Konferencija na temu animacije, vizuelnih efekata, igara i transmedija FMX 2016, održala se od 26 do 29. aprila, u Štutgartu, u Nemačkoj, a ovo su detalji sa samog događaja.
Najuticajnija evropska konferencija na temu vizuelnih medija, imala je veoma uspešno 21. izdanje: okupila je više od 3.500 učesnika iz 52 zemlje iz čitavog sveta, sa ciljem diskutovanja i istraživanja budućnosti digitalne zabave, kako u teoriji, tako i u praksi. Zajedno su se posvetili ovogodišnjem naslovu konferencije Mešanje realnosti (eng. ‘Blending realities’), ispitujući različita tehnološka postignuća koja nam uopšte omogućavaju da upotrebimo reč realnost u množini. U tom smislu, poseban naglasak je stavljen na razvijene alate i okruženja u domenu virtuelne realnosti.
Šta je virtuelna realnost (VR)?
Pod pojmom virtuelne ili kompjuterski generisane realnosti podrazumeva se kompjuterska tehnologija koja simulira realno ili izmišljeno okruženje kao i prisustvo učesnika u tom okruženju, i to kroz omogućenu interakciju sa kreiranom sredinom.
Potencijal virtuelne realnosti?
Kod medija kao što je na primer film, interakcija gledaoca sa sadržajem je svedena na minimum, kod igara na je donekle omogućena, ali u virtuelnoj realnosti učesniku je pružena skoro potpuna kontrola sleda događaja. Veliki potencijal virtuelne realnost leži u činjenici da omogućava ovaj viši nivo interakcije, zbog čega teži da svoj domen proširi i izvan oblasti zabave i svoju primenu nađe i u edukaciji, naučnim istraživajnima i sl. Doduše, upravo u kompleksnosti ovih interakcija leži i razlog zbog kojeg je oblast i dalje u početnoj fazi svog razvoja, jer ima velike tehničke zahteve.
Trenutna situacija?
Iako vlada veliko interesovanje za razvoj tehnologija koje podržavaju VR, postavlja se pitanje koliko nam je ona zaista neophodna. Trenutno je ovo više atraktivna tema nego sam sadržaj, koja ima mnogo prostora za istraživanje, kako u inženjerskom, tako i na poljima drugih nauka, kao što su psihologija, sociologija, antropologija i srodne nauke. Činjenica je da nam trenutna aparatura omogućava samo delimičnu imerziju („uranjanje“ u drugu stvarnost). Koncept je uglavnom takav da se učesnik, stavljajući set naočara i slušalica na glavu, nađe u nekom okruženju u kojem može da se okreće oko sebe, razgleda prostoriju ili okolinu, posmatra šta se dešava ali je mogućnost interakcije i dalje svedena na minimum. Dakle, ono što je najveće bogatstvo VR – interakcija sa virtuelnom sredinom, i dalje nije razvijena do mere koja bi potpuno ispunila njenu prvobitnu zamisao. S druge strane, iako je učesnik u svakom trenutku svestan da se nalazi u simuliranom okruženju, nije retko da pod uticajem dešavanja u VR dođe do promene pulsa, disanja, krvnog pritiska, što ukazuje na to da koliko god mozak izbegavao potpunu imerziju, telo i dalje naivno reaguje na dešavanja u veštački kreiranoj sredini.
Šta možemo očekivati u budućnosti?
Sa težnjom da donese promene u naša shvatanja zabave, edukacije, pa i umetnosti i industrije, mogli bismo očekivati da će virtuelna realnost doneti i promene u naše živote, pogotovo generacijama koje će imati priliku da odrastaju uz sadržaje ove vrste. Ukoliko nastavi da se razvija u ovom smeru i ovom brzinom, za očekivati je da će aparatura za VR postati dostupna svim zainteresovanim potrošačima, dok je za one nestrpljive već sada moguća investicija od nekoliko stotina dolara koja će im omogućiti novo iskustvo u domenu zabave.
Sa povećanjem imerzije u neki sadržaj, povećava se i njegov uticaj na ljudsku psihu i biće pravi izazov u budućnosti održati balans i jasnu granicu između pomenutih realnosti. Kako smo svedoci da ono što je nekim prošlim generacijama bila potpuna fantazija u našem dobu postala realnost, vredi se zapitati o izgledu realnosti koji nas čeka u budućnosti.
Ima li posledica?
Sa razvitkom ovakvog medija, koji zahteva potpunu pažnju svih naših čula, a samim tim poseduje i mnogo veću moć uticaja na samog učesnika, postavljaju se mnoga pitanja i nedoumice koje su u vezi sa etikom ovakvih proizvoda. Ako naše ponašanje nastaje pod uticajem okruženja, kakvo ponašanje se može očekivati kada je okruženje veštačko i koje su posledice? Da li bi zaista trebalo učesnicima dati potpuno odrešene ruke, ili je radi očuvanja etičkih kodekse neke igrice ili simulacije ipak poželjno ostati u opsegu tematike i postaviti jasne granice? Odgovore na ova i mnoga slična pitanja će verovatno dati vreme, ali sigurno je da pojam realnosti u budućnosti više neće biti isti.
Autor: Gala Jokić
Foto: fmx.de – photo by Dominique Brewing, Peter Hacker
