Završen je prvi dan konferencije #Digital2016. Pratite nas i sutra od 10 časova.
Pratite live stream
Učesnicima konferencije možete postaviti pitanje na Twitteru uz haštag #Digital2016
Program konferencije možete pogledati na linku www.color.rs/digital2016
Tokom panela publika je učestvovala u tablet anketi, ovo su rezultati:
Aleksandar Jovanović: Ono što su naše projekcije do kraja 2016. jesu rast, blagi rast tržišta. Medijsko tržište je u tesnoj vezi sa privredom. Pozitivni smo, ali ne može se u Srbiji očekivati dvocifren rast medijskog tržišta. Veliki rast interneta se očekuje, a tu očekujemo rast u mobilnom oglašavanju. To su trendovi za 2017. Kad su u pitanju budžeti biće veći i očekujemo blagi rast. To su prve projekcije, s obzirom da još nije gotova 2016.
Vesna Radaković: Mi smo u jednoj specifičnoj situaciji, promenili smo vlasnika i promenili smo način poslovanja, uveli smo nove brendove… Ono što smo radili ove godine jeste da smo dosta investirali u promociju novih i starih proizvoda. Trudimo se da koristimo sve medije u skladu sa tim koliko nas koriste naši potrošači. Radimo sada na planovima za sledeću godinu, ta optimizacija se neće odraziti na smanjene budžeta, već na racionalizaciju i to koliko možemo izdvojiti za sledeću godinu. Sada pomoću pet različitih kanala morate doći do potrošača. Moramo biti obazrivi u kreativi, pogotovo za proizvode za decu, kao i u kakvim sadržajima se u medijima pojavljujemo, pogotovo na televiziji, što je postalo veoma teško. Hteli bi da čujemo od medija da li su oni svesni problema sa kojim se mi susrećemo i da li razmišljaju kakav sadržaj plasiraju.
Vesna Buvarović: Ako radite sa kompanijom koja uvozi i distribuira globalno poznate brendove imate jedne probleme, ako imate lokalni brend imate drugi problem u oglašavanju i komunikaciji. Mi koji uvozimo brendove i radimo za distributere, imamo probleme koje bi mogli zajedno da premostimo, a potrošač bio zadovoljan. Imamo problem cene distribucije, veliki svetski brendovi smanjuju troškove i traže najjeftinijeg distributera. Gledajući sve to nije jednostavno ostvariti, budžeti se smanjuju za oglašavanje, a povećavaju za trejd promociju.
Marko Simić: Što se tiče generalnih očekivanja jeste sve veće preispitivanje unutar kompanija o efektima rizika i medijskog nastupa i tu je po meni glavni problem, gde kompanije s jedne strane kompanije ograničavaju kreativnost, da pokušaju nešto novo i samim tim i efekti kampanje koje rade izostaju. Svakodnevno se vodi i polemika o raspodeli o tih sve manjih budžeta. Što se tiče konkretno nastupa u medijima, kompanije sve više pokušavaju da komuniciraju onlajn. Malo brendova u regionu to radi na pravi način.
Sledi panel “Money Never Sleeps: Kako će izgledati tržište oglašavanja u 2017.”
Učesnici: Vesna Radaković, Moji Brendovi, Vesna Buvarović, Orbico, Sarajevo, Marko Simić, Carlsberg, Aleksandar Jovanović, Direct Media. Moderator: Dragan Močević, Prime Communications, Banjaluka
Dejan Radosavljević: Internet je još uvek na nivou od 11%, najviše je budžeta na televiziji. Tržište nam se malo oporavlja. Svesni smo da je para sve manje, populacije sve manje, a medija sve više. Naši klijenti se i dalje vraćaju kao primarnom, a često i jedinom kanalu komunikacije. Učešće nacionalnih emitera u ukupnom televizijskom šeru polako pada. To smo dobili i digitalizacijom koja je publika prebacila na kablovske kanale. Očekivali smo neke 2012. da dolazimo do nekog tehnološkog kapaciteta. Naši telekomunikacijski operateri su to prešli. Dali su nam smartfone i danas imamo više korisnika na aplikacijama, nego preko klasičnih računara.
Pre panela sledi još jedna prezentacija. Slušamo Dejana Radosavljevića, Ipsos.
93% mladih (25-34) koristi smartphone.Smartphone se 36% vremena koristi za gledanje videa. #Digital2016 pic.twitter.com/l2NxPmfPcL
— Milica Ivić (@mlcic) September 15, 2016
Danka Trbojević: Ono što se večina advertajzera pita jeste gde su potrošači. Naša ciljna grupa je onlajn i naši oglašivači treba da budu tamo. 55% korisnika surfuje dok gleda TV. Prosečan smartfon korisnik 150 puta dnevno otključa i zaključa telefon. Od 2012. do 2014. porastao je trend gledanja videa. Više od polovine gleda onlajn video da bi bio zabavljen. Video sadržaj je obeležio prethodnu godinu, taj trend se nastavlja i ove. Na Youtube Samitu pričalo se o tome da li kvalitet videa određuje broj lajkova, šerova. Atten Tv omogućava mogućnost trendovima da merenjem emocija i da sazna da li će određen video podstaći potrošača na akciju. Virtuelna realnost je poseban pojam i ona je našla primenu na raznim poljima, i naravno u marketingu. Jedan od trendova je live stream koji su brendovi koristili na društvenim mrežama. Danas je potrebno kreirati video sadržaj koji će biti prilagođen svakoj posebnoj platformi. Da bi određeni video sadržaj doživeo uspeh morate da rizikujete.
Sledi keynote pred poslednji panel – Danka Trbojević, Drive
Marinela Kvapil: Situacija sa domaćim serijama je odlična, svako lokalno tržište voli lokalni proizvod. I tu smo u problemu sa budžetima, to je problem i u rijalitijima, zašto ih nema više sa kvalitetnijim programima. Nekada su rijalitiji bili organizovaniji, promišljeniji, za razliku od ovih danas gde se sve dešava ad hoc. Između ostalog da bi se napravila jedna kvalitetna emisija koja prati 24 sata neke učesnike potreban je ozbiljno osmišljen kontent i ozbiljna produkcija. Sada se kontent dešava sam od sebe, dovoljno je da napravite žurku. Pitanje budžeta odrediće budućnost igranog programa u Srbiji.
Marko Dacić: Što se tiče rijalitija kao formata tu je da ostane, kroz različite forme i varijacije. Fox na Balkanu nije fokusiran na rijaliti programe. Prenosimo neka od najuspešnijih takmičarskih programa. Imali smo jedan slučaj da je britanski ogranak producirao rijaliti Upoznaj Ruse i to je ovde naišlo na dobar prijem.
Vedran Vereš: Kod klijenata postoji određen otpor od takvih formata, ali svaki program koji je uspešan, na kraju privuče klijente. Rijaliti ne možemo gledati kao jedan zaokruženi faktor u okviru televizije. Isti formati ista licenca se negde pokazivala uspešna negde ne, u zavisnosti od uspeha produkcije.
Igor Stoimenov: Treba malo da se pozabavimo tom fenomenologijom rijalitija. Gledamo na njega kao na neprijatelja srpskog naroda. Prvi rijaliti napravljen je ’71. godine u Americi i napravljen je za državnu televiziju, sniman u okviru jedne američke porodice. I on je otvorio taj čitav proces dovođenja običnih ljudi na televiziju. Do sredine ’90-ih je na velika vrata došao. Rijaliti je meta žanr televizije. Ne možemo nikada govoriti da će rijaliti nestati, to je kao da bih rekli da će automobili nestati. Ali, u okviru televizijskog programa on je njegov sastavni deo, ali u zavisnosti od produkcije. Bitno je kakav je naš odnos prema rijalitiju. Publika ne menja ništa, mi kreiramo sve.
Darko Popović: Sad je trenutak da se ljudi odmore od rijalitija, bilo ih je mnogo u isto vreme. I dalje su prisutni u manjim oblicima, neki više polurijaliti. Po mom mišljenju opstaće dugo. Televizija Pink će bar ove sezone odmoriti sa tim i probaćemo da ponudimo neke druge oblike programe. Ove godine smo show programa pripremili i jedan licencni. Crna hronika rijaliti i estrada čini mi se ono što je najinteresantnije i što publiku najviše privlači, to je neka vrsta dokumentarnog rijaliti programa.
Sledi panel “Who Will Kill The Reality Star?: Koji će se tv-formati gledati u 2017.” Učesnici: Marko Dacić, FOX, Igor Stoimenov, B92, Marinela Kvapil, Adrenalin, Darko Popović, TV Pink, Vedran Vereš, Universal McCann Zagreb. Moderator: Nichim Izazvan
Salim Mukaddam: BBC Wordwide pripremio je nekoliko naslova za 2017. godinu. Mi radimo u preko 200 zemalja, mi smo multimedijalni brend. Mi smo tu da prezentujemo i širimo najbolje od britanske kreativnosti. Jedna od serija u našoj produkciji naredne godine je The Collection. Tu je jedan veoma prepoznatljiv brend Sherlock i novu sezonu ćemo gledati uskoro. Ovo je najgledanija serija već decenijama na BBC-ju. Završena je 23. sezona Top Gear i očekujemo novu naredne godine. BBC Worldwide osim sadržaja nudi i različite kanale, jedan od njih na ovom prostoru je BBC Earth, koji je broj jedan preko 60 godina. Ovaj kanal je najveći producent sadržaja o prirodi.
Sledi prezentacija “BBC, 2017” koju će prezentovati Salim Mukaddam, Generalni menadžer i potpredsednik BBC za CEE region
Tokom panela publika je učestvovala u tablet anketi, ovo su rezultati:
Dragan Đurković: Domaći film se pojavljuje u bioskopima i tu lokalne patriote i lopovi su pristojni i puste nas da ljudi to ipak odgledaju u bioskopu i posle određenog vremena počnemo da skidamo, zovemo telefonom. Ja sam producent i to što mi proizvodimo košta puno para, napora, priprema i kad to neko uzme za džabe postaje nepristojno. Svi živimo od istih para i svi ti autori zarađuju te pare. Recimo da jedna filmska ekipa ima između 100 i 1.500 članova. Ali lokalni pirati imaju malo pristojnosti i puste nas da preživimo bioskopske projekcije.
Vladimir Gašić: Autorska prava koja mi znamo sada i ova nauka je jako mlada. Pre 60-70 godina su se odnosila samo na bioskop. To se veoma brzo menja. Sada ima velike razlike između Amerike, Kine i drugih zemalja. Ima zemalja u kojima nema zakona, još nisu ušli u taj ciklus. A, Rusija npr. je ušla u taj sistem tek pre pet godina.
Žarko Ptiček: Momentom nastanka autorskog dela nastaje dva prava, moralno pravo koje nije prenosivo i materijalno pravo. Čitavim nizom ekonomskih prava autor dozvoljavaju drugima da ekonomski raspolažu tim delom. Što se tiče visoke tehnologije, briše se potpuno taj industrijski sloj između autora i konzumenta. Autori imaju mogućnost preko interneta da direktno komuniciraju sa konzumentima. Internet nam donosi potpuno novi model u razmišljanju i eksploataciji autorskog dela.
Antonio Beus: Moralno i materijalno autorsko pravo moramo razlikovati. U industriji autor je većinu tih stvari preneo na producenta. Mi moramo da definišemo ko je nosilac tog prava da bi ih zaštitili. Moramo imati te osnove da bi išli u zaštitu tih prava. Lepota digitala je njena jednostavnost, to mogu reći iz iskustva.
Goran Draganić: Autorsko pravo je pravo koje uživaju stvaraoci naučnih, umetničkih i književnih dela, ali da ih nazivamo autorska dela. To je originalna duhovna tvorevina, bez obzira koju vrednost ima, ali mora da ima jednu odliku – oblik i formu. Ovde se štiti izraz i oblik i forma te ideje.
Sledi panel “Journey Into Pirate Bay: Zaštita autorskih prava u SEE regionu“. Učesnici: Antonio Beus, Asocijacija za zaštitu audio-vizuelnih djela Bosne i Hercegovine, Dragan Đurković, VisionTeam, Vladimir Gašić, Dorcel TV, Goran Draganić, advokat, Žarko Ptiček, IT pravnik. Moderator: Malina Mimica Kovač, Marcon Ag
Tokom panela publika je učestvovala u tablet anketi, ovo su rezultati:
Julian Oehrlein: Polovina stanovništa zemlje nema bankarske račune. Nemaju odgovarajuće dokumente, nemaju posao, fiksne adrese. Institucije nemaju način da se pozabave sa 2,5 milijarde ljudi. Neke institucije imaju infrastrukturu, ali mnoge dodatne stvari su im veoma skupe, često nemaju struje zbog prirodnih katastrofa ili nekih drugih razloga. Instafin je platforma koja omogućava da uradite sve bankarske usluge, na primer u Africi ili drugim zemljama u kojima radimo. I imamo mnogo zadovoljnih korisnika.
Dejan Ljuština: U Engleskoj je rađeno istraživanje među milenijalcima, trećina kaže da im ne treba banka, 70% bi radije išlo kod zubara nego u svoju banku, a 73% bi radije kupovalo finansijske usluge od Google i Amazona nego od poslovnice svoje banke. Žele uslugu realizovanu što pre, od svoje kuće, ne popunjavanje papira i formulara. Vidimo jako puno trendova. Većina prihoda finansijskog sektora biće od fintecha 2020. godine. Najveći investitori su danas tehnološke kompanije, nisu bankarske institucije.
Miša Živić: Krah bankarstva 2008. godine i uspon generacije Y doveli su do nastanka fintecha. Ono što mi razvijamo jeste na neki način platforma, slična Uberu, gde ćemo omogućiti ljudima da kupuju robu klikom na našu aplikaciju. Suština jeste prebacivanje u digitalnu formu, prodajemo na digitalni način. Troškovi su mnogo manji, to je veoma bitna stvar, drugo stvara se dodatna vrednost. Kada smo gradili naš sistem gledali smo da uključimo sve te stvari u naš sistem.
Milorad Nikić: Jedan do preduslova uspešnog poslovanja je kontunirana razmena informacija. To je model koji svakako doprinosi boljem informisanju radnika, zaposlenih, povećava njihovu produktivnost i u istom tom segmentu smanjuje jaz unutar kompanije. Banke idu ka klijentima, nudeći im nove usluge sve u cilju bržim i jednostavnijih, u krajnjom liniji jeftinijih usluga. Banke danas ulažu značajna sredstva u inovacije i modernizaciju. Moramo napomenuti da imamo i kompanije koje svojim softverskim uslugama ove funkcije ubrzavaju.
Sledi panel “Fintech: Dolaze li nam uskoro i “Uberi za bankarstvo”?“. Učesnici: Julian Oehrlein, Oradian, Miša Živić, LeanPay, Milorad Nikić, Vojvođanska banka, Dejan Ljuština, Pwc. Moderator: Sanja Savel, PwC
Milovan Savić: Zamoliću vas da se kasnije okupio oko divne makete kako bi vam pokazao šta je to Beograd na vodi. Početkom 20. veka Savamala, gde se nalazimo, bila je simbol razvoja. Zgrada u kojoj se nalazimo bila je najlepša zgrada u gradu, ova zgrada je simbol razvoja Beograda sa početka 20. veka. Beograd je pratio trendove i u arhitekturi i u drugim sferama već sa početkom 20. veka i to želimo da uradimo i sa projektom Beograda na vodi u 21. veku. Gradimo novi deo grada u potpunosti, Beograd je sve vreme težio da izađe na reku, ideje za to su postojale, a mi ćemo to uraditi u ovom centralnom delu.
Milovan Savić, sales manager “Beograd na vodi”, predstaviće projekat.
Igor Nochka: Predstavili smo 15 proizvoda, aplikacije preko kojih možete da skinete svoju platnu karticu na mobilni telefon. Sada ne morate samo svoj telefon da koristite za transakcije, sada koristite i svoj sat za takve stvari. Mi naše usluge prilagođavamo takvim novinama. Svoje prijatelje uglavnom imate na Fejsbuku i sada možete poslati novac preko ovog kanala. Isto je i sa Google Wallet. Naši standardi su sigurnost, brzina i poverenje. Omogućili smo lakši proces registracije jer je to važno korisnicima. Ljudi više ne moraju da odu na šalter i kupe ulaznice, i tako izgube nekoliko sati, sada je sve digitalizovano i sve je lakše.
Vladimir Đorđević: Osvrnuo bih se na jedan interesantan podatak, rekao bih da je VISA dobar primer kompanije koja je nastala pre 60 godina i koja nije imala sudbinu Nokie, osvrnula se na zahteve tržišta. VISA jeste povezana sa finansijskom industrijom, ali VISA je prvenstveno je ona tehnološka kompanija, i sama vizija osnivača VISE bila je da će postojati jedna univerzalna valuta koja će povezivati sve trgovce i da ćete uvek biti u mogućnosti da plaćate svojim novcem i da to bude bezbedno. VISA je 60 godina razvijala infrastrukturu, to je osnova i srce naše kompanije. S druge strane treba stati i zapitati se da li treba nešto graditi sam ili u sinergiji sa drugim kompanijama. Mi imamo jako dobru saradnju sa Appleom. VISA sa svojom tehnologijom može da se približi digitalnim trendovima. Ispratili smo svojim uslugama odrastanja nove generacije uz tehnologiju.
Case Study br. 1 “Digitalization: how it shapes payments environment and changes consumer behavior” Vladimir Đorđević, Regional Manager, Visa SEE i Igor Nochka, Merchants Sales&Solutions, Visa CISSEE
Nakon kafe pauze, sledi prvi case study.
Publika je tokom panela učestvovala u tablet anketi, ovo su rezultati:
Ranko Jelača: Uloga partnera investitora, tu ulogu je uzeo Telekom Slovenija, nudimo usluge, softver. Mi možemo potpuno digitalizovati neke kompanije, s ciljem da se kompanija bavi svojim biznisom. Potrebe se ne mogu izmeniti, potrebe se moraju zadovoljiti. Mobilni telefon je zadovoljio mnoge naše potrebe. Telekom može biti jako biti brz posrednik između mnogih servisa.
Ivica Mudrinić: Krajem prošle godine sam izašao iz Telekoma, osnovao sam kompaniju u Zagrebu za ICT. Kada gledamo telekom sektor mislim da smo na pragu velikih promena. Potreba da se nacionalna strategija za telekom sektor za svaku državu promeni. Ako kaskamo to nam onemogućuje razvitak. Da sam ja vlasnik telekoma ja ne bih ulagao u stare tehnologije, ulagao bih u optička sredstva, osigurao fondove preko EU. Uvek ima komercijalnog interesa za gradove, ali za ruralna područja ne. Potrebno je što pre početi sa izgradnjom infrastrukture. Treba krenuti napred, i ako pogrešimo da to proslavimo jer smo nešto naučili, a ne da kažnjavamo.
Slobodan Đinović: Proteklih godinu dana mnogo stvari se desilo. Ako pogledate karakteristike tržišta, rekao bih da profiti svima padaju. Mi smo jedno siromašno tržište, nekonsolidovana situacija je na tržištu. Očekujem velike promene u narednom periodu. Mi smo ovde jedan korak iza, vodimo još tu bitku, i sada polako ulazimo u tu fazu da to nije dovoljno i da će sada da se iskristališu ti koji će ostati na nogama.
Filip Banković: Prethodnih godinu dana je bilo jako uzbudljivo. Sve u godinama privatizacije, veliki broj dokumenata, stranice. Imali smo najbolju godinu za multimediju. Stavili smo se na mapu provajdera u Crnoj Gori. 2016. godine nastavljamo sa dobrim trendovima pre svega na polju interneta na polju, radimo na fiksnom, na mobilnom internetu. Imali smo zanimljivu godinu, šest zainteresovanih kupaca, mislim da smo se odlično postavili u svemu tome. Više nego intenzivno vodili smo tržišnu bitku uporedo sa tim. Šta će se desiti sa privatizacijom Telekoma, videćemo.
Dejan Turk: U malim gradovima što se tiče digitalizacije ima još posla. Edukacija je bitna, da ne budu milibari umesto megabajta. Tu moramo nastaviti sa edukacijom a pogotovo najbitnije je ta promena kulture, kulture digitalizacije. Mi smo mlade ljude koji imaju tu energiju za digitalizaciju stavili na vodeća mesta.
Odličan i konstruktivan panel o telekom indistruji. Optika, lakši pristup uslugama, manje procedura. #Digital2016 pic.twitter.com/ZhKrz7Fl7d
— Marija Laganin (@MarijaLaganin) September 15, 2016
Sledi prvi panel “Godinu dana posle: Tradicionalni panel telekomunikacijskh lidera regiona“. Učesnici: Ranko Jelača, CCO/CMO Telekom Slovenija, Dejan Turk, CEO VIP, Ivica Mudrinić, Deutsche Telekom, Slobodan Đinović, Orion Telekom, Filip Banković, CTO Telekom Srbija. Moderator: Dejan Ljuština
Business as usual više nije moguć – Dejan Ljuština #Digital2016
— Ivana Ćirković (@i_cirkovic) September 15, 2016
Gde smo bili, a gde smo sad? O tržištu telekomunikacija u Srbiji na #Digital2016 govori @turkdejan, Vip mobile CEO. pic.twitter.com/BOO0vjZ4W0
— Vip mobile (@Vip_mobile) September 15, 2016
Robert Čoban: Evo nas treću godinu za redom na Digital konferenciji, prvi put u ovom prostoru. Ovo što smo malopre videli jeste Žizel Bundšen na otvaranju Olimpijskih igara, pričaćemo o tome tokom konferencije, jer su ovo prve Olimpijske igre na kojima smo prvi put na stadionu imali društvene mreže koje su pratile live sva dešavanja. Uživajte i nadam se da ćemo nešto novo naučiti ova dva dana.
Publici se obratio Robert Čoban, predsednik Color Press Grupe, koji je pozdravio učesnike i goste i predstavio program tokom naredna dva dana konferencije.
Puna sala na #Digital2016. Čućemo zanimljive teme i govornike u naredna 2 dana. pic.twitter.com/y3zNTXYtjz
— IAB Serbia (@IABserbia) September 15, 2016
Pa da počnemo #Digital2016 pic.twitter.com/Thm468htAf
— VolimCvarke (@OranijaNS) September 15, 2016
Počelo je: #Digital2016! Mi smo tamo, svi su tamo, budite i vi: https://t.co/U0SPLqiZES! #Ninamedia #Buzz pic.twitter.com/gydXcXG7SU
— Ninamedia (@ninamedia) September 15, 2016
Spremamo za kraj godine e-zdravstvene knjižice @duladza #Digital2016
— Ivana Ćirković (@i_cirkovic) September 15, 2016
Srbija lider u Evropi po pitanju napretka #euprava @duladza #Digital2016
— Ivana Ćirković (@i_cirkovic) September 15, 2016
Ciljevi digitalne transformacije u Srbiji @duladza #Digital2016 pic.twitter.com/RW0SvASQ26
— KickStart.rs (@KickStart_rs) September 15, 2016
Dušan Stojanović: Želim vam prijatan dan na ovoj konferenciji, veliko zadovoljstvo mi je da vam se obratim u uvodnoj sesiji. Pokušaću da vas ukratko uverim da ne treba da brinete i da je država na pravom putu kada je u pitanju digitalna transformacija. Mi u državi se trudimo da naše sisteme vodimo po principima biznisa, privatnog sektora, to znači da se trudimo da naše kolege biramo po jasnim ciljevima i rezultatima, trudimo se da uvodimo stvari koje su za vas sigurno svakodnevne, ali za državu su daleke. Ono što smo uspeli da sa našim kolegama i konsultantima uradimo primenimo ono što je u poslednje dve godine primećeno, ne samo u Srbiji i okolini, već i u svetu. Suština je da javnu upravu promenimo kao bilo koji biznis sektor. Cilj nam je da funkcije unapredimo. Znamo šta radim, i Vlada Republike Srbije je prisutnima na društvenim mrežama, dosta ministara iz Vlade, predsednik, premijer takođe su veoma prisutni i aktivni. Društvene mreže danas će dati najbolji odgovor da li dobro radimo.
Publici i učesnicima se obratio Dušan Stojanović, direktor Direkcije za elektronsku upravu, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave
Denis Kif: Neki od vas će se možda setiti prošle konferencije . Zaključak je bio Lord Palmerston bio zapenjen saznanjem o aktivnosti britanskog kraljestva na društvenim mrežama. Pogledajte kojom brzinom se menja digitalni svet svake sekunde. Digital je bio borba protiv islamske države, pomaže u promociji ljudskih prava. Nažalost u proteklih godinu dana se desilo i nekoliko ozbiljnijih situacija koje su testirale naše kancelarije. Digitalna diplomatija je samo još jedan način za obavljanje naših redovnih diplomaskih aktivnosti. Naša dužnost je da prilagodimo informacije kojima se služimo. Očekujem da na ovoj konferenciji naučim nešto novo što mi možemo koristiti u našem svakodnevnom poslu. Prvo bih voleo i da mi neko objasni korišćenje Snapchata u mom poslu.
09:40
Konferansije Ivona Pantelić pozdravila je prisutne i najavila obraćanje Denisa Kifa, ambasadora Velike Britanije, koji je otvorio konferenciju.
Treću godinu za redom Color Press Grupa organizuje „Digital“, regionalnu konferenciju o trendovima u telekomunikacijama i medijima.
Ovogodišnji – #Digital2016 – trajaće 2 dana – 15. i 16. septembra (četvrtak i petak) i okupiće najznačajnija imena iz ovih oblasti iz celog regiona kao i brojne goste iz inostranstva u galeriji Belgrade Waterfront, zgrada „Geozavoda“ u Beogradu.
