Jan Džirard je preduzetnik koji savetuje i pomaže startape širom sveta. Sarađivao je sa mnoštvom akceleratora i inkubatora i pomagao njihovim timovima u oblastima kao što su prodaja, lični brending, razvoj biznisa i rast. Čest je govornik na univerzitetima, skoro je izdao svoju drugu knjigu i amaterski se bavi fotografijom. Živeo je u Kini, Njujorku i Nemačkoj. Ovo je njegova priča.
‘Svi su mi oduvek pričali kako ću u jednom trenutnu u životu morati da odlučim šta želim da budem. Počelo je još dok sam bio klinac. Klinac koji ne zna ništa o životu i njegovim beskajnim mogućnostima. Kako dete da odluči šta želi da bude jednog dana?
Ljudi mi i dalje govore kako ne možemo tek tako prolaziti kroz život radeći malo ovo, pa malo ono. Mora se pronaći odgovarajući posao da bismo nahranili porodicu, dobili decu, kupili kuću, imali lep automobil i lepu suprugu. Ali da li me je iko ikada pitao da li sam ja zaista želeo nešto od toga?
Čak se i sada osetim kao onaj klinac koji zapravo ne zna šta želi da bude. Uskoro ću napuniti trideset, i dalje ne znam šta želim da budem i kako da objasnim stvari koje danas radim. Ali, dozvolite mi da vam kažem istinu – Nije bitno šta želite da budete jednog dana. Zato što se pravljenje planova baš i nije nešto pokazalo delotvornim. Apsolutno sam ubeđen da moramo napustiti ideju o životu kojeg smo planirali kako bi mogli da prihvatimo život koji čeka na nas. Tek tada ćemo moći da živimo srećno.
Previše je kul stvari koje jedan čovek može raditi. Posle svega, imamo samo ovaj jedan život i zašto bismo radili jednu te istu stvar iznova i iznova, godinama, kada smo apsolutno slobodni da izaberemo šta god želimo da budemo ili radimo. Ako vam srce kaže da treba da putujete po svetu, onda to i uradite. Ako želite da naučite da slikate, onda naučite. Ako hoćete da napišete knjigu, napišite je. Ako vam je želja da postanete muzičar, postanite. Ako mrzite svoj posao, dajte otkaz!
I šta uopšte znači činjenica da znaš šta želiš da postaneš jednog dana? Po mom mišljenju tako čovek na ovaj ili onaj način postaje ekspert za oblast kojom se bavi. Mnogo ljudi mi je reklo da je postajanje ekspertom super stvar. Onda ćete konačno biti neko. Ljudi će vam plaćati mnogo novca. Pričaćete na televiziji. Vaša slika će biti u novinama. I jednog dana možete postati popularni CEO. Ali ja to ne želim. Ne želim da budem ekspert.
Ja želim da budem u mogućnosti da uradim sve stvari koje mi se rade kad god mi se one rade. Nemam tu potrebu da savladavam stvari do ekspertskog nivoa. Uz sve ostalo što radim, jedino što želim je da dostignem nivo koji omogućava da moji projekti dostignu određeni nivo. Ja sam momak od 80 posto. Nisam onaj tip od 100. Neću da trošim više od 20 procenata svog vremena na pojedinačnu stvar koju radim. To u suštini znači da ću biti amater u većini stvari koje budem radio. Što se mene tiče, to je sasvim ok.
Ali ono što je još važnije, a o čemu se slabo priča jesu dobre strane amatera ili početnika.
U početničkom ili amaterskom umu čuče beskonačne mogućnosti. Bezbroj mogućnosti da se urade nove stvari. Nebrojano mogućnosti da se nove stvari urade na nov, kreativan i inovativan način.
Ekspertski mozak, s druge strane, sadrži samo rešenja. Rešenja koje ekspert već zna. U načinima sprovođenja rešenja je on već dobar. Za njega jedva da postoje mogućnosti. Pretežno su to opasnosti i rizici. Ne postoji drugi način osim stručnog načina. Čak i ukoliko uvidi neke od kreativnih postupaka za obavljanje posla, ekspert ih neće koristiti jer bi na taj način izgubio status eksperta i opet postao početnik. Za stručnjaka je previše stvari u opticaju. Ukoliko primeni neki nov, inovativan način i pogreši, sve oči su uprte u njega. I on će biti krivac. I izgubiće ugled. To je ono što nazivam stručnom dilemom.
Ekspert je zaglavljen, dok početnik i amater mogu da urade šta god. Niko ih ne gleda. Niko ih ne krivi. I potpuno su slobodni da rade šta hoće.
Amater može da stvori široku bazu veština tokom vremena, a koja mu omogućava da kreira stvari. Baza znanja i veština koja mu dozvoljava da bude slobodan i nezavistan. Baza koja mu daje mogućnost da radi na sopstvenim projektima. Bazu veština koju ekspert nikada neće biti u stanju da izgradi. Ekspert će morati da se pouzda u svoje zaposlene. Ekspert ne može da kreira stvari.
Ekspert je zaglavljen kao stručnjak za datu oblast celog života. Ili dok ne odluči da ponovo postane početnik.’
Autor: Jan Džirard
Foto: Facebook, Jan
Priprema: Nevena Jovanović
