Jedna od grešaka koje ljudi prave u social media marketingu je fokus na mediju, a ne na ponašanju. Vode se rasprave o prednostima jedne platforme naspram druge, jedne aplikacije nasuprot suparničke, a ono što se previdi je pristup koji korisnike uopšte dovodi do ponuda. Zapravo, nije bitno da li je Periscope bolji od Meerkat-a, ili da li će Facebook Live postati dominantna live-streaming platforma, krucijalno je razumeti trend i ponašanje publike.
Društvene mreže transformisale način komunikacije do nivoa evolucione promene koja se neće povući i nestati, ljudi se potpuno oslanjaju na nove alate. Ne postoji budućnost u kojoj nema društvenih mreža, bilo da koristite Facebook, Twitter, LinkedIn ili nešto četvrto.
U ovom kontekstu, detalji po kojima se razlikuju ovi mediji su beznačajni – moramo da prepoznamo kako se preoblikovalo ponašanje ljudi. Način interakcije se menja svaki dan i potrebno je razumeti šta to znači za marketing strategiju tj. kako promene ponašanja utiču na konstruisanje i slanje marketinških poruka.
Nedavni Apple vs FBI slučaj služi kao podsetnik koliko se ponašanje konzumenata izmenilo, barem u smislu promene sentimenta kada je reč o privatnosti podataka i online praćenju. U srži debate je Apple-ovo insistiranje na njihovoj moralnoj dužnosti prema milionima korisnika da zadrži i ne prosleđuje privatne podatke, koje su njihovi korisnici uneli u uređaj. Smartfoni prate mnoge stvari, počevši od osnovnih stvari (s kim ste razgovarali, dopisivali se itd.), sajtove koje posećujete, mesta na kojima ste bili, podsetnike koje ste upisali itd. Sa njihovom povećanom upotrebom, oni efektivno postaju non-stop špijunsko sredstvo, do nivoa da može da snima šta govorite sa i bez vašeg znanja, što se nalazi u brojnim elementima Apple-ovog terms and conditions (Apple and its partners use cookies and other technologies da skupljaju podatke).
Other technologies je sa razlogom opšte i maglovito. Doduše, podaci se skupljaju anonimno, u formi koja ne identifikuje osobu, što je u neku ruku bezbednije. Međutim, ostaje da vas Apple može pratiti na mnoge načine, a vi ste pristali na to klikom na I accept u žurbi da aktivirate vaš telefon.
Naravno, Apple neće pritisnuti dugme i početi da snima sve što govorite u svakodnevnom životu, ali temelji za takvu tehnologiju su uspostavljeni ne samo u vidu tehničkih kapaciteta, već i u pogledu javnog prihvatanja. Npr. korisnici interneta već se prate na osnovu njihove pretrage, aplikacija koje koriste, uređaja kojim pristupaju webu. Da li bi bio veliki korak napred praćenje na osnovu ključnih reči koje pomenemo u svakodnevnom govoru? Već možemo da uradimo slično preko društvenih aplikacija – preko Twitter-a možete pronaći bukvalno ulicu u kojoj vaši pratioci žive preko besplatnih aplikacija.
Mnogi korisnici već imaju svest da sve što rade online može biti praćeno, ali većinu nije briga. Zašto? Zato što su smartfoni jednostavno previše zgodni. Zato što su svi na društvenim mrežama pa hoćemo da budemo i mi. Pristup kompanija vašim interesovanjima ne daje im moć da vas nateraju da kupite njihov proizvod, to samo znači da mogu da vam pristupe sa targetiranijim porukama. Da li je to stvarno toliko strašno?
Pre 10 godina da ste rekli da će brendovi moći da skupljaju vaše lične informacije, adresu, kretanje, psihološke sklonosti – došlo bi do masovne panike. Ali tokom vremena ljudi su naučili da prihvate ovaj nivo praćenja, on je postao deo naše komunikacije i interakcije. Štaviše, za sledeću generaciju ovako je uvek bilo. Oni će biti naviknuti na supermarkete koji beleže njihove kupovine i notifikacije koje ih podsećaju da kupe hranu za mačke. Oni će biti naviknuti na isključivanje svetla u kući kada njihov smartfon napusti virtuelni opseg, što znači da su napustili objekat.
Trenutno moguće je pratiti mentione na Twitter-u, do određenog regiona. Uskoro će biti moguće doći do toga preko real world razgovora – mentiona koji će biti prijavljeni (ali ne snimljeni), a potom anonimizovani tako da se ne identifikuju govornici. Koliko će ova baza podataka biti vredna oglašivačima? Moći će da skupljaju reakcije na odredišta za plasman oglasa, šta ljudi govore o bilbordima i kako to utiče na njihovu potrošnju oko tog mesta.
Ako se posmatra ovaj širi kontekst, mediji blede u poređenju sa širim tendencijama. Preko društvenih mreža i drugih online platformi učimo kako da targetiramo specifičnu publiku, kako da koristimo nove data trendove da pojačamo marketing, kako da lociramo i povežemo se sa istomišljenicima na nivou kao nikad ranije. U tom smislu, nerelevantno je debatovati o prednostima Twitter-a u odnosu na Facebook ili Google+ u odnosu na LinkedIn. Ove mreže jesu različite, imaju različite metode i procese kojima se dolazi do publike, ali proces kroz koji se upotrebljavaju svi ovi alati je mnogo bitniji.
Ako bi Twitter sutra nestao, lekcije naučene iz pristupa Twitter-u i dalje bi bile veoma primenjive i korisne u drugim formama. Ako se Facebook isključi, vreme potrošeno na razumevanje publike i povezivanje sa zajednicom nije bačeno. To vreme će vas pozicionirati da pravite informisanije odluke – kako da priđete ljudima, kako da koristite podatke i šta treba da slušate da poboljšate vaše razumevanje publike.
Društvene mreže, kao medij komunikacije, dale su nam potpuno nov način da se povežemo sa ljudima, da učimo o ljudskoj prirodi. To je mnogo bitnije nego što ljudi shvataju i vredi uzeti vreme i analizirati šta je to što znamo i čemu imamo pristup zbog društvenih mreža. Oni koji ne koriste mreže, propuštaju nove načine razmišljanja i testiranje novih načina povezivanja.
Razumevanje društvenih medija nije vezano za razumevanje određenih platformi, već razumevanje ljudi. Social media nije novi elektronski medij, već bihejvioralna promena. Napraviti tu distinkciju je prvi korak ka maksimiziranju društvenih napora i iskorišćavanju prilika koje pružaju ove platforme.
Izvor: socialmediatoday.com
Foto: pixabay.com
