Kako pandemija izazvana korona virusom utiče na ljude da ređe koriste gotovinski novac, ali i dok vlade nervozno posmatraju porast korišćenja kriptovaluta, poput bitkoina ili najavljene Fejsbukove libre, centralne banke širom sveta razvijaju virtuelne verzije svog novca, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.
Među njima je i Evropska centralna banka (ECB) koja je ove nedelje počela javnu raspravu o digitalnom evru koji bi, prema početnim pretpostavkama, mogao biti u opticaju za nekoliko godina, pišu svetski mediji. ECB će u narednih šest meseci sprovoditi eksperimente o mogućoj vlastitoj virtuelnoj valuti ispitujući interes javnosti ali i potencijalne rizike, kako bi sredinom 2021. odlučila hoće li lansirati digitalni evro, ukazuje Politiko.
Digitalni evro, dodaje Politiko, možda neće izgledati mnogo drugačije od pregledavanja bankovnog računa preko telefona uz pomoć aplikacije, ali bi, u teoriji, postupak plaćanja bio različit i mogao bi da ubrza transakcije po nižoj ceni, prenosi RSE.
Ipak, naglašava briselski portal, pre nego što bi digitalni evri bili dostupni potrebno je nekoliko zaštitnih mera kako se ne bi ugrozili bankarski sistemi i privrede. Pošto će štediše verovatno imati veću korist u držanju digitalnih evra od polaganja novca kod banaka koje za to naplaćuju naknade, banke bi u nedostatku depozita na kraju više naplaćivale pozajmice, što bi moglo usporiti razvoj privrede.
Stoga ECB razmatra ideje koje uključuju ograničavanje digitalnih evra koje svako može posedovati ili naplaćivanje zahteva za većim količinama.
Jedan od razloga zašto je ECB baš sada odlučila da razvije digitalni evro jeste ublažavanje rizika koje donose virtualne valute koje razvija tehnološka industrija, prvenstveno libra koja bi postala lako dostupna za Fejsbukovih 2,7 milijardi korisnika što bi ugrozilo evro, dok bi finansije građana postale ranjive, naročito zbog stranih sila i kompanija koje prikupljaju podatke o njihovim navikama trošenja.
Izvori bliski projektu digitalnog evra tvrde da će biti potrebno “između 18 meseci i tri ili četiri godine” da inicijativa zaživi, ukazuje agencija Frans pres. Kao i ostale centralne banke, ECB ne želi da zaostane za virtuelnim novcem koji izdaju strani privatni igrači poput bitkoina i Fejsbukove libre koja se tek pokreće.
Privatne digitalne valute izuzetno su nestabilne, naglašava AFP i ukazuje da se cena bitkoina gotovo prepolovila od najviših nivoa – oko 17.030 eura – koji su zabeleženi 2017. Stoga, dodaje AFP, posljednjih godina centralne banke počinju tražiti vlastiti virtuelni novac kao stabilnu alternativu bez rizika.
Banka za međunarodne nagodbe (BIS), mreža centralnih banaka, u januaru je najavila stvaranje radne grupe posvećene tom pitanju. Kineska centralna banka počela je testiranje vlastite digitalne valute u četiri grada u aprilu ove godine, dok je Francuska banka također počela eksperimente. Japanska banka je početkom oktobra saopštila da će pojačati istraživanje na tu temu.
Takođe, dodaje AFP, pandemija COVID-19 je pojačala elektronsko plaćanje jer kupci češće izbegavaju novčanice i kovanice zbog straha od zaraze korona virusom. Kako nijedna centralna banka ne bi želela da se njeni građani masovno odlučuju za alternativne valute, tako za ECB nije pitanje hoće li, već kada će uvesti digitalni evro, piše Fajnenšl tajms i ukazuje da je Udruženje nemačkih banaka prošle godine tražilo da se dizajnira digitalni evro koji bi ponudio najbolju dostupnu tehnologiju udovoljavajući potrebama tržišta.
Za zemlje koje uvode službeni e-novac prva prednost je doprinos okruženju u kojem lokalne firme mogu izumiti srodnu finansijsku tehnologiju koja se vraća u digitalni sistem plaćanja, a druga se tiče korisnika koji će verovatno usvojiti prikladnija rešenja za plaćanja čim postanu dostupna. To ne znači da ECB danas poziva isključivo na takvu valutu već, ukazuje Fajnenšl tajms, nastoji da osigura nesmetano funkcionisanje platnih sistema ali i da promoviše međunarodnu ulogu evra.
Da će digitalni evro uskoro postati stvarnost, moguće i do kraja 2025, očigledno je iz pripreme pred javnu raspravu i prethodno objavljenog izveštaja, u kojem se, piše londonski list, navodi da ECB čvrsto stoji iza “cilja da će u budućnosti izdati digitalni evro”.
Povodom pravne regulacije digitalnih valuta, Fajnenšl tajms ocenjuje da centralne banke širom sveta treba da budu pažljive zbog rizika narušavanja sposobnosti banaka da kreditiraju privredu. Javne digitalne valute možda nisu jedini odgovor, smatra guverner Engleske banke Endrju Bejli koji ističe da pored javne verzije treba razmotriti i ulogu privatnih digitalnih valuta, prenosi londonski list.
Izvor: Radio slobodna Evropa
Foto: Pixabay
