Za početak moram da se ogradim od kritika. Ovo će biti sasvim pristrasan članak iz ugla nekoga ko se bavio IoT-om još pre nego što je to bilo moderno i široj populaciji poznato kao IoT. Ovaj članak je nešto kao kratak vodič za one koji žele da se upute u ovo polje, a koji je nastao na osnovu ličnog iskustva.
Još davne 2004. godine pokrenuli smo projekat modularnog sistema za automatizaciju zasnovanog u početku na 1Wire sitemu senzora, što je kasnije prošireno na bilo šta sa čega može da se očita neka vrednost ili u šta može da se upiše vrednost. Na moju veliku žalost, ovaj projekat nikad nije ugledao svetlost dana, usled nedostatka finansija, ali mi je zato, uz dalja iskustva na ovom polju, pružio mogućnost da naučim nešto novo što ću podeliti sa vama.
Koje su greške sa kojima sam se susretao i kako ih zaobići?
1. Zapostavljanje finansija
Ma koliko banalno izgledalo da se uopšte piše o ovome, to je nešto što većina ljudi u IT-u zanemaruje. Inženjeri, ma koliko kreativni i genijalni bili, generalno zaboravljaju na to koliko su finansije i dobar poslovni model bitni kako bi projekat ugledao svetlost dana. U ceo projekat smo ušli olako misleći kako imamo sjajan proizvod koji će svi želeti da finansiraju. Ovo je greška koja nas je koštala samog projekta. Projekat je krenuo dok za IoT nije bilo previše interesovanja, te samim tim nije bilo zainteresovanih za finansiranje istog. Pokušajte da pronađete mikro nišu koja vam može doneti finansije, pa na osnovu toga razvijajte sistem globalno. Mi smo relativno kasno pronašli mikro nišu u poljoprivredi. Ipak to bi bila dobra niša u Holandiji, ali ne u Srbiji, a u datom trenutku nismo bili spremni na izlazak iz Srbije. Napravite dobar biznis plan kako bi potencijalnim investitorima bilo jasno kako će njima vaš projekat doneti zaradu, jer zarada i jeste razlog njihovog investiranja.
2. Prevelika kompleksnost
Ideja koja je stajala iza našeg sistema je apsolutna modularnost i pružanje mogućnosti krajnjem korisniku da konfiguriše sistem do najsitnijih detalja. Išlo se toliko daleko da je čak uvedeno grupisanje detektora i reaktora i tretiranje istih kao jedne detektorske celine koja može da ima interakciju sa detektorima i reaktorima druge celine. Mogućnost konfiguracije sistema je bila ogromna, ali prekompleksna za krajnje korisnike. Ne koncipirajte proizvod tako da je neophodno održavanje istog sa vaše strane. Iako deluje kao dobar poslovni model ovo je nešto što će odbiti krajnje korisnije od vašeg proizvoda. Vaši krajnji korisnici uglavnom nisu kompanije već obični ljudi koji žele da jednostavno upale svetlo sa svog telefona ili eventualno da se svetlo samo upali ako senzor pokreta uoči promenu. Ništa dalje od toga. Sve preko toga postaje previše kompleksno za konfiguraciju običnom korisniku.
3. Centralizovano upravljanje
Centralizovano upravljanje sistema se pokazalo kao ozbiljan nedostatak za male sisteme, što sam uočio kada sam radio na IoT projektima za neke veće firme čija imena ne smem da objavim. Ima smisla kod automatizacije velikih sistema, ali u kućnim uslovima, kakvi će biti kod većine vaših korisnika, ovo pravi više problema nego što donosi koristi. Prvi problem je što da bi korisnik koristio vaše IoT uređaje mora da od vas kupi centralnu jedinicu. To je nepotreban trošak za vašeg korisnika koji on ne želi i zbog koga će kupiti proizvod vaše konkurencije. Drugi problem je da u slučaju kvara centralne jedinice kompletan korisnikov sistem gubi operativnost. Treći problem je što uvođenje centralne jedinice skoro pa obavezno dovodi do usložnjavanja sistema. Pozabavite se izučavanjem distribuiranih sistema i koncipirajte vaše proizvode tako da mogu da funkcionišu kao potpuno nezavisne jedinice koje imaju mogućnost međusobne komunikacije. Iskoristite uređaje koje korisnik već ima (telefone, kompjutere), ali samo za konfiguraciju i nikako za upravljanje.
4. Nedovoljno razvijen korisnički interfejs
Još jedan problem koji inženjere konstantno prati je nemogućnost da ispravno sagledaju korisničke zahteve što uglavnom dovodi do software-a koji korisnicima nije dovoljno intuitivan. Iako generalni problem, kod IoT projekata je izuzetno izražen jer je jednostavnost ono što krajnji korisnik očekuje od vas. Frižider povezan na mrežu je i dalje frižider i korisnik ne želi da se bavi overclockingom procesora frižidera, već da podesi temperaturu ili da ga frižider jednostavno obavesti da je nestalo mleka. Posvetite punu pažnju UX-u, jer je on definitivno bitan za uspešan proizvod.
5. Nepoznavanje standarda
Ono što sam primetio da je simptomatično je bazično nepoznavanje IoT standarda, koji postoje. Oni veći igrači to sebi mogu da priušte, jer se nadaju da će obuhvatiti ceo ekosistem proizvoda tako da će na ovaj način da potpuno vežu klijenta za sebe i svoje proizvode. Ne postoje reći da opišu koliko je ovo pogrešna poslovna taktika u vreme kada sistemi otvorenog koda uzimaju maha. Čak i Apple i Microsoft, poznati po svojoj zatvorenosti, sve više i više prihvataju otvorene standarde ili otvaraju svoje. Vama, malom IoT startupu, nekompatibilnost sa drugima smanjuje tržišnu vrednost. Upoznajte se sa standardima i primenjujte ih koliko god možete, dokle god oni ne sputavaju vašu kreativnost. Dobra mesta za početak istraživanja pronađite na ovim linkovima http://standards.ieee.org/innovate/iot/, http://openconnectivity.org i obavezni http://mqtt.org.
6. Nedovoljna bezbednost
Ogroman problem IoT projekata je neobraćanje pažnje na bezbednost podataka i samog sistema. IoT uređaji nisu javni servisi i privatnost vaših korisnika je nešto na šta morate da obratite posebnu pažnju. Pored same tehničke sigurnosti sistema, koje je NEOPHODNA, obavezno se konsultujte sa nekim ko ima neophodna znanja vezana za privatnost podataka, tj. obratite pažnju na to koji privatni podaci vašeg korisnika smeju biti javno vidljivi i to ne samo pravno, već i zbog jednostavne bezbednosti. Možda se vama čini da je dobra, jednostavna ideja da se korisnikov uređaj iz spoljnjeg sveta vidi kao Markova vrata od garaže, ali ovo je sve samo ne dobra ideja. Potencijalni napadač bi iz naziva uređaja već od starta znao da ovaj uređaj otvara vrata od garaže koju je preko njega moguće otvoriti i jednostavnije ukrasti vozilo.
7. Skup prototip
Kada sam radio na svoj projektu nisam imao mogućnosti koje danas postoje, tako da je prototip bio skup u startu, ali to više nije slučaj. Pokušajte da što jednostavnije i jeftinije dođete do prototipa koji možete da pokažete potencijalnim investitorima. Koristite otvorene platforme kao što su RaspberryPI, Arduino, BeagleBone ili neka druga od mnogobrojnih. Nemojte se plašiti da napravite prototip baziran na ovim platformama i da ceo na kraju bacite i napravite kako treba iz početka. To je prirodan ciklus razvoja proizvoda i jedini način da uspete. Ako pokušavate da odmah napravite krajnje rešenje šanse da finansijski ovo izdržite su male. Potrudite se da ispoštujete MVP strategiju.
Na kraju, trudite se da budete inovativni. Kliše je rečenica, svakako, ali je veoma bitna i mora biti ponovljena milion puta. Ponavljajte je sebi kao mantru! U Internet of Things može biti uključeno apsolutno sve. Ko zna, možda je baš flaša za šampon koja prijavljuje trenutno stanje prava stvar. Sve zavisi od vas…
Autor: Vladan Stanković, ByteState CEO
Foto: pixabay.com
