Ponedeljak do petka, svaki dan 8 sati, tako je već decenijama. U poslednje vreme sve češće pojavljuju se novi sistemi i vrše istraživanja da se utvrdi postoji li drugačiji raspored koji je bolji, koji će doneti veću produktivnost, a ujedno smanjiti stres i premor. Koje su prednosti tih drugih sistema, a koje mane imaju?
Sjedinjene Američke Države – Na jednom od svojih prvih poslova, softverski inženjer Rajan Karson upitan je da ostane preko noći da završi projekat. Radio je bez prestanka 48 sati. Zbog takvog iskustva, koje se često događa u startapima, zapitao se šta bi se desilo ako bi kompanije sprečile zasićenje i pregorevanje i limitirale broj sati za rad.
Zbog toga je 2010. godine oprobao drugačiji koncept. Treehouse, lociran u Portlandu u državi Oregon, razvija online kurseve za web dizajn, kodiranje i mobilne aplikacije. Polovina od 75 zaposlenih u firmi koju je Karson koosnovao radi na daljinu. Iako je kompanija namerno izbegla San Francisko, ona nudi privilegiju kakva postoji u Silikonskoj dolini – vikend počinje u četvrtak uveče. 
I to ne znači da se od ponedeljka do četvrtka radi 10 sati dnevno. Tokom nedelje raspored je standardan. Ovo je pokazao kao moćan alat za vrbovanje.
„U početku nismo pominjali kandidatima skraćenu radnu nedelju jer smo želeli da zaposlimo ljude koji dele naše ideje. Ali počeli smo da govorimo o tome kad smo shvatili koliku prednost imamo u privlačenju talentovanih ljudi. Jedan naš developer konstantno dobija ponude od Facebook-a i Google-a i uvek odgovora pitanjem: Da li ste konačno uveli radnu nedelju od 4 dana? “, kaže Karson.
Međutim, postoje i određeni problemi. Sa ovakvim radnim vremenom, svaki sat je veoma bitan i ne sme da se gubi vreme. Po Karsonovim rečima, to može biti veoma stresno.
Mladi žele 4 radna dana
Koledž Centralna Arizona od jeseni 2013. godine otvoren je tokom 4 radna dana, međutim u poslednje vreme se razmatra na vraćanje na 5. Zato su studentske novine Kaktus sprovele anketu i čak 83% je glasalo za ostajanje na 4 dana. Razlog za to je što studenti uglavnom imaju honorarne poslove tokom vikenda, pa na ovaj način imaju dodatan dan za izvršavanje svojih akademskih obaveza.
Koledž se najpre odlučio za ovaj korak kao meru za smanjenje troškova tokom leta, ali potom je odlučio da zadrži ovakav sistem tokom cele godine.
Švedska – smanjila radni dan na 6 sati u pokušaju da poveća produktivnost i građane učini srećnijim. Poslodavci u celoj zemlji već su napravili ovu promenu u cilju da se više posla završi za kraći period, kako bi ljudi imali dovoljno energije da uživaju u privatnom životu. Toyota centri u Geteborgu, drugom gradu po veličini u Švedskoj, ovo su uveli još pre 13 godina i od tada kompanija registruje srećnije zaposlene, nižu prometnu stopu, povećan profit (25%) i veoma lako privlače nove radnike.
Filimundus, developer aplikacija iz Stokholma, uveo je šestočasovni radni dan prošle godine. Direktor Lajnus Felt kaže da 8 sati rada nije produktivan sistem. „Veliki je izazov ostati fokusiran na jednu stvar 8 sati. Da bi se to izdržalo prave se pauze. U isto vreme teško je organizovati svoj život van posla”, rekao je Felt. On je dodao da zaposlenima nisu dozvoljene društvene mreže, da su sastanci kratki i da su ostala ometanja svedena na minimum. Cilj je da se motivišu radnici da rade brže i bolje dok su u kancelariji. Takođe, ima manje konflikata jer su ljudi odmorniji.
Čak su doktori i medicinske sestre u nekim bolnicama u ovoj državi dobili smanjeno radno vreme. Starački dom u Geteborgu uveo je ovakav sistem početkom godine i sprovodi ga kao eksperiment do kraja 2016. Ocenjivaće se da li troškovi novog ljudstva vrede tj. da li dovode i do bolje nege i do srećnijih zaposlenih.
Istraživanja
Pošto impresije o srećnijim radnicima nisu naučni dokaz za deklarisanje šestočasovnog radnog dana kao boljeg u odnosu na npr. 8.7 sati koliko radi prosečan Amerikanac, barem postoje dokazi da trenutni sistem nije dobar.
Istraživanje koje je objavljeno prošlog meseca, u kojem je
učestvovalo 600 hiljada ljudi tokom 8 godina, pokazalo je da oni koji rade 55 sati nedeljno imaju 33% veću šansu da dobiju moždani udar i 13% veću šansu da dobiju srčana oboljenja, od onih koji rade 35-40 sati. Odvojena studija pokazala je da dugi radni dani negativno utiču na mentalno zdravlje.
Pol Keli sa Neurološkog instituta Oksfordskog univerziteta tvrdi da je radno vreme od 9 do 17 u suprotnosti sa unutrašnjim telesnim časovnikom. On dodaje da su zaposleni hronično neispavani i da radno vreme treba da počne od 10 časova.
Prema još jednom istraživanju, prekovremen rad je povezan sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti. Istraživači Univerziteta Teksas radili su studiju nekoliko godina i ispitali 1900. Dijagnostikovan je srčani problem u 43% slučajeva.
Istraživači tvrde da počevši od 46 sati nedeljno, dodatni sati povećavaju šanse za dobijanje srčane bolesti. Tokom 10 godina, ljudima koji rade 55 sati nedeljno povećava se rizik za još 16%, a za one koji rade 60 sati je čak 35% veći.
Španija ima drugačiji, jako specifičan problem. Političke partije obećavaju da će vratiti vreme za jedan sat i eliminisati promenu koja datira od Drugog svetskog rata. Ovo može radikalno da izmeni navike spavanja Španaca. Do 1940-ih Španija je bila u istoj vremenskoj zoni kao Velika Britanija i Portugal. Ali tokom rata Britanija, Španija i još nekoliko država pomerile su vreme sat vremena kako bi bile u istoj zoni kao nacistička Nemačka i maksimizirale produktivnost fabrika.
Iako je Britanija vratila staro vreme odmah posle rata, Španija pod diktaturom generala Franka to nije uradila. Do je dovelo do situacije da se u Španiji sve završava sat vremena kasnije nego što je prirodno. Radno vreme konstantno varira, ali većina Španaca počinje u 10 sati i završava u 20 časova (sa pauzom za ručak) što znači kasno leganje i manje sna.
Premijer Marijano Rahoj kaže da će ukoliko sastavi još jednu vladu forsirati zakon koji će vratiti Španiju u svoju originalnu vremensku zonu. Nurija Činčila, profesorka IESE biznis škole koja je urgirala za ovu promenu još 2013. godine, tvrdi da će ona biti dobra i za ljude i za kompanije. Njeno istraživanje je pokazalo da zbog tog sata unapred, Španci spavaju barem sat vremena manje nego što je preporučeno, što ima negativan efekat na produktivnost, dovodi do izostajanja sa posla, stresa, nezgoda i loših ocena u školi.
U Venecueli trenutno se radi 4 dana nedeljno kao deo plana za borbu sa nacionalnom energetskom krizom koja je uzrokovana sušom. Predsednik Nikolas Maduro objavio je da će svaki petak tokom aprila i maja biti neradan.
I dok cela planeta traži dodatan dan odmora, veliki broj radnika u Indiji tek sada je dobio ceo vikend slobodan. Preko 11,000 radnika Maruti Suzuki India Limited kompanije radiće pet dan počevši od 1. aprila. Doduše, moraće da rade dodatan sat (9 dnevno) tokom radne nedelje.
Odluku je doneo menadžment posle zahteva radnika. Kompanija se konačno odlučila za ovaj korak pošto su mlađi radnici počeli da daju ostavke.
Ovo ne važi za 6 radnika u proizvodnji. Njihovo radno vreme ostaje kao i do sad – 6 dana nedeljno po 8 sati. Setite se ovoga kada pomislite da nema gore od Srbije.
Izvor: sciencealert.com, independent.co.uk, money.cnn.com, 680news.com, trivalleycentral.com, latino.foxnews.com, nbcnewyork.com, albanydailystar.com, auto.economictimes.indiatimes.com
Foto: pixabay.com
PrintScreen: stats.oecd.org
