Živimo u vremenu u kojem postovi na društvenim mrežama i search engine upiti nisu u celosti u vlasništvu korisnika. Vrednost takve date nije prošla neopaženo pored oglašivača i istraživača, koji su je koristili za različite projekte, od proučavanja izbijanja influnsera do predviđanja ponašanja na berzi.
Dr Lajl Angar je deo istraživačkog tima Univerziteta Pensilvanija (UPenn) koji je bio inspirisan da prouči hrpu izraza na društvenim mrežama i korelacije između jezika koji se koristi i ponašanja. Ovaj tim pokušao je da pronađe potencijalne veze između onoga što postujemo i tvitujemo na dnevnom nivou i svakodnevnog ponašanja (pa čak i fizičkog i mentalnog zdravstvenog stanja). Njihova prvobitna studija Personality, Gender, and Age in the Language of Social Media: The Open-Vocabulary Approach, objavljena je 2013. godine i momentalno je privukla pažnju medicinskog sveta.
Studija postavlja pitanja o legalnim i etičkim posledicama analiziranja jezika društvenih medija. Da li legalno analizirati postove bez znanja ljudi i, ako su oni svesni analize, kako mogu da znaju da saznanja ostaju privatna tj. van ruku vlasti, kompanija ili drugih institucija koje bi mogle da iskoriste ove informacije za svoj benefit?
Ovaj tim analizirao je 700 miliona reči, fraza itd. skupljenih iz Facebook poruka 75 hiljada volontera, koji su prethodno uradili standardizovane testove ličnosti. Istraživači su uspeli da ubede 2 hiljade ljudi da im daju pristup zdravstvenim kartonima, te su mogli da sprovedu mikro studiju o potencijalnoj povezanosti Facebook postova i trenutnog ili prošlog zdravstvenog stanja. Tim je potom sakupio hiljade tvitova, pošto je Twitter platforma kojoj se lakše pristupa sa ovim ciljem.
Ovo skupljanje odrađeno je u ime nauke, međutim sama dostupnost i relativno lak pristup informacijama znači da sa pravim resursima, svaka osoba ili institucija može da uradi isto.
Za Twitter važe posebna pravila: ljudi su svesni da su informacije koje postavljaju dostupne svakome u tvitosferi i može da se pretpostavi da su korisnici svesni svega i odgovorni za sve što postave na javno vidljive platforme. Ali koliko ljudi aktivno razmatraju uticaj njihovih komentara iz hira, pogotovo na platformi koja je postala mesto za neformalne razgovore?
Mnoge društvene mreže obezbeđuju specifičan tehnički interfejs za pristup podacima (Application Programming Interfaces – API), koji dozvoljava monitoring (npr. istraživači Twitter-a mogu da pristupe samo 1% materijala objavljenog u jednom danu).
Manje platforme, kao Instagram ili Pinterest, još nemaju siguran API pristup. U ovom slučaju, oni koji žele da izvlače podatke koriste metod scraping (struganje), prilikom kojeg korisnik intruiše kompjuter da download-uje informacije. Ovaj metod spada u sivi zonu: dok je pristup uglavnom slobodan, postoje zakoni autorskih prava i intelektualne svojine koji štite podatke.
Za mnoge istraživače, ideja saglasnosti/pristanka za pristup informacijama na društvenim mrežama, u mnogim slučajevima je nerazumljiva, nerazumna ili neracionalna s obzirom na broj ljudi koji mogu da budu uključeni u velike studije. Iako 75 000 učesnika na projektu UPenn-a deluje kao veliki uzorak, dr Angar kaže da je količina upotrebljivih informacija, posle ljudskog i mašinskog procesuiranja, prilično oskudna.
Nesumnjivo, potencijalni benefit ali i potencijalna šteta su veliki kada se sprovode ove studije. Da li će se naši postovi i tvitovi koristiti pretežno za ili protiv našeg blagostanja tek treba da se proveri.
Izvor: memeburn.com
Foto: pixabay.com, pexels.com
