Kakav je odnos tradicionalnog zanimanja i novih trendova, šta je BeeWeb i kako se došlo do te ideje, a kasnije i do preduzetničkog tima, zašto je globalno tržiše cilj i još mnogo toga, razgovarali smo sa Dušanom Jagličićem, Interenet preduzetnikom još od 2000. koji pokušava da spoji višegodišnje iskustavo u pčelarstvu i novim tehnologijama, te da promeni način oprašivanja i, uopšte, pčelarstvo Beeweb startapom.
Šta je BeeWeb? Čemu služi?
U ovom trenutku je Beeweb najbolje opisati kao veb platformu koja povezuje pčelare i vlasnike biljnih kultura u cilju oprašivanja i prikupljanja meda. Ova definicija se iskristalisala kao najopštija i možda najprikladnija čitaocima Nove energije. Ako bismo se upustili dublje u namenu Beeweba mogli bismo i da pričamo o posebnom algoritmu koji smo razvili radeći na raspoređivanju hiljade pčelara sa različitim brojem košnica na stotine hiljada hektara suncokreta, ili nekoj drugoj kulturi, uzimajući u obzir razdaljine koje pređu pčelari prilikom selidbe pčela. Sve to, pa još i da na svakoj parceli suncokreta bude optimalan broj košnica, što obezbeđuje ravnomerno oprašivanje i daleko veće količine prikupljenog meda. Da biste razumeli o čemu se radi potrebno je razumeti probleme pčelara na terenu, a najčešće se odnose na pronalaženje lokacija na pojedinim pašama i problemu prenaseljenosti pčelama u nekim rejonima, dok istovremeno velike površine pod medonosnim kulturama ostaju neoprašene i med neiskorišćen. Sa idejom da prevaziđemo pomenute probleme konkurisali smo na FRACTALS pozivu i dobili priliku da ideju konkretizujemo kroz Beeweb. U međuvremenu smo se sa domaćeg tržišta okrenuli globalnom, pre ka problemu oprašivanja nego problemu prikupljanja meda s obzirom na veličine tržišta.
Na koji način ste došli do ideje za ovakav projekat? Je l ste se bavili nekad pčelarstvom?
Da, bavim se pčelarstvom. U početku je to bio hobi, koji je imao za cilj da me izvuče iz kancelarije u prirodu. Kasnije sam se na neki način zaljubio u pčele i pčelarstvo, povećao broj košnica i postajao sve više pravi pčelar. Čak sam krenuo i da selim pčele. Tako sam se pre par godina sreo sa problemom prenaseljenosti na suncokretovoj paši. Naime, seljenje pčela nije baš uređeno kod nas. Pčelari sami pronalaze lokacije neznajući pri tome raspored drugih pčelinjaka na terenu. Najčešće biraju velike površine pod određenom kulturom, u ovom slučaju suncekretom, uz dobar prilaz pored glavnih saobraćajnica. Rezultat takvog pojedinačnog izbora lokacije je da na određenom prostoru imamo veliki broj košnica, dok u pojedinim oblastima nema dovoljno pčela koje bi pokupile med i obavile oprašivanje. Osetio sam ovaj problem na svojoj koži, što je po meni ključno da bi čovek uopšte počeo da razmišlja o rešenjima. Pitao sam se da li je selidbu pčela moguće urediti na neki način.
Naravno, nije bilo teško zaključiti da, kada bi postojali podaci o svim zainteresovanim pčelarima za seljenje na određenu kulturu, sa njihovim lokacijama i brojem raspoloživih košnica i površina pod medonosnim biljem, sa druge strane, bilo bi moguće napraviti takav raspored da svaki pčelar dobije svoju lokaciju za seljenje koja odgovara broju njegovih košnica, minimizujući pri tome pređeni put svakog pčelara. Na ovakav način se može značajno povećati prinos meda uz istovremeno ravnomerno oprašivanje što može povećati prinos biljnih kultura i do 30%.
Kasnije smo ideju pretočili u konkretan projekat kojim smo konkurisali na FRACTALS pozivu Evropske Unije i pokrajinske Vlade Vojvodine i dobili sredstva da ideju sprovedemo u delo.
Ko su oni koji prosperiraju korišćenjeg market place-a?
Očigledno je da glavni benefit od korišćenja našeg servisa imaju pčelari, ali isto istovremeno korist imaju i proizvođači biljnih kultura, sve od proizvođača voća do ratara koji se bave proizvodnjom žitarica. Pčele imaju ključnu ulogu u oprašivanju velikog broja biljnih kultura, pa možemo slobodno reći da svi mi na neki način zavisimo od pčela. S druge strane, pčele su ugrožene nesavesnim ponašanjem ljudi, prskanjem insekticidima, kao i još uvek neobjašnjivim sindromom CCD koji je pre nekoliko godina naneo ogromne gubitke pčelarima u Americi. Verovatno kao posledica toga oprašivanju se tamo pridaje velika važnosti, pa pčelari ostvaruju daleko veći prihod iznajmljujući pčele za oprašivanje nego od prikupljenog meda. Ovo se odnosi pre svega na proizvodnju badema u Kaliforniji gde se prinosi povećavaju i do 60% u prisustvu pčela.
Kod nas je teško govoriti o tržištu oprašivanja, jer u ovom trenutku ne postoji. Kao što sam već pomenuo, bez obzira na to pčelari imaju korist u pronalaženju lokacija i međusobnom rasporedu na terenu čime se smanjuje prenaseljenost. Korist se direktno ogleda u daleko većem prinosu meda.
Da li ste vi jedni od pionira kada se govori o novim tehnologijama u tim tradicionalnim granama privrede kod nas?
S obzirom na sve što je iza nas može se tako reći. Ne bih da opretećujem ovu priču nekim drugim temama, ali prisutni smo od samog početka. U startu smo radili na svetskom tržištu, u vrlo konkurentnim nišama, pa kada bismo se okrenuli oko sebe i videli šta se dešava u našem lokalnom okruženju, iznenadile bi nas neke ogromne praznine na tržištu. Na primer, 2009. godine nije postojao ni jedan portal koji se na neki ozbiljniji način bavio TV programom. Čak je i domen tvprogram.rs bio slobodan za registraciju. Ne mogu da se setim da li je i tada izlazio dodatak u štampanim medijima petkom sa programom za narednih sedam dana. Hm, ne bi me iznenadilo da tako nešto i danas postoji. Slično je bilo u to vreme i sa sportskim portalima i uopšte u različitim prilično širokim oblastima.
Nove generacije menjaju tržište, ali je potrebno dosta vremena. Takođe i novi servisi pomeraju tržište napred. Recimo, Fejsbuk je svojevremeno napravio najveći korak u korišćenju novih tehnologija kod nas.
S druge strane, i danas kada se odvojite od online zajednice i dalje ćete primetiti neke delove populacije koji i dalje savršeno funkcionišu van Interneta.
Sada, sa ove vremenske distance, mogu reći da je sve to posledica našeg premalog tržišta i da je daleko pametnije držati se globalnog, koje je, naravno, korišćenjem novih tehnologija tu na dohvat ruke.
Koliko su naši ljudi koji se bave poljoprivredom i srodnim zanimanjima upoznati i voljni da prihvate nove trendove?
Ukoliko ljudi imaju direktnu korist od nekog servisa sigurno je da će lakše prihvatiti nove trendove. Mogu da pohvalim pčelare, na primer. Po statistici Saveza Pčelarskih Organizacija Srbije, prosečan pčelar u Srbiji ima 59 godina. U ovom trenutku postoji nekoliko veoma posećenih foruma, od kojih, na primer, forum SPOS-a ima preko deset hiljada registrovanih članova, mnogo fejsbuk grupa posvećenih pčelartsvu i hiljade klipova na YouTube-u, gde možete naučiti sve što vas interesuje o pčelarstvu na srpskom jeziku. Na SPOS-ovom sajtu postoji i berza meda i odličan pokušaj da se plasira med od domaćih proizvođača na sajtu pcelari.com.
Postoje i u drugim oblastima poljoprivrede online zajednice, pogotovo na Fejsbuku, ali je i dalje veliki deo te populacije van domašaja.
Na kraju ostaje uvek pitanje da li postoje servisi koji bi te ljude dovukli na net i da li se isplati razvijati ih, s obzirom na veličinu našeg tržišta.
Dokle će ići modernizacija i online-izacija svega i svačega? Mislite li da sve što je novo je istovremeno i dobro ili mora da postoji granica?
Sve se vrti oko direktne koristi koju imaju korisnici usluga ili proizvoda. Na primer, na FRACTALS pozivu na kojem smo i mi učestvovali sa Beewebom, bilo je jako dobrih ideja i prozvoda zasnovanih na Internet of things tehnologijama. Siguran sam da će velika većina imati primenu u budućnosti, samo je pitanje da li je ta budućnost već tu ispred nas ili je nešto dalja. Kako cene budu padale, tako će se pojavljivati čitav niz proizvoda koji će naći primenu.
Ipak, s druge strane ostaje pitanje da li je ljudima neophodna veš mašina kojom mogu da upravljaju putem aplikacije sa mobilnog telefona? U ovom trenutku meni to deluje besmisleno, ali isto tako sam siguran će se u budućnosti razviti neki servis koji će i tu primenu učini smislenom. Možda, recimo, neka aplikacija koja će pratiti potrošnju energije i predlagati optimalno vreme kada je najbolje uključiti je, pa je možete uključiti i kada niste kod kuće.
Najinteresantnije je što je granice teško naslutiti. Mislim da je sve to dobro, ali s druge strane postoje i neke dobre stvari koje lagano nestaju. Najočiglednija je da sve manje klinaca igra basket ispred zgrade. Istovremeno desetogodišnjaci imaju klipove na YouTube-u sa preko sto hiljada pregleda.
Ko su bolje mušterije – stranci ili domaći? Kakav je otprilike odnos između jednih i drugih?
Beeweb je još uvek na početku. Za sada imamo korisnike iz Srbije, sve ih je više i to ide nekim zadovoljavajućim trendom. Tek nam sledi promocija na stranom tržištu, pre svega SAD.
Iz nekih prethodnih iskustva razlike su ogromne. Daleko je efikasnije i lakše raditi na stranom tržištu, ali je istovremeno daleko teže probiti se i izgraditi brend ili ime, što je i razumljivo s obzirom na konkurenciju.
Pored, recimo, naplate koja je kod nas veliki problem, stranci će daleko više ceniti vaše vreme i rad, lakše ćete se dogovoriti i zaradićete više. Iz tih razloga, moj savet je da uvek radite za globalno tržište i to razvijajući neki svoj proizvod ili uslugu.
Koliko postojite, ko čini tim, kojim događajima (milestone-ovima) se hvalite, kakav je plan za na dalje?
Limessoft kao firma koja stoji iza BeeWeba, u različitm formama, postoji još od 2005. godine i osnovali smo je Đorđe Đokić i ja. Uspeli smo da je očuvamo do danas.
Prilikom konkursa na FRACTALS-u, prijavili smo tim od pet ljudi što je po uslovima konkursa maksimalan broj. Uglavnom su u pitanju developeri, mada imamo i doktora matematičkih nauka. Pored toga, još nekoliko kolega, uglavnom freelencera učestvuje u realizaciji.
Ponosni smo na to što je FRACTALS prepoznao našu ideju i odabrao naš projekat. Na neki način, to je potvrda pre svega da smo na pravom putu i planiramo da nastavimo dalje, da korišćenjem novih tehnologija promenimo način pčelarenja u svetu, počevši od tržišta oprašivanja.
Ideja nam je da BeeWeb postane nezaobilizan servis prilikom oprašivanja badema u Kaliforniji.
