Krajem devedesetih, Estonija se našla u neugodnoj situaciji. Dobila je nezavisnost od Sovjetskog Saveza u decembru 1991. godine i ono što je usledilo, nije odgovaralo u potpunosti snovima o boljem životu: nastupila je privatizacija i deindustrijalizacija Estonije, sa padom BDP-a i nekonkurentnošću roba na otvorenom tržištu. Ono što je za SSSR bio „Zapad“, za EU je bio „Istok“. Moralo se početi sa nečim novim. I inspiracija je došla od severnih suseda i „braće“ – od Finske. Estonija je počela da imitira Finsku i njen put od industrijski nerazvijene zemlje do zemlje koja ulaže u inovacije i visoke tehnologije. Finskoj je uspelo, Estonija je dobila pomoć i uložila svoje „sovjetsko“ znanje i prostestantski mentalitet, i rezultat nije izostao.
Uz pomoć Ivara Taloa (Ivar Tallo), osnivača i člana upravnog odbora Akademije za e-upravu, i Sima Sikuta (Siim Sikkut), savetnika za politiku ICT u Vladi Estonije, razvijen je koncept e-društva i pretvoren je u stvarnost. Koji su bili faktori uspeha Estonije, 15 godina ranije?
Pa, prema Talou, e-uprava ne treba mnogo stvari da bi radila: pismenost, struja i moderne telekomunikacije. I volja političara i zvaničnika da investiraju svoje vreme, takođe. A sve je počelo u pravo vreme i uz prave uslove. Ivar Talo nabraja pet glavnih razloga iza estonskog puta u e-društvo devedesetih.
- Estonija je morala da uhvati zaostatak za zapadnim društvima i postojao je rašireni konsenzus među vodećim misliocima da se ovo može postići implementacijom novih komunikacionih i informacionih tehnologija. Ovo je opet pomoglo da se ustanovi održiva politička volja.
- Estonija je još uvek bila siromašna zemlja koja nije mogla jednostavno da prebaci papirnu birokratiju onlajn. Morala se naći efikasnija solucija.
- Promene se mnogo lakše mogu izvršiti u tranzicionom društvu koje je tek u procesu formiranja novih normi ponašanja (bihejvioralna teorija u psihologiji)
- Estonija je mala zemlja sa tehnološki naprednim nordijskim zemljama kao susedima
- Zdrave strateške odluke su donesene da se proces izvede u potpunosti. Recimo, bio je uveden „Tigrov skok“ da se angažuje i uključi društvo, a to nije samo uključilo škole već i banke, a takođe je kreiran i digitalni identitet kao i unificirani sloj razmene podataka zvani X-Road.
Nastavak priče o e-Estoniji čitajte sutra!