Tekst: Žikica Milošević
Jedna dobra vest nam stiže iz Engleske, gde je, u srcu kapitalizma, i među pionirima „modernosti“ (tokom 60-ih su Britanci bili prvi po upotrebi asfalta, brutalističkog stila, plastike i sličnih „novotarija-dostignuća“), krenula – antiplastična revolucija. Sasvim „antimoderna“ sa stanovišta onoga što je do pre par decenija bilo „in“, ali sasvim u skladu sa novi, „zelenim“ poimanjem stvarnosti.
Foto: Pixabay / Jennie Crocus
Naime, Engleska će, od oktobra 2023. godine, zabraniti (za početak), plastični escajg, čaše od stiropora i neke vrste plastičnih pakovanja. Ove zabrane neće uključivati pakovanja za brzu hranu, i ono što svi najviše želimo da vidimo, zabranu PET ambalaže, ali, ovo je ipak prvi korak. Zabrana će važiti za maloprodajne objekte i prodavnice hrane, kao i za snek-barove i restorane. Naravno, ako ste se zbog naslova obradovali da će zabrana biti mnogo sveobuhvatnija, niste jedini – organizacije za zaštitu životne sredine kritikuju vladu da je ovo sve – premalo.
Ali, ako pogledamo brojke malo pažljivije, i to samo za Englesku (ne ni za celo Ujedinjeno Kraljevstvo), videćemo da se čak 2,7 milijardi (nije greška!) jednokratnih plastičnih noževa, čaša, viljušaka, kašika i tanjira iskoristi u Engleskoj svake godine. Ako bismo ih sve povezali, mogli bismo opasati čitav globus 8 puta! A samo 10% ovih proizvoda se reciklira, a veoma je malo organskih verzija ovih proizvoda na tržištu (drvenog escajga, papirnih ili kartonskih tanjira i sl.). Therese Coffey, koja je državna sekretarka za zaštitu okoline, ubeđena je da je prvi korak mali, ali da će biti primetan.
U tom smislu, ako budete u Engleskoj, očekujte da će u kafe-aparatima i čajnim aparatima, čaše biti od debelog kartona, a ne više od plastike. Greenpeace kritikuje koliko je malo proizvoda od plastike obuhvaćeno, i traži fazno ukidanje PET ambalaže i povratak na stare dobre staklene flaše i limenke, kao što je i kod nas, uostalom, bilo predominantno do 1990. Organizacija A Plastik Planet traži zabranu malih plastičnih vrećica za mini-porcije kečapa, soja sosa i kozmetičke proizvode.
Evropska unija, koju je UK napustila Brexitom na referendumu 2016. (i iako nije formalno istupila do godinama posle, nije primenjivala njene zakone), uvela je sličnu zabranu 2019. a tamo su zabranjene plastične slamke, štapići za uši sa plastičnim „telima“ i drške za balone, kao i ambalaža od stiropora za hranu. EU je otišla i dalje – direktiva nalaže da od ove godine, svaka plastična flaša mora biti napravljena od makar 30% reciklabilnog materijala, a stvari koje se ne mogu izbeći, kao filteri za cigarete, baloni ili higijenski proizvodi sa plastičnim elementima, moraju biti posebno obeleženi. Takođe, sada proizvođači ovih artikala (uključujući i kese i mreže za ribolom od plastike) moraju snositi troškove čišćenja.
Direktiva, i novi engleski zakon, imaju za cilj da spreče ili makar uspore zagađenje, naročito zagađenje vodenih površina i okeana. Šokantno zvuči činjenica da svekog minuta jedan kamion plastike završi u svetskom okeanu – imajući u vidu koliko se sporo plastični proizvodi razgrađuju, i koliko je čak i to razgrađivanje nekompletno (razgrađena plastika se zapravo pretvara u mikroplastiku u okeanima), razumljivo je da zvonu na uzbuni uveliko zvoni. Ako se ništa ne promeni, biće više od 12 milijardi tona plastike bačenih u životnu sredinu do 2050, a već do 2030. biće više plastike (u kilogramima) nego riba u svetskim morima.
Kada je krajem 80-ih zazvonilo zvono za uzbunu oko ozonskog omotača, zabranjeni su Montrealskim protokolom 1987. i sada stižu vesti da se ozonska rupa konačno toliko smanjila da više nema velike opasnosti od nje. Ali, tu su globalno zagrevanje i – milijarde tona plastike. Oko nas. I u nama.
