Tekst je u originalu preuzet sa sajta foresighter.rs.
Neki ga nazivaju propalim eksperimentom i propalom valutom koja ne može opstati na dugi rok i koja je bila osuđena na propast još kada je uvedena u monetarni sistem Evropske Unije, dok neki smatraju da je Evropa odnosno da su njene noseće ekonomije isuviše jaki, temeljno izgrađeni i uređeni sistemi da bi se tek tako mogli urušiti, a kriza, bilo deflatorna ili dužnička postoji i Evropa ima znanje i moć da se izbori sa tim.
Kako god bilo, Evro je na velikom iskušenju i vreme će pokazati kakva je njegova sudbina zaista.
U ovoj analizi, pokušaćemo da definišemo aproksimativnu prognozu kursa evra i kretanja ekonomije EU do 2020. godine.
Postoji nekoliko scenarija o daljem razvoju događaja, ali stručna javnost se slaže u jednom: Niko ne može u potpunosti predvideti kako će svetska ekonomija pa i Evro zona izgledati za godinu dana, koji će odnosi valuta biti u svetu i da li je na pomolu početak rešavanja dužničko poverilačkih odnosa unutar Unije ili će se problem dodatno produbiti povlačeći za sobom u ambis kako zajedničku valutu, tako i sve vrednosti na kojima počiva EU.
Suviše je mnogo faktora i nestabilnosti u celom svetu da bi se Evropska unija i njeni unutrašnji problemi mogli gledalti izolovano. Pominju se optimistična predviđanja da će Evropa polako ali sigurno napustiti zonu deflacije i ojačati, a u budućnosti ponovo povratiti staru slavu i poverenje investitora i centralnih banaka koje jedna rezervna valuta mora da ima da bi bila dugoročno stabilna.
Sa druge strane, stručnjaci koji predviđaju kolaps zajedničke valute pa i same Unije nisu usamljeni. Glavni razlog za to pominje se prevelika zaduženost pojedinih zemalja unutar same Unije, a koji dugovi samo teoretski mogu biti vraćeni bez ozbiljnog reprograma ili otpisivanja.
Ipak, uzimajući u obzir statističke podatke, istorijske i političke okolnosti, daleko više argumenata ide u prilog prognozama o postepenom oporavku i izlasku Unije iz krize u kojoj se našla.
Pod uslovom da se u narednom periodu ne dogode vanredne i nepredviđene okolnosti u vidu oružanih sukoba, kraha tržišta, svetskih valuta ili baknarskig sistema bilo gde u svetu (jer svetska ekonomija u dobroj meri funkcioniše po zakonu spojenih sudova), Evropska unija i Evro čekaju ipak nešto bolji dani.
Napred ćemo izneti nekoliko prognoza vezanih za Evropsku uniju i Evro zonu do 2020. godine.
Prema zvaničnicima EU i analitičarima, kritiča zona na pragu deflacije bi konačno trebala da bude iza Unije. Iz ove perspektive godišnja stopa od 2% koliko je projektovano za 2020 zvuči vrlo realno, ali podsećamo da su deflatorne krize često dublje i dugotrajnije od inflatornih i samo makroekonomisti znaju kako je teško izvući se iz začaranog kruga deflacije a da se dugoročno ne ugrozi monetarna stabilnost valute.
Takođe, predviđeni rast BDP-a od 2,5% u 2020. godini nije preambiciozan gledajući u svetlu predviđenog oporavka Unije, međutim treba imati u vidu da se od razvijenog i zasićenog tržišta kakvo je evropsko veći rast i ne može očekivati.
U odnosu na trenutnu situaciju, nezaposlenost na nivou Unije bi takođe trebala da padne ispod 10% do 2020.
Iako od mnogih investitora otpisan kao opcija za investiranje pre nego što FED podigne kamatnu stopu, nakon što je u decembru 2015. Evropska komisija objavila da će kamatnu stopu spustiti još dublje na -0.3% kao i da će nastaviti sa labavom monetarnom politikom do marta 2017 na tržištu se desilo nešto što je malo ko očekivao.
Nakon što je Evropska Centralna Banka nastavila sa kvantitativnim popuštanjem i spustila kamatnu stopu dublje na 0,3%, EUR nije izgubio na vrednosti. Naprotiv ojačao je. Šta se desilo zapravo?
Usled izostanka restriktivnijih mera i većeg smanjenja kamatne stope, EUR je skočio u odnosu na Američki dolar za 3% u svega nekoliko sati, što ukazuje da je slab kurs Evra prema dolaru u većoj meri nego što se pretpostavljalo odnos kratkoročnih investitora i špekulanata prema ovim dvema valutama, a ne pokazatelj stvarne jačine dolara i nemoći Evra.
Čak ni podizanje kamatnih stopa od strane FED-a samo nekoliko dana nakon toga nije bitnije uzdrmalo EUR, jer je brojnim najavama očekivanog podizanja stopa u SAD, ovaj događaj već bio ukalkulisan unapred u odnos dveju valuta.
Upravo ovaj događaj pokolebao je mnoge koji su predviđali da će dolar dugoročno preskočiti Evro i da se zadrži duže na tom nivou.
Uzimajući u obzir druge pokazatelje, naročito ekonomije SAD i loš uticaj jakog dolara na izvoz, i pored krize u koju je EU upala očekuje se da će Evro u narednih nekoliko godina dugoročno jačati u odnosu na dolar.
Što se tiče odnosa Evra prema Švajcarskom franku, sada je svima jasno da je Švajcarska Centralna banka prinuđena da monetarnu politiku prilagođava Evru, pa se očekuje stabilan odnos ove dve valute u narednih nekoliko godina, sa blagom tendencijom jačanja franka.
Aproksimativna prognoza kursa Evra i Švajcarskog franka u odnosnu na Američki dolar do 2020.
Globalno gledano, razloga je mnogo za zabrinutost, a predviđanje budućnosti nacionalnih i svetskih ekonomija nikada nije bilo teže i nezahvalnije. Međutim, ukoliko ne dođe do velikih potresa ili ako ne započne globalna kriza velikih razmera u vidu savršene oluje, EU ekonomija bi trebala da ostane stabilna, bez većih padova, ali i bez izgleda za nekim značajnim oporavkom.
Autor: Dragan Milić
Izvor: foresighter.rs
Foto: pixabay.com
