Pejpelu, Uberu i ostalima.
Vremenski sled dešavanja sa kriptovalutama:
Oktobar 2008:
Objavljena je Bela knjiga koja detaljno objašnjava kako uspostaviti Bitkoin, opisan kao „isključivo pir-tu-pir verzija elektronske gotovine”. Njegov autor – a autorstvo se pripisuje izvesnom Satošiju Nakamotu – nikad nije javno identifikovan.
Januar 2009:
Bitkoin postaje stvaran nastankom takozvanog dženezis bloka. Nekih nedelju dana kasnije, objavljen je softver za Vindouzove lične računare koji omogućuje trgovinu robom, nakon čega Satoši Nakamoto vrši prvu transakciju, poslavši 10 bitkoina developeru Halu Finiju.
Oktobar 2011:
Lajtkoin postaje druga velika kriptovaluta. Pravljena je da bi omogućila transakcije koje su brže od Bitkoina.
Februar 2014:
Mt Goks – koja je postala najveća berza kriptovalute na svetu – proglašava bankrot i saopštava da su joj hakeri ukrali na hiljade bitkoina.
Jul 2015:
Etereum se pridružuje sada već tesnom tržištu kriptovaluta. Iako postoji kao digitalna valuta, glavni cilj projekta je da pomogne developerima da izgrade i vode decentralizovane aplikacije i plaćaju srodne usluge.
Decembar 2017:
Kameron i Tajler Vinklvos – suosnivači Fejsbuka – proglašeni su prvim bitkoin milijarderima na svetu, počevši da ulažu u ovu kriptovalutu još 2013. godine. Kasnije istog meseca, Bitkoin dostiže rekordni vrhunac do danas, u vrednosti od 19.783 dolara.
Decembar 2018:
Bitkoin dostiže najnižu cenu posle vrhunca u vrednosti od oko 3.300 dolara nakon turbulentne godine u ovom sektoru uopšte.
Izvor: BBC News na srpskom
Foto: Pixabay
