Digitalna epoha donela je korporacijama novi tip imovine — korisničke podatke. Najveće kompanije posvećeno skupljaju ili kupuju informacije koje korisnici dele na internetu potpuno besplatno.
Svaka naša radnja na mreži ostavlja trag koji ne iščezava: bez obzira na to da li pokušavamo da saznamo preko brauzera kako trenirati psa, da li onlajn naručujemo picu, da li skidamo igrice sa App Store ili Google Play aplikacije, da li se hvalimo sportskim uspesima ili delimo mudre savete. Korporacije su spremne da plate za sve ove podatke, jer na taj način mogu mnogo jednostavnije i efikasnije da prodaju robu ili usluge potrošačima o kojima znaju bukvalno sve.
Razmere uticaja
U ovom veku podaci će postati tako moćan pokretač rasta i promena, kakav je nafta bila u prethodnom, konstatuju stručnjaci britanskog lista „Ekonomist“.
Potoci podataka stvorili su novu infrastrukturu, nova preduzeća, nove monopole, novu politiku i principijelno novu ekonomiju. Digitalne informacije se izvlače, utvrđuju, procenjuju, kupuju i prodaju na razne načine. One menjaju pravila igre na tržištu i zahtevaju nove regulatorne pristupe. Zbog borbe za vlast nad podacima i izvlačenju koristi od njih vodiće se pravi ratovi.
Digitalni univerzum, odnosno podaci koji se stvaraju i kopiraju svake godine, 2025. godine će dostići, prema procenama stručnjaka, 180 zetabajta (180²¹).
Za obradu neprestano rastuće količine podataka velike korporacije, kao što su Amazon ili Microsoft, grade moćne centre za podatke i aktivno koriste klaud tehnologije.
Izvori podataka
S rastom obima informacija principijelno se promenio i njihov kvalitet – više nije reč o bazama podataka o imenima i drugim precizno utvrđenim kriterijumima, kao što su pol, uzrast i prihod. Nova ekonomija podrazumeva brzu analizu ogromne količine podataka koji se pojavljuju u realnom vremenu, pre svega fotografija i video-snimaka koje generiše ogromna armija korisnika društvenih mreža.
Na primer, Facebook i Google su prvobitno koristili podatke o korisnicima kako bi bolje usmeravali reklame. Poslednjih godina su, međutim, shvatili da su sve ove informacije veoma korisne i za stvaranje raznih „kognitivnih“ servisa na osnovu veštačke inteligencije, od kojih će mnogi postati novi izvori prihoda.
To je, recimo, vizuelno raspoznavanje i procena ličnosti na osnovu analize onoga što čovek piše. Sve te informacije mogu se prodati — i one se već prodaju — drugim kompanijama, koje ih potom koriste za svoje potrebe.
Ekonomija podataka
Ekonomija podataka tek sada dobija svoj oblik i radi na sledeći način: postoje „grabljivci“, upravo Google i Facebook koji raspolažu ogromnom količinom podataka i postoje horde manjih kompanija koje pokušavaju da dobiju svoj deo ulova. Svi oni koriste moćan ekonomski mehanizam – „efekat mreže prenošenja podataka“. Informacije se koriste kako bi privukle još više korisnika koji zatim generišu još više podataka. Sve to pomaže da se poboljšaju proizvod ili usluga. A koji je krajnji rezultat? Privlačenje još većeg broja korisnika.
Posmatrači ukazuju da je ovo tržište potrebno urediti i omogućiti prodaju i kupovinu ličnih informacija, kako bi se prodavcu ili korisniku omogućilo pravo da odlučuju koje će podatke o sebi deliti s drugima, a koje neće.
Svetski ekonomski forum je predložio koncept „bankovnog računa podataka“. Prema njemu, informacije o čoveku „moraju se nalaziti na nalogu na kojem ih je moguće kontrolisati, upravljati njima i razmenjivati ih“. Za sada ljudi vrlo lako daju lične podatke u zamenu za „besplatne“ usluge.
Facebook kao izvor prihoda
Ako su podaci nova nafta, upravo oni treba da postanu novi izvor prihoda u 21. veku. Upravo „naftno“ iskustvo može biti uzeto kao osnova. Birači na Aljasci su 1976. godine odobrili izmenu ustava radi stvaranja stalnog investicionog fonda koji se finansira prihodima od eksploatacije nafte. Nekoliko godina kasnije fond, koji je prikupio znatna sredstva u periodu „naftnog buma“, počeo je da isplaćuje dividende registrovanim žiteljima države.
Fond je aktivan i danas. U poslednjoj deceniji isplata svakom žitelju Aljaske je bila od 878 do 2.072 dolara. To je univerzalni osnovni prihod koji se plaća nezavisno od socijalnog doprinosa ili bogatstva. I iako Aljaska nije među najbogatijim državama SAD, tamo ima najmanje imovinske nejednakosti.
„Na isti način treba da postupe Google i Facebook koji sede na besplatnim korisničkim podacima koje potom prodaju onima koji se reklamiraju. Pokretanjem ovakvih fondova, ove kompanije bi dale svoj socijalni doprinos i omogućile sticanje prihoda od resursa koji se kolektivno stvara i koji je dragocen, a to su podaci“, smatra analitičar „Fajnenšel tajmsa“ Džon Tornhil.
U tom slučaju korisnici društvenih mreža će moći da nastave da objavljuju fotografije mačaka, znajući da će im svaki klik donositi novac.
Kako zaraditi na podacima
Društvene mreže za sada nisu spremne za ovakav razvoj događaja, ali se pojavljuju razne aplikacije koje pomažu ljudima da čuvaju svoje podatke. Većina ljudi ne razmišlja o tome, ali kada vam onlajn-servisi omogućavaju da se autorizujete uz pomoć profila na društvenim mrežama, oni to ne rade da bi vam uštedeli vreme i snagu, nego da bi dobili podatke.
Izvor: sputniknews.com
Foto: Pexels, Pixabay
